Kenet Vajt

Kenet Vajt (Kenneth White) rođen je 1936. godine u Glazgovu. Studirao francusku i nemačku književnost, uporedo izučavajući latinski i filozofiju. Oduvek zadivljen duhom istoka želeo je da tamo upozna i realni, svakodnevni zivot. Zato je mnogo i stalno putovao, vođen istinskim osećanjem za razliku. Mnoge njegove knjige imaju izvestan putopisni ton, a neke su posvećene dalekim kulturama. Vajt je pesnik i esejista, ujedno i kulturolog, filozof i antropolog, jer su njegova dela plod interesovanja za više disciplina. Od 1983. do 1996. godine bio je profesor poetika XX veka na pariskoj Sorboni. Dobitnik je, između ostalih nagrada, Prix Medicis etranger za Plavi put (1983) i Grand Prix du Reyonnement de l'Academie franqaise za životno delo (1985). Objavio je više knjiga poezije koje se, poslednjih godina, pojavljuju u dvojezičnom izdanju, na francuskom i engleskom jeziku. Novije esejističke knjige Vajt piše na francuskom, a u toj oblasti najznačajnije su mu Mirna apokalipsa, Svet Antonena Artoa, Hokusai ili čulni horizont, Nomadski duh (Geopoetika, 1994) i Visoravan albatrosa (Geopoetika, 1997). Iz putopisne literature najpoznatije su mu knjige Plavi put (Geopoetika, 2004) i Divlji labudovi (Geopoetika, 2002). Tvorac pojma geopoetika, Kenet Vajt je 1989. godine u Trebordenu, Francuska osnovao Međunarodni institut za geopoetiku.

Preporučujemo
Evolucija svega Met Ridli

Ridli ruši mit o svetu kao unapred osmišljenom i isplaniranom mestu za život, gde velikim događajima i promenama današnjice neko upravlja "odozgo". Sasvim je suprotno, naša najveća dostignuća dolaze "odozdo", za šta nalazi brojne argumente u nauci, ekonomiji, istoriji, politici i filozofiji i uverljivo pokazuje da ljudsko društvo evoluira i da se veliki događaji i kretanja, ljudska dostignuća, navike i običaji – praktično celokupna ljudska kultura – menjaju  postepeno, spontano i neminovno, po istim principima koji vladaju evolucijom živog sveta. 

Više o knjizi
Ivana Velimirac dobitnica nagrade "Branko Jelić"

Ivana Velimirac dobitnica je nagrade „Branko Jelić“ za 2018. za najbolji prevod sa francuskog na srpski u kategoriji „fikcija“ za roman „Nadleštvo za bašte i ribnjake“, Didjea Dekoana, u izdanju Geopoetike. Nagradu „Branko Jelić“ dodeljuju Francuski institut u Srbiji i Udruženje književnih prevodilaca Srbije.

Nagrada nosi ime našeg znamenitog prevodioca, koji je iza sebe ostavio celu biblioteku prevoda Siorana, Garodija, Sartra, Levi-Strosa, Brodela, Jankeleviča, biblioteku prevedenih najtežih tekstova iz oblasti antropologije, filozofije, teorije književnosti, istorije, ali i lepe književnosti

Dalje
Najčitanije

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

Evolucija svega Met Ridli @Slobodni svet

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze