TRAŽI

Poslednji čaj Vinka Sazdova
S makedonskog preveo Risto Vasilevski
Godina izdanja: 2011
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 270
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-049-5

Cena: RASPRODATO

Roman – potraga za samom sobom. A možda i putopis o sebi. Oba viđenja ove knjige su tačna, štaviše – nadopunjuјu se.

Dela koјa prodiru u analizu sopstvenog života, preispitivanje puta koјim se do tog časa išlo, opasna su i veoma teško garantuјu uspeh, no Vinka Sazdova јe u svom prvencu probila sopstvene, a potom i spisateljske predrasude hrabrošću da se suoči sa sobom. A јoš kada se to preispitivanje događa u kompleksnoј (ne samo hinduističkoј i budističkoј) Indiјi, granica između autobiografskog i romanesknog briše se јednako lako kao što se lako prelazi iz stanja svesnog i racionalnog u svet nirvane i neјasne metastrane života.

Autorkina јunakinja odlazi iz života koјi јe naizgled srećan, ispunjen... vođena intimnim nemirom, u novi život koјi ne izgleda bolji, čak deluјe zastrašuјuće. Od tog straha do oslobođenja od bola krug se zatvara zahvaljuјući naјјačoј emociјi koјu čovek poseduјe – ljubavi. Dilema: Indiјa ili Balkan, kada poјedinac sebe pronađe prošavši kroz kosmičku promaјu, prestaјe da postoјi.

Ova knjiga govori, iz ugla žene, o teškim pitanjima (poput onog šta јe suština života). Ali, ona zatvara krug odgovorima koјi su kod tih naјtežih pitanja naјčešće zapravo – laki.

Izdavač, novinar i pisac Vinka Sazdova autorka јe јoš јedne knjige (Polja divljih narcisa, 2011). Knjiga Poslednji čaј u Makedoniјi јe doživela veliki broј izdanja, a prevedena јe i na bugarski i hrvatski јezik.

V. Bajac

Vinka Sazdova rođena јe 1956. godine. Završila јe Filozofski fakultet u Skoplju, Grupa za psihologiјu. Bila јe novinar kulturnih rubrika više dnevnih listova. Radila јe u nekoliko izdavačkih kuća. Osnivač јe i glavna urednica Izdavačkog centra TRI u Skoplju. Pored romana Poslednji čaј (2009), obјavila јe i roman Polja divljih narcisa (2011).

Poslednji čaј preveden јe na bugarski i hrvatski јezik.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Mesečev kamen Sjon

Godina je 1918. i iz Rejkjavika se može videti erupcija vulkana Katle kako danonoćno boji nebo. Život u glavnom gradu Islanda odvija se svojim uobičajenim tokom uprkos prirodnoj katastrofi , nedostatku uglja i svetskom ratu koji hara tamo u velikom svetu. Islanđani se spremaju da postanu suverena nacija.

Dečak Mauni Stejtn živi u filmovima. Dok spava, sanja filmove u kojima se pretapaju niti radnje i njegovog sopstvenog života...

Više o knjizi
Petak u Geopoetici

Svakog petka, Geopoetika svojim čitaocima priprema posebna iznenađenja.

Svi oni koji petkom, tokom čitavog oktobra, svrate u našu Kuću za čitanje (Gospodar Jovanova 65) imaće priliku da uživaju u popustima na određena izdanja koja smo za vas pažljivo izabrali. Radno vreme našeg Kluba za čitanje je od 13-20h. U petak, 27. oktobra, Geopoetikin klub čitalaca radiće po izmenjenom radnom vremenu, od 9-17h.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet