TRAŽI

Henrik Ibzen

Henrik Ibzen (1828-1906) je norveški književnik čije drame predstavljaju najveći doprinos norveške književnosti svetskoj. Napustio je Norvešku 1864. godine i nakon 27 godina provedenih naizmenično u Italiji i Nemačkoj, vratio se u zemlju stekavši svetski ugled. U Norveškoj je napisao svoje poslednje četiri drame, a 1900. godine je doživeo prvi od serije moždanih udara i od tada bio uglavnom van javnosti.

U prvom stvaralačkom periodu preovlađuje nacionalni romantizam, koga se on postepeno oslobađa. Glavna dela ovog perioda su: Pretendenti na presto (1863), delo prožeto sumnjom u pesnički poziv, sumnjom koja će, uz sukob želja i mogućnosti, ostati osnovni motiv njegovog celokupnog stvaralaštva. Taj period završava dramom Brand (1866), u kojoj autor izlaže etički kredo ”sve ili ništa”, radikalan ali apstraktan zahtev koji se nije odnosio ni na kakvu konkretnu društvenu akciju, i dramom Per Gint (1867), najsloženijim delom norveške književnosti, ujedno i poslednjom dramom koju je napisao u stihu.

Dramom Savez mladih (1869), sa tematikom iz savremenog života, Ibzen najavljuje svoju kritičko-realističku fazu koju čine Stubovi društva (1877) (kritika bezočnosti građanskog društva), Lutkina kuća (1879) (kritika položaja žene u društvu), Aveti (1881) (problem krivice i praštanja) i Narodni neprijatelj (1882) (gušenje istine koja smeta građanskom sloju). Te četiri drame je napisao pod uticajem stava danskog kritičara Georga Brandesa i njegovog poziva na stvaranje društveno angažovane književnosti, i njima je izazvao veliku pažnju. Njih povezuje oštra kritika dvostrukog morala. Zbog njegove oštre osude licemerja i nekih ključnih vrednosti građanskog društva, kao što su brak i volja većine, nordijska pozorišta su odbijala da igraju više njegovih komada. Za prvo izvođenje Lutkine kuće u Nemačkoj, morao je da napiše nov završetak u kome se Nora sa pokajanjem vraća mužu i deci, dok su Aveti prvo izvedene 1882. godine u Čikagu, a tek 1890. godine u Bergenu u Norveškoj.

Sredinom osamdesetih godina devetnaestog veka njegove drame se više usredsređuju na pojedinca i njegovu sudbinu sa bitnim elementima simbolizma. Te poslednje drame, ukupno osam, često se nazivaju psihološkim. U njima sukob sna i stvarnosti postaje nerazrešiv. U Divljoj patki (1884) izlaz je u bekstvu u svet mašte, u Rosmersholmu (1886) izlaz je samoubistvo. Sličan krug motiva povezuje njegove sledeće drame: Gospođa s mora (1888), Heda Gabler (1890), Graditelj Sulnes (1892), Mali Ejolf (1894), Jun Gabriel Borkman (1896) i Kad se mrtvi probudimo (1899). U poslednjim dramama se vraća temi smisla umetničkog poziva uvek iznova preispitujući da li je vredno žrtvovati stvarni život zarad umetnosti.

Njegov dramski opus značio je izuzetno mnogo za razvoj evropske i svetske realističke drame sa temama iz građanskog života, a taj se uticaj oseća i danas. O popularnosti i značaju Ibzenovog dela govori podatak da su se njegove drame 1877. godine igrale u pet pozorišta u Berlinu u jednoj jedinoj nedelji.

Njegova poezija je ostala manje zapažena iako u njoj ima izvanrednih stihova.

Preporučujemo
Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević

Velika akribija, poznavanje nekoliko jezika na kojima je šarolika i veoma obimna literatura pisana, ali i živa radoznalost i istraživačka strast da se naoko nevažnom i marginalnom da pravo mesto i značaj koji zaslužuju – doneli su kao plod ovu knjigu. Tako autorka postavlja pred čitaoca sofru, zastrtu bez-platnom, i na nju iznosi redom razne delicije Istoka i Zapada i njihove nepoznate ili zaboravljene povesti...

Više o knjizi
Scensko čitanje adaptacije Bergmanovog romana "Najbolje namere" povodom sto godina rodjenja

Ove godine obeležava se sto godina od rođenja Ingmara Bergmana, jednog od najvećih filmskih autora svih vremena! Projekat „Film, muzika i nešto izmedju" baca svetlost na specifičan deo Bergmanovog filmskog univerzuma i njegovo shvatanje muzike. Tim povodom, poznati švedski kompozitor Mati Bije, koji je radio i sa samim Bergmanom biće gost Beograda i učestvovati u nizu programa.

Jedan od njih je i scensko čitanje adaptacije Bergmanovog autobiografskog romana „Najbolje namere“, koje će se održati 23. oktobra, od 19h, u multimedijalnoj sali Muzeja jugoslovenske kinoteke...

Dalje

Izabrane drame I Henrik Ibzen @Krug

Godina izdanja: 2004
Cena: RASPRODATO

Izabrane drame II Henrik Ibzen @Krug

Godina izdanja: 2014
Cena: 990,00 din