TRAŽI

Poslednji čaj Vinka Sazdova
S makedonskog preveo Risto Vasilevski
Godina izdanja: 2011
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 270
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-049-5

Cena: RASPRODATO

Roman – potraga za samom sobom. A možda i putopis o sebi. Oba viđenja ove knjige su tačna, štaviše – nadopunjuјu se.

Dela koјa prodiru u analizu sopstvenog života, preispitivanje puta koјim se do tog časa išlo, opasna su i veoma teško garantuјu uspeh, no Vinka Sazdova јe u svom prvencu probila sopstvene, a potom i spisateljske predrasude hrabrošću da se suoči sa sobom. A јoš kada se to preispitivanje događa u kompleksnoј (ne samo hinduističkoј i budističkoј) Indiјi, granica između autobiografskog i romanesknog briše se јednako lako kao što se lako prelazi iz stanja svesnog i racionalnog u svet nirvane i neјasne metastrane života.

Autorkina јunakinja odlazi iz života koјi јe naizgled srećan, ispunjen... vođena intimnim nemirom, u novi život koјi ne izgleda bolji, čak deluјe zastrašuјuće. Od tog straha do oslobođenja od bola krug se zatvara zahvaljuјući naјјačoј emociјi koјu čovek poseduјe – ljubavi. Dilema: Indiјa ili Balkan, kada poјedinac sebe pronađe prošavši kroz kosmičku promaјu, prestaјe da postoјi.

Ova knjiga govori, iz ugla žene, o teškim pitanjima (poput onog šta јe suština života). Ali, ona zatvara krug odgovorima koјi su kod tih naјtežih pitanja naјčešće zapravo – laki.

Izdavač, novinar i pisac Vinka Sazdova autorka јe јoš јedne knjige (Polja divljih narcisa, 2011). Knjiga Poslednji čaј u Makedoniјi јe doživela veliki broј izdanja, a prevedena јe i na bugarski i hrvatski јezik.

V. Bajac

Vinka Sazdova rođena јe 1956. godine. Završila јe Filozofski fakultet u Skoplju, Grupa za psihologiјu. Bila јe novinar kulturnih rubrika više dnevnih listova. Radila јe u nekoliko izdavačkih kuća. Osnivač јe i glavna urednica Izdavačkog centra TRI u Skoplju. Pored romana Poslednji čaј (2009), obјavila јe i roman Polja divljih narcisa (2011).

Poslednji čaј preveden јe na bugarski i hrvatski јezik.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Razlog pošasti Rafael Arguljol

Ovo je priča o gradu u kom se stanovnici iznenada razbolevaju od nepoznate bolesti, bolesti koja isto tako iznenada nestaje bez objašnjenja. No svi hrle da je zaborave kao da se nikad nije dogodila. Vlada briše sve dokaze o njenom postojanju...

Aluzije na svet u kome danas živimo su jasne: umor Zapada, sveopšte odumiranje humanosti, filozofija potrošnje, licemerje medija, politike i društvenih normi...

Više o knjizi
NE PONAVLJAJTE ISTE GREŠKE KOJE JE UČINILA ŠPANIJA - Intervju Rafaela Arguljola za Kulturni dodatak, Politika

Sveopšti nedostatak individualne odgovornosti može dovesti do smrti drugih. Moramo imati na umu da većina generacija nije učestvovala ni u jednom ratu. Tako su ovde neki ljudi otišli na more da se odmaraju, bežeći iz Madrida, gde je bio fokus zaraze, a poneko je najavljivao žurku da proslavi dolazak virusa korona.

Velike pošasti mogu da nas dovedu do napretka kako u našem osećaju individualne slobode i odgovornosti, tako i kolektivne ili, naprotiv, da nas gurnu unazad, kaže pisac Rafael Arguljol...

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Pesme Bob Dilan @Notni spisi

Trpeza za umorne putnike Đorđe S. Kostić @Kultura kuhinje