TRAŽI

Čaj na Zamaleku Boris Miljković
Godina izdanja: 2002
Broj Strana: 104

ISBN: 86-83053-86-5

Cena: 341,00 din

Otkrivanje novog pisca u jednoj kulturi najčešće se vezuje za njegovo rano pokazivanje talenta. No, redak je slučaj da neko možda i decenijama u sebi nosi taj talenat, a da ga nije ni sebi, a pogotovo ne drugima ponudio na uvid. Na svu sreću, takav momenat se ipak dogodi: evo ga pred nama.

Boris Miljković u književnost ulazi "sa strane" - zrelo i suvereno, a pre svega kao njeno autentično osveženje.

Čaj na Zamaleku je najpre knjiga priča, ali i mini-roman i putopis o Kairu istovremeno. Ali bitnije od definisanja forme ove knjige su lepota i vrcavost jezika, modernost stila, radost i seta u više slojeva, egzotičnost atmosfere.

Ovo je hrabra, drska i duboko emotivna proza.

Boris Miljković je rođen 1956. godine u Zagrebu. Diplomirao je filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Zajedno sa Branimirom Dimitrijevićem bio je autor niza televizijskih emisija i filmova. Niko kao ja, Rokenroler, Ruski umetnički eksperiment i Šumanović – komedija o umetniku, neki su od naslova. Autor je velikog broja televizijskih reklama i muzičkih spotova. Za svoje radove često je nagrađivan na prestižnim međunarodnim festivalima. Predaje na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Reditelj je pozorišne predstave Nevjesta od vjetra Slobodana Šnajdera u Narodnom pozorištu i scensko-muzičkog dela Priča o vojniku, Igora Stravinskog u Ateljeu 212. Autor je videoradova za pozorišne predstave koje je režirao Dejan Mijač: Pseći valcer, Skakavci i Trg heroja. Videorad za Pseći valcer nagrađen je na YUSTAT Bijenalu 2004. godine. Na Sorboni je krajem 2000. i početkom 2001. godine bila postavljena njegova videoinstalacija Medijska opera, a na Trgu Republike u Beogradu konstruisao je instalaciju Beograđani sa 1.600 portreta slučajnih prolaznika izloženih u lavirintu. Do sada je napisao dve knjige priča, Čaj na Zamaleku (Geopoetika, 2002), za koju je dobio nagradu „Isidora Sekulić“ i Fabrika hartije (Geopoetika, 2003), kao i roman Uspavanka za Lalu (Geopoetika, 2004). Trenutno radi kao slobodni kreativni direktor u marketingu.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Partija šaha s Mašinom sudnjeg dana Habib Ahmadzade

Radnja i vreme zbivanja u romanu smešteni su u iranski grad Abadan, poprište žestokih sukoba u doba iransko-iračkog rata (1980–1988). Iako je reč o verovatno najvažnijoj i najviše korišćenoj temi u savremenoj iranskoj književnosti, Partija šaha s Mašinom sudnjeg dana sigurno je najumetničkija, a verovatno i najbolja, knjiga koja govori o ovom sukobu iz ugla njegovog učesnika...

 

Više o knjizi
Nagrada HWA Crown Awards romanu "Estoril"

Nakon velikog uspeha Geopoetikine edicije Srpska proza u prevodu (Serbian Prose in Translation - SPiT) kada je ranije ove godine u Londonu dobila Nagradu za Izvrsnost u kategoriji Preduzimljivost u književnom prevođenju, stiže još jedna lepa vest za knjigu objavljenu upravo u ovoj ediciji. Roman "Estoril" Dejana Tijaga Stankovića koji je Geopoetika objavila na srpskom, a zatim i na engleskom jeziku nagrađen je od strane HWA Crown Awards Udruženja istorijskih pisaca i to kao jedini roman u konkurenciji koji nije izvorno napisan na engleskom jeziku. "Estoril" je u Velikoj Britaniji, na osnovu Geopoetikinog prevoda Tine Pribićević Zorić, objavljen kod izdavača Head of Zeus a posredstvom edicije Srpska proza u prevodu u kojoj je prvobitno objavljenja na engleskom jeziku.

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze

Nespokojni Lin Ulman @Svet proze

Taj Andalužanin Bensalim Himiš @Svet proze

Kina u deset reči Ju Hua @Intimna geografija

Partija šaha s Mašinom sudnjeg dana Habib Ahmadzade @Svet proze