TRAŽI

Mojca Kumerdej

Mojca Kumerdej, spisateljica, filozofkinja, publicistkinja i umetnička kritičarka, rođena je u Ljubljani, u kojoj je na Filozofskom fakultetu završila studije filozofije i sociologije kulture. Pored beletristike, piše i tekstove iz oblasti teorije književnosti, publicističke tekstove, kao i kritičke tekstove o savremenom plesu, performansu i intermedijskoj umetnosti.

Njen prvi roman, Krštenje nad Triglavom, objavljen je 2001. godine, a nekoliko godina kasnije objavljuje zbirke kratkih priča Fragma (2003) i Tamna materija (2011, Geopoetika, 2015), u kojima kroz perspektive raznovrsnih likova, oštro, precizno i povremeno duhovito otkriva unutrašnje rubove svakog pojedinca savremenog društva. Njene priče prevedene su na mnoge strane jezike i objavljene u slovenačkim i inostranim književnim časopisima i antologijama.

Za kratku priču "Pod površinom" 2006. godine, na Međunarodnom festivalu Vilenica, dobila je nagradu Kristal Vilenice. Po pričama iz zbirke Fragma studenti filmske režije ljubljanske akademije AGRFTV snimili su kratke TV drame. Za Hronosovu žetvu, njen drugi roman, dobila je Prešernovu nagradu 2017. godine.

Autorka nudi odgovor na pitanje kada i gde je bilo posejano seme stereotipne slike naroda: salomivog i sluganskog Slovenca. Upravo u vremenu koje je obeležio konačan obračun sa svojima, koji drugačije misle, u obliku proganjanja protestanata i, u konačnoj fazi, njihovog konvertitstva, promišljenog okretanja ka "bezbednom" katoličanstvu... Da je roman, uprkos istorijskoj temi, čvrsto usidren i u našu današnjicu, potvrđuje i upotreba neprijateljskog govora, koji preovlađujuće katoličko seosko stanovništvo usmerava ka svim drugačije mislećim, i koji podseća na govor kojim potomci naroda, koji je padao u kolektivni delirijum dok su se žene spaljivale na lomačama, još uvek, i 400 godina kasnije, udaraju po Jevrejima, Romima, izbeglicama, migrantima, homoseksualcima, a na kraju krajeva, ponovo i po savremenim vešticama: ženama koje se odluče na abortus... Moralna panika, pogromi i proračunato podređivanje nisu nova pojava. Teza Hronosove žetve jeste da vreme žanje samo ljude, ali ne i ideje i vrednosti koje se prenose s generacije u generaciju.

Mojca Pišek, Dnevnik

Preporučujemo
Evolucija svega Met Ridli

Ridli ruši mit o svetu kao unapred osmišljenom i isplaniranom mestu za život, gde velikim događajima i promenama današnjice neko upravlja "odozgo". Sasvim je suprotno, naša najveća dostignuća dolaze "odozdo", za šta nalazi brojne argumente u nauci, ekonomiji, istoriji, politici i filozofiji i uverljivo pokazuje da ljudsko društvo evoluira i da se veliki događaji i kretanja, ljudska dostignuća, navike i običaji – praktično celokupna ljudska kultura – menjaju  postepeno, spontano i neminovno, po istim principima koji vladaju evolucijom živog sveta. 

Više o knjizi
Murakamijev intervju za "Njujorker" nakon 10 godina

Nakon deset godina, japanski pisac Haruki Murakami dao je intervju za "Njujorker" u kome, izmedju ostalog, govori o tome na koji način reaguje na kritike, kao i šta trenutno prevodi na japanski...

Link ka tekstu:

https://www.newyorker.com/culture/the-new-yorker-interview/the-underground-worlds-of-haruki-murakami...

Dalje

Hronosova žetva Mojca Kumerdej @Svet proze

Godina izdanja: 2018
Cena: 1.100,00 din

Tamna materija Mojca Kumerdej @Svet proze

Godina izdanja: 2015
Cena: 825,00 din