TRAŽI

Ostrvo dana pređašnjeg Umberto Eko
Prevela s italijanskog Elizabeta Vasiljević
Godina izdanja: 1995
Broj Strana: 460, tvrd povez

Cena: RASPRODATO

Treći roman jednog od najpoznatijih svetskih pisaca (nakon Imena ruže i Fukoovog klatna) kojeg odlikuje izuzetno bogatstvo jezika i osobiti književni stil. U leto 1643. mladi plemić iz Pijemonta doživljava brodolom u južnim morima, na posve pustom brodu. Ispred njega - Ostrvo do kojeg ne moze da stigne, daleko u prostoru, ali i u vremenu. U tom Moru Bezazlenosti ništa nije bezazleno; i Roberto to zna od samog početka, jer je stigao na Antipode (gde bi ljudi trebalo da hodaju naglavačke, nogu podignutih u vis) kako bi pokušao (ne želeci to) da razreši misteriju koja zadaje brige velikim evropskim silama tog doba: tajnu koja se zove Punto Fijo.

Umberto Eko (1932–2016), bio je filozof, estetičar, semiolog, teoretičar književnosti, pisac, esejista i istoričar srednjegveka. Njegovi radovi objavljivani šezdesetih godina dvadesetog veka, a posebno iz oblasti srednjovekovne estetike, uveli su ga međunaj značajnije predstavnike avangarde u italijanskoj kulturi. Osnovao je dva književna magazina i kao redovan profesor predavao semiotiku na nekoliko prestižnih italijanskih i američkih univerziteta. Svoj debi kao pisac imao je romanom Ime ruže (1980), za kojim slede Fukoovo klatno (1988), Ostrvo dana pređašnjeg (1994, Geopoetika 1995), Baudolino (2000), Tajanstveni plamen kraljice Loane (2004), Praško groblje (2010) i Nulti broj (2015).

Među brojnim delima izdvajaju se eseji i studije: Otvoreno delo (1962), Mali dnevnik (1963), Traktat o opštoj semiotici (1975), Lector in fabula (1979), Umetnost i lepo u estetici srednjeg veka (1987), Granice tumačenja (1990), Šest šetnji po narativnoj šumi (1994), Od drveta do lavirinta (2007) i zajedno sa Žan-Klod Karijerom Ovo nije kraj knjige (2009), Istorija mitskih zemalja (2013). Autorje i dve monografije Istorija lepote (2004) i Istorija ružnoće (2007).

Objavio je knjigu tekstova La bustina di Minerva (1999), nazvanu po rubrici koju je pisao u nedeljniku Espreso. Knjiga Pape Satàn Aleppe (2016) njen je nastavak.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Evolucija svega Met Ridli

Ridli ruši mit o svetu kao unapred osmišljenom i isplaniranom mestu za život, gde velikim događajima i promenama današnjice neko upravlja "odozgo". Sasvim je suprotno, naša najveća dostignuća dolaze "odozdo", za šta nalazi brojne argumente u nauci, ekonomiji, istoriji, politici i filozofiji i uverljivo pokazuje da ljudsko društvo evoluira i da se veliki događaji i kretanja, ljudska dostignuća, navike i običaji – praktično celokupna ljudska kultura – menjaju  postepeno, spontano i neminovno, po istim principima koji vladaju evolucijom živog sveta. 

Više o knjizi
Ivana Velimirac dobitnica nagrade "Branko Jelić"

Ivana Velimirac dobitnica je nagrade „Branko Jelić“ za 2018. za najbolji prevod sa francuskog na srpski u kategoriji „fikcija“ za roman „Nadleštvo za bašte i ribnjake“, Didjea Dekoana, u izdanju Geopoetike. Nagradu „Branko Jelić“ dodeljuju Francuski institut u Srbiji i Udruženje književnih prevodilaca Srbije.

Nagrada nosi ime našeg znamenitog prevodioca, koji je iza sebe ostavio celu biblioteku prevoda Siorana, Garodija, Sartra, Levi-Strosa, Brodela, Jankeleviča, biblioteku prevedenih najtežih tekstova iz oblasti antropologije, filozofije, teorije književnosti, istorije, ali i lepe književnosti

Dalje
Najčitanije

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

Evolucija svega Met Ridli @Slobodni svet

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze