TRAŽI

Najbolje namere Ingmar Bergman
Prevela s švedskog Spasa Ratković
Godina izdanja: 2009.
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 341

Cena: 880,00 din

Dinamičan spoj scenarija, romana i memoara, Najbolje namere su tvorevina najpribližnija Bergmanovom filmu - samo bez slike i tona. Sam Bergman je svoje delo nazivao romanom, naglašavajući pri tom šaljivu notu i maštovito se poigravajući pomalo i sa žanrom i sa čitaocima.

Iako je u pitanju priča o njegovim roditeljima i porodici - Bergman je napisao i istoimeni scenario po kome je kasnije snimljen film - Najbolje namere valja čitati kao fikciju. Knjiga je nastala 1991, dakle u Bergmanovim poznim, no spisateljski izuzetno zrelim godinama, kada se fokusirao samo na pisanje.

Spoj dara suptilnog posmatrača i retkog književnog talenta istkao je priču o ljubavi na mnogo različitih nivoa: složenu ljubavnu priču između žene i muškarca, o ljubavi između roditelja i dece, ali i priču o ljubavi kao čudu samom, koja se javlja kada je životno najvažnija, ali već po svojoj prirodi neobjašnjiva i, ponekad, neshvatljiva. Otud i naslov: iz najboljih namera može proisteći i nepažnja, nepravda - pa i zlo.

Uvršćujući u knjigu i (neke) elemente pozorišta i filma, koje upliće u narativni tok, Bergman je napisao roman velike lepote i beskompromisnog poštenja, pun radosti i tuge, požrtvovanja i pomirenja i, iznad svega, postojane i ustrajne ljubavi.

Ingmar Bergman (1918 - 2007), rođen je u Upsali, kao sin sveštenika Erika Bergmana i Karin Bergman, rođene Okerblum. Odrastanje u religioznom okruženju i složene porodične odnose opisao je u svojoj trilogiji koju čine romani Najbolje namere (Geopoetika, 2010), Rođeni u nedelju (Geopoetika, 2011) i Razgovori u četiri oka (Geopoetika, 2012). Pošto je radio sa dečjim, amaterskim i studentskim pozorištima u Stokholmu, i kao scenarista za filmsku producentsku kuću Svensa Filmindustri, 1944. godine zaposlen je u Helsingborškom gradskom pozorištu kao najmlađi švedski pozorišni direktor svih vremena. Od 1952. do 1958. bio je umetnički direktor Gradskog pozorišta u Malmeu. Posle toga, njegov dom pozorišnog režisera postalo je Kraljevsko dramsko pozorište (Dramaten) u Stokholmu, čiji je šef bio od 1963. do 1966.

Bergman je svoj prvi film Kriza režirao 1946, a već u narednih desetak godina snimio je moderne klasike među kojima su Osmesi letnje noći, Sedmi pečat, Divlje jagode i Mađioničar postavši najveći filmski reditelj svog vremena. Bergman je radio do pozne starosti, istražujući teme smrtnosti, ljubavi, vere, samoće, unapređujući filmski jezik i celokupan medij uopšte. Kao svestran stvaralac, crpeo je inspiraciju iz bliskih odnosa koje je negovao sa svojim saradnicima (poznate su njegove veze s glumicama Bibi Anderson, Harijet Anderson i Liv Ulman), brišući granice ne samo između života i umetnosti, već i pozorišta, filma i književnosti. 

Ingmar Bergman režirao je oko sto sedamdeset pozorišnih predstava i snimio preko šezdeset filmova za koje je nekoliko puta primio sve najprestižnije nagrade na festivalima u Kanu, Berlinu, Veneciji i drugim. Iako nikada nije osvojio Oskara, za ovu nagradu nominovan je čak devet puta, a primio je takozvanog počasnog Oskara, nagradu koju Američka akademija dodeljuje za doprinos filmskoj umetnosti. Mnogi od njegovih filmova objavljeni su i kao knjige. 

 

 

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
Promocija nove Murakamijeve knjige u Run ’n More prodavnici

U Run ’n More prodavnici, Uzun Mirkovoj br. 10 u Beogradu, u sredu, 26. aprila u 19h biće održana promocija knjige „O čemu govorim kad govorim o trčanju“ Harukija Murakamija, na kojoj će govoriti predstavnici Geopoetike i Run ’n more.

U ovoj nesvakidašnjoj knjizi Murakami piše lično o sebi, o svojim životnim principima i nekim ličnim lekcijama koje je naučio trčeći. Uzbudljivo je čitati ove lične, gotovo intimne beleške, koje su nastajale od leta 2005. do jeseni 2006. godine. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu i disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji...

Dalje
Najčitanije

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Muškarci bez žene Haruki Murakami @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Filozofija usamljenosti Laš Fr. H. Svensen @Teorija

Lutkar Justejn Gorder @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze