TRAŽI

Luzitanija Almejda Farija
Preveo s portugalskog Vuk Šećerović
Godina izdanja: 2011
Format (cm): 20
Broj Strana: 168
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-074-7

Cena: 605,00 din

Pričom o mikrokosmosu jedne portugalske porodice, koju će viša sila ili sudbina – nezaobilazan topos u mitologiji te nacije pomoraca i osvajača – razvejati od Venecije, preko Angole do Brazila, data je slika portugalskog društva koje prolazi kroz tranziciju.

Radnja romana smeštena je u razdoblje između aprila 1974. i marta 1975, simbolički omeđeno sa dva Uskrsa, pri čemu autor revolucionarne događaje pripoveda kombinovanom tehnikom pisama, snova i monologa junaka. Oponašajući epistolarne romane iz XVIII veka, Almejda Farija koristi različite jezičke registre i narativne tehnike, od toka svesti do intertekstualnih referenci, koje čine idejni okvir i smernice za razumevanje polifone strukture Luzitanije.

Na planu fabule prepliću se različite vizure likova kroz čije su subjektivne doživljaje predočeni događaji, čime se problematizuje istorijsko pamćenje i mitovi ugrađeni u temelje portugalskog identiteta i dovodi u pitanje idealizovana prošlost i negdašnja slavna imperija, koja je sada na izdisaju. Književnim postupkom u kojem ukršta i suprotstavlja različite ideološke perspektive, autor preispituje način na koji se obrazuje sećanje, i pojedinca ali i zajednice.

Poigravajući se opštim mestima i kanonskim književnim tekstovima, autor demistifikuje portugalsku kolonijalnu prošlost, stavljajući je u širi socijalni i politički kontekst. Na pozadini ovih velikih društvenih promena na izmaku doba kolonijalizma, u vreme pobune protiv starog autoritarnog poretka i borbi za individualne slobode, roman prati ljubavnu priču junaka koji istovremeno otkrivaju jedan drugačiji, onirički, intimni svet u kojem su doživljaj umetnosti i lepog protivstavljeni revolucionarnom procesu i njegovoj mitizaciji. Čitaocu je ostavljena aktivna uloga u rekonstruisanju fragmentarne slike stvarnosti i sklapanju smisaone celine Luzitanije, pripovesti koju Almejda Farija predstavlja kao novu verziju teme o portugalskoj dijaspori, nadovezujući se na nacionalnu tradiciju što u književnosti seže sve do Kamoensovog speva Luzijade, nezaobilaznog u tumačenju ovog romana.

Almejda Farija je rođen 1943. u mestu Montemor Novo. Diplomirao je filozofiju na Filološkom fakultetu Univerziteta u Lisabonu. Predavao je estetiku i filozofiju umetnosti na Novom univerzitetu u Lisabonu. Objavljivao je u brojnim međunarodnim književnim časopisima i bio predsednik portugalskog PEN centra, braneći slobodu govora u vreme kada je u Portugalu na vlasti bio Salazarov režim.

Autor je sedam romana, dve pozorišne drame i brojnih esejističkih tekstova, a na portugalski je preveo poeziju Hansa Magnusa Encesbergera. Dobitnik je više književnih nagrada u Portugalu.

Kao mlad pisac privukao je pažnju kritike sa svoja dva romana Beli romor (1962) i Pasija (1965), u kojima se već pokazao njegov osobeni stil koji se odlikuje originalnom jezičkom strukturom i inovativnim narativnim postupkom, zbog čega je vodio polemiku sa predstavnicima neorealističkog pravca u portugalskoj književnosti. Svoj poetički koncept dosledno je sprovodio kroz čitavo svoje stvaralaštvo, čiju okosnicu čini Luzitanska tetralogija, saga o propasti zemljoposedničke porodice iz Alenteža, koja se odigrava u periodu obeleženom Revolucijom karanfila 25. aprila 1974.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević

Velika akribija, poznavanje nekoliko jezika na kojima je šarolika i veoma obimna literatura pisana, ali i živa radoznalost i istraživačka strast da se naoko nevažnom i marginalnom da pravo mesto i značaj koji zaslužuju – doneli su kao plod ovu knjigu. Tako autorka postavlja pred čitaoca sofru, zastrtu bez-platnom, i na nju iznosi redom razne delicije Istoka i Zapada i njihove nepoznate ili zaboravljene povesti...

Više o knjizi
Scensko čitanje adaptacije Bergmanovog romana "Najbolje namere" povodom sto godina rodjenja

Ove godine obeležava se sto godina od rođenja Ingmara Bergmana, jednog od najvećih filmskih autora svih vremena! Projekat „Film, muzika i nešto izmedju" baca svetlost na specifičan deo Bergmanovog filmskog univerzuma i njegovo shvatanje muzike. Tim povodom, poznati švedski kompozitor Mati Bije, koji je radio i sa samim Bergmanom biće gost Beograda i učestvovati u nizu programa.

Jedan od njih je i scensko čitanje adaptacije Bergmanovog autobiografskog romana „Najbolje namere“, koje će se održati 23. oktobra, od 19h, u multimedijalnoj sali Muzeja jugoslovenske kinoteke...

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura, Prvi deo Haruki Murakami @Svet proze

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Bitka za prošlost Zoran Milutinović @Krug

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

Doba heroja Zoran Paunović @Prorock

Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević @Kultura kuhinje

Prodana duša Pol Biti @Svet proze