TRAŽI

Luzitanija Almejda Farija
Preveo s portugalskog Vuk Šećerović
Godina izdanja: 2011
Format (cm): 20
Broj Strana: 168
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-074-7

Cena: 605,00 din

Pričom o mikrokosmosu jedne portugalske porodice, koju će viša sila ili sudbina – nezaobilazan topos u mitologiji te nacije pomoraca i osvajača – razvejati od Venecije, preko Angole do Brazila, data je slika portugalskog društva koje prolazi kroz tranziciju.

Radnja romana smeštena je u razdoblje između aprila 1974. i marta 1975, simbolički omeđeno sa dva Uskrsa, pri čemu autor revolucionarne događaje pripoveda kombinovanom tehnikom pisama, snova i monologa junaka. Oponašajući epistolarne romane iz XVIII veka, Almejda Farija koristi različite jezičke registre i narativne tehnike, od toka svesti do intertekstualnih referenci, koje čine idejni okvir i smernice za razumevanje polifone strukture Luzitanije.

Na planu fabule prepliću se različite vizure likova kroz čije su subjektivne doživljaje predočeni događaji, čime se problematizuje istorijsko pamćenje i mitovi ugrađeni u temelje portugalskog identiteta i dovodi u pitanje idealizovana prošlost i negdašnja slavna imperija, koja je sada na izdisaju. Književnim postupkom u kojem ukršta i suprotstavlja različite ideološke perspektive, autor preispituje način na koji se obrazuje sećanje, i pojedinca ali i zajednice.

Poigravajući se opštim mestima i kanonskim književnim tekstovima, autor demistifikuje portugalsku kolonijalnu prošlost, stavljajući je u širi socijalni i politički kontekst. Na pozadini ovih velikih društvenih promena na izmaku doba kolonijalizma, u vreme pobune protiv starog autoritarnog poretka i borbi za individualne slobode, roman prati ljubavnu priču junaka koji istovremeno otkrivaju jedan drugačiji, onirički, intimni svet u kojem su doživljaj umetnosti i lepog protivstavljeni revolucionarnom procesu i njegovoj mitizaciji. Čitaocu je ostavljena aktivna uloga u rekonstruisanju fragmentarne slike stvarnosti i sklapanju smisaone celine Luzitanije, pripovesti koju Almejda Farija predstavlja kao novu verziju teme o portugalskoj dijaspori, nadovezujući se na nacionalnu tradiciju što u književnosti seže sve do Kamoensovog speva Luzijade, nezaobilaznog u tumačenju ovog romana.

Almejda Farija je rođen 1943. u mestu Montemor Novo. Diplomirao je filozofiju na Filološkom fakultetu Univerziteta u Lisabonu. Predavao je estetiku i filozofiju umetnosti na Novom univerzitetu u Lisabonu. Objavljivao je u brojnim međunarodnim književnim časopisima i bio predsednik portugalskog PEN centra, braneći slobodu govora u vreme kada je u Portugalu na vlasti bio Salazarov režim.

Autor je sedam romana, dve pozorišne drame i brojnih esejističkih tekstova, a na portugalski je preveo poeziju Hansa Magnusa Encesbergera. Dobitnik je više književnih nagrada u Portugalu.

Kao mlad pisac privukao je pažnju kritike sa svoja dva romana Beli romor (1962) i Pasija (1965), u kojima se već pokazao njegov osobeni stil koji se odlikuje originalnom jezičkom strukturom i inovativnim narativnim postupkom, zbog čega je vodio polemiku sa predstavnicima neorealističkog pravca u portugalskoj književnosti. Svoj poetički koncept dosledno je sprovodio kroz čitavo svoje stvaralaštvo, čiju okosnicu čini Luzitanska tetralogija, saga o propasti zemljoposedničke porodice iz Alenteža, koja se odigrava u periodu obeleženom Revolucijom karanfila 25. aprila 1974.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Pakujem svoju biblioteku Alberto Mangel

U knjizi Pakujem svoju biblioteku smenjuju se intimna poglavlja koja čine 'elegiju' za vlastitu biblioteku i deset vrhunskih digresija o Mangelovom čitalačkom životu i ljubavi prema knjigama... Njegov intelekt i entuzijazam dolaze do punog izražaja preko vrtoglavog broja citata iz knjiga na najrazličitijim jezicima, koje obuhvataju zapanjujući broj tema.

Izvanredna knjiga o knjigama.

Više o knjizi
Ogledno o drugarstvu i posedovanju

Povodom objavljivanja knjige “Ogledi o drugarstvu i posedovanju” Irene Ristić u izdanju Geopoetike, u subotu 15. juna 2019. godine u 19 sati, u Krokodilovom centru za savremenu književnost (Karađorđeva 43), biće napravljena jedna posebna instalacija - od predmeta koji su nekada pozajmljeni od bliskih osoba, a koji nikada nisu vraćeni, jer su igrom slučaja ili namere ostali u tuđim rukama. Autorka je pozvala sve zainteresovane da se uključe u pravljenje ove postavke, kao i u dijalog koji započinju: Tijana Grumić, dramska spisateljica i dramaturškinja, Bojan Babic, pisac, i Jasna Novakov Sibinović, teoretičarka umetnosti i urednica Geopoetike. Biće reči o drugarstvu, svakako, ali i o tome kako smo i kada naučili šta je to privatni posed, šta je vlastito a šta tuđe, i koliko su te linije razgraničenja oblikovale odnose sa ljudima koji su nam važni. Koliko smo u ovom trenutku udaljeni od ideje deljivog ili zajedničkog? Umemo li još o tome da mislimo?

Autorka će potpisivati knjige, koje će se tokom ovog događaja prodavati s posebnim popustom.

Dalje
Najčitanije

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

Evolucija svega Met Ridli @Slobodni svet

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze