TRAŽI

Nagasaki Roman Erik Faj
Prevela s francuskog Jelena Stakić
Godina izdanja: 2011
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 96
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-059-4

Cena: 495,00 din

Sve počinje time što stvari nestaju, ili menjaju mesto.

Šimura-san živi sam u tihoj kući koja gleda na zaliv i brodogradilište Nagasakija. Taj sasvim običan čovek svakoga jutra odlazi na posao u gradsku meteorološku stanicu proklinjući zričanje zrikavaca, ručava sam i rano se vraća u svoj dom u kom vlada red i odmerenost. Ipak, on počinje pedantno da popisuje količinu namirnica u svojim kuhinjskim plakarima i proverava nivo pića u frižideru. Jer, u tome svetu u kojem ništa nepredviđeno ne može da se desi, nešto nije u redu.

„Kao što ću saznati kasnije, kad mi bude telefonirao jedan inspektor,agenti su na mojoj kući zatekli zaključana vrata. Nijedan prozor nije bio otvoren, što ih je začudilo. Pošto su obili bravu, još su se više začudili kad unutra nisu uhvatili nikoga. A sve je bilo zatvoreno. Verujući da je posredi neko zavitlavanje, zamalo nisu odmah otišli. Taj što je smislio tu šalu skupo bi platio, gospodine Šimura, naglasio mi je. Da umire savest, ipak, pretražili su svaku odaju. I tek u poslednjoj, u sobi sa tatamijima...“

Ovaj roman je inspirisan istinitim događajem, a pisac je od jedne male novinske vesti uspeo da, umnožavanjem glasova, saopšti razmišljanja o Japanu, starosti, usamljenosti, položaju žena u njemu. Na samom rubu stvarnosti, ovaj roman nas poziva da preispitamo međuljudske odnose u savremenim društvima.

Francuski pisac i novinar agencije Rojters, Erik Faj (1963), autor je dvadesetak zapaženih knjiga – romana, pripovedaka i eseja – a za kratki roman Nagasaki dobio je krajem oktobra 2010. Veliku nagradu Francuske akademije.

Čuveni francuski kritičar Reno Martinjon, oduševljen njegovim romanom prvencem Usamljeni general (Le Général Solitude, 1995) napisao je za Figaro literer, književni dodatak dnevnika Figaro, da „zalazi u predele po kojima su bludeli Dostojevski i Kafka“.

Za zbirku pripovedaka Ja sam čuvar svetionika (Je suis le gardien du phare, 1998), dobio je nagradu „Deux Magots“, a za roman Krstarenje na kiši (Croisière en mer des pluies, 1999) Uneskovu nagradu „Fransoa Galimar“. Na veliki uspeh kod kritike i čitalačke publike naišli su i njegovi romani „Pepeo moje budućnosti“ (Les cendres de mon avenir, 2002) i Moji noćni vozovi (Mes trains de nuit, 2005). Napisao je i više eseja o Ismailu Kadareu.

O svom detinjstvu, odrastanju i o tome šta znači biti pisac, govori u svom autobiografskom delu Uvek ćemo imati Pariz (Nous aurons toujours Paris, 2009).

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Mesečev kamen Sjon

Godina je 1918. i iz Rejkjavika se može videti erupcija vulkana Katle kako danonoćno boji nebo. Život u glavnom gradu Islanda odvija se svojim uobičajenim tokom uprkos prirodnoj katastrofi , nedostatku uglja i svetskom ratu koji hara tamo u velikom svetu. Islanđani se spremaju da postanu suverena nacija.

Dečak Mauni Stejtn živi u filmovima. Dok spava, sanja filmove u kojima se pretapaju niti radnje i njegovog sopstvenog života...

Više o knjizi
Petak u Geopoetici

Svakog petka, Geopoetika svojim čitaocima priprema posebna iznenađenja.

Svi oni koji petkom, tokom čitavog oktobra, svrate u našu Kuću za čitanje (Gospodar Jovanova 65) imaće priliku da uživaju u popustima na određena izdanja koja smo za vas pažljivo izabrali. Radno vreme našeg Kluba za čitanje je od 13-20h. U petak, 27. oktobra, Geopoetikin klub čitalaca radiće po izmenjenom radnom vremenu, od 9-17h.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet