TRAŽI

Nagasaki Roman Erik Faj
Prevela s francuskog Jelena Stakić
Godina izdanja: 2011
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 96
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-059-4

Cena: 495,00 din

Sve počinje time što stvari nestaju, ili menjaju mesto.

Šimura-san živi sam u tihoj kući koja gleda na zaliv i brodogradilište Nagasakija. Taj sasvim običan čovek svakoga jutra odlazi na posao u gradsku meteorološku stanicu proklinjući zričanje zrikavaca, ručava sam i rano se vraća u svoj dom u kom vlada red i odmerenost. Ipak, on počinje pedantno da popisuje količinu namirnica u svojim kuhinjskim plakarima i proverava nivo pića u frižideru. Jer, u tome svetu u kojem ništa nepredviđeno ne može da se desi, nešto nije u redu.

„Kao što ću saznati kasnije, kad mi bude telefonirao jedan inspektor,agenti su na mojoj kući zatekli zaključana vrata. Nijedan prozor nije bio otvoren, što ih je začudilo. Pošto su obili bravu, još su se više začudili kad unutra nisu uhvatili nikoga. A sve je bilo zatvoreno. Verujući da je posredi neko zavitlavanje, zamalo nisu odmah otišli. Taj što je smislio tu šalu skupo bi platio, gospodine Šimura, naglasio mi je. Da umire savest, ipak, pretražili su svaku odaju. I tek u poslednjoj, u sobi sa tatamijima...“

Ovaj roman je inspirisan istinitim događajem, a pisac je od jedne male novinske vesti uspeo da, umnožavanjem glasova, saopšti razmišljanja o Japanu, starosti, usamljenosti, položaju žena u njemu. Na samom rubu stvarnosti, ovaj roman nas poziva da preispitamo međuljudske odnose u savremenim društvima.

Francuski pisac i novinar agencije Rojters, Erik Faj (1963), autor je dvadesetak zapaženih knjiga – romana, pripovedaka i eseja – a za kratki roman Nagasaki dobio je krajem oktobra 2010. Veliku nagradu Francuske akademije.

Čuveni francuski kritičar Reno Martinjon, oduševljen njegovim romanom prvencem Usamljeni general (Le Général Solitude, 1995) napisao je za Figaro literer, književni dodatak dnevnika Figaro, da „zalazi u predele po kojima su bludeli Dostojevski i Kafka“.

Za zbirku pripovedaka Ja sam čuvar svetionika (Je suis le gardien du phare, 1998), dobio je nagradu „Deux Magots“, a za roman Krstarenje na kiši (Croisière en mer des pluies, 1999) Uneskovu nagradu „Fransoa Galimar“. Na veliki uspeh kod kritike i čitalačke publike naišli su i njegovi romani „Pepeo moje budućnosti“ (Les cendres de mon avenir, 2002) i Moji noćni vozovi (Mes trains de nuit, 2005). Napisao je i više eseja o Ismailu Kadareu.

O svom detinjstvu, odrastanju i o tome šta znači biti pisac, govori u svom autobiografskom delu Uvek ćemo imati Pariz (Nous aurons toujours Paris, 2009).

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Hronosova žetva Mojca Kumerdej

Roman Hronosova žetva slovenačke spisateljice Mojce Kumerdej raskošna je freska kraja 16. veka na prostoru današnje Slovenije, a istovremeno pažljivo detaljno opisivanje svakog i svakojakog vremena... Vera, sumnja i vlast velike su teme ovog romana...

Više o knjizi
Književno veče u Ambasadi Republike Srbije u Londonu

U četvrtak 12. aprila, u Ambasadi Republike Srbije u Londonu u organizaciji Udruženja srpskih pisaca i umetnika u inostranstvu (ASWA) održano je književno veče posvećeno Geopoetikinoj ediciji Srpska proza u prevodu (Serbian Prose in Translation – SPiT) i književnom opusu Vladislava Bajca, autora i direktora izdavačke kuće Geopoetika.

Povod za ovo književno veče je Međunarodna nagrada Londonskog sajma knjiga za izvrsnost u kategoriji Preduzimljivost u književnom prevođenju koju je Geopoetika dobila nedavno, upravo za ediciju SPiT.

Dalje
Najčitanije

Gorgone Mira Otašević @Svet proze

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Gospodin Ka Vesna Goldsvorti @Svet proze

Destruktivne emocije Danijel Goleman @Krug

Tarantula Bob Dilan @Notni spisi

Prozor u dvorište Zoran Paunović @Teorija

Zvuk Groma Kim Đu Jong @Svet proze