TRAŽI

Volt Vitman

Volt Vitman (1819-1892), rođen na Long Ajlendu, odrastao u Bruklinu, gde će provesti najveći deo života. U jedanaestoj godini napustio je formalno školovanje, i potom promenio veći broj zanimanja: radio je, pored ostalog, i kao štampar i putujući učitelj, ali se najduže zadržao u novinarstvu, kao saradnik i urednik velikog broja časopisa i dnevnih listova. Iskustvo putovanja po graničnim oblastima Sjedinjenih Država, udruženo s Vitmanovom sklonošću prema književnosti transcendentalizma, dovelo je do nastanka prvog izdanja zbirke Vlati trave, sačinjenog od dvanaest pesama. U prvi mah gotovo neprimećeno, ovo delo će u svakom od devet izdanja, koliko ih je izašlo za piščeva života, biti proširivano novim pesmama i sve snažnije potvrđivati svoj nesamerljivo veliki značaj u nastajanju moderne američke književnosti. Tokom Građanskog rata služio je kao dobrovoljac u vojnim bolnicama i radio kao dopisnik Njujork tajmsa; svoj duboki emotivni doživljaj tih dana izrazio je u proznim Uspomenama iz rata, ali i u čuvenoj elegiji "Poslednji put kad cvetao je jorgovan u dvorištu", napisanoj povodom smrti Abrahama Linkolna. Nakon moždanog udara koji je pretrpeo 1873. godine, poslednji period života proveo je u Kemdenu, država Nju Džersi, uglavnom posvećen stvaranju takozvanog "samrtničkog" izdanja Vlati trave, u koje je uvrstio i oproštajnu pesmu pod naslovom "Zbogom, mašto moja".

Preporučujemo
Evolucija svega Met Ridli

Ridli ruši mit o svetu kao unapred osmišljenom i isplaniranom mestu za život, gde velikim događajima i promenama današnjice neko upravlja "odozgo". Sasvim je suprotno, naša najveća dostignuća dolaze "odozdo", za šta nalazi brojne argumente u nauci, ekonomiji, istoriji, politici i filozofiji i uverljivo pokazuje da ljudsko društvo evoluira i da se veliki događaji i kretanja, ljudska dostignuća, navike i običaji – praktično celokupna ljudska kultura – menjaju  postepeno, spontano i neminovno, po istim principima koji vladaju evolucijom živog sveta. 

Više o knjizi
Ivana Velimirac dobitnica nagrade "Branko Jelić"

Ivana Velimirac dobitnica je nagrade „Branko Jelić“ za 2018. za najbolji prevod sa francuskog na srpski u kategoriji „fikcija“ za roman „Nadleštvo za bašte i ribnjake“, Didjea Dekoana, u izdanju Geopoetike. Nagradu „Branko Jelić“ dodeljuju Francuski institut u Srbiji i Udruženje književnih prevodilaca Srbije.

Nagrada nosi ime našeg znamenitog prevodioca, koji je iza sebe ostavio celu biblioteku prevoda Siorana, Garodija, Sartra, Levi-Strosa, Brodela, Jankeleviča, biblioteku prevedenih najtežih tekstova iz oblasti antropologije, filozofije, teorije književnosti, istorije, ali i lepe književnosti

Dalje

Život i pustolovine Džeka Engla Volt Vitman @Retro premijere

Godina izdanja: 2017
Cena: 1.100,00 din