TRAŽI

Ostrvo dana pređašnjeg Umberto Eko
Prevela s italijanskog Elizabeta Vasiljević
Godina izdanja: 1995
Broj Strana: 460, tvrd povez

Cena: RASPRODATO

Treći roman jednog od najpoznatijih svetskih pisaca (nakon Imena ruže i Fukoovog klatna) kojeg odlikuje izuzetno bogatstvo jezika i osobiti književni stil. U leto 1643. mladi plemić iz Pijemonta doživljava brodolom u južnim morima, na posve pustom brodu. Ispred njega - Ostrvo do kojeg ne moze da stigne, daleko u prostoru, ali i u vremenu. U tom Moru Bezazlenosti ništa nije bezazleno; i Roberto to zna od samog početka, jer je stigao na Antipode (gde bi ljudi trebalo da hodaju naglavačke, nogu podignutih u vis) kako bi pokušao (ne želeci to) da razreši misteriju koja zadaje brige velikim evropskim silama tog doba: tajnu koja se zove Punto Fijo.

Umberto Eko (1932–2016), bio je filozof, estetičar, semiolog, teoretičar književnosti, pisac, esejista i istoričar srednjegveka. Njegovi radovi objavljivani šezdesetih godina dvadesetog veka, a posebno iz oblasti srednjovekovne estetike, uveli su ga međunaj značajnije predstavnike avangarde u italijanskoj kulturi. Osnovao je dva književna magazina i kao redovan profesor predavao semiotiku na nekoliko prestižnih italijanskih i američkih univerziteta. Svoj debi kao pisac imao je romanom Ime ruže (1980), za kojim slede Fukoovo klatno (1988), Ostrvo dana pređašnjeg (1994, Geopoetika 1995), Baudolino (2000), Tajanstveni plamen kraljice Loane (2004), Praško groblje (2010) i Nulti broj (2015).

Među brojnim delima izdvajaju se eseji i studije: Otvoreno delo (1962), Mali dnevnik (1963), Traktat o opštoj semiotici (1975), Lector in fabula (1979), Umetnost i lepo u estetici srednjeg veka (1987), Granice tumačenja (1990), Šest šetnji po narativnoj šumi (1994), Od drveta do lavirinta (2007) i zajedno sa Žan-Klod Karijerom Ovo nije kraj knjige (2009), Istorija mitskih zemalja (2013). Autorje i dve monografije Istorija lepote (2004) i Istorija ružnoće (2007).

Objavio je knjigu tekstova La bustina di Minerva (1999), nazvanu po rubrici koju je pisao u nedeljniku Espreso. Knjiga Pape Satàn Aleppe (2016) njen je nastavak.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
Uskoro "Jesenji gnev" Džang Veja

Još jedan roman jednog od najzanimljivijih savremenih kineskih pisaca Džang Veja, čiji je roman „Sedam vrsta pečuraka“ objavljen u Geopoetici 2015. godine.

Džang Vej vešto ukazuje na činjenicu da koren društvenih nepravdi i samovlašća najpre treba tražiti u mračnim dubinama ljudske psihe...

Dalje
Najčitanije

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Muškarci bez žene Haruki Murakami @Svet proze

Tri tužna tigra Giljermo Kabrera Infante @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Hronike Bob Dilan @Prorock

Lutkar Justejn Gorder @Svet proze