TRAŽI

Ovo liči na kraj Džulijan Barns
Preveo s engleskog Zoran Paunović
Godina izdanja: 2011
Format (cm): 20
Broj Strana: 163
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-083-9

Cena: RASPRODATO

Suočavanje Tonija Vebstera sa svešću o tome da je sećanje sve što mu je u životu preostalo, ne bi bilo toliko dramatično da nije propraćeno spoznajom da sećanje ne postoji. Postoji prošlost, kao gadan i mutan bezdan, i postoji imaginacija, da u tu prošlost zaroni i u njoj ne pronađe, nego stvori, utehu ili bol. Imaginacija glavnog junaka romana Ovo liči na kraj okovana je umom istoričara: preterano oslonjen na činjenice, a premalo sklon nostalgiji, Vebster je potpuno nezaštićen u trenutku kada shvati da je istina o njegovoj prošlosti suštinski drugačija no što je decenijama verovao. „Sad si potpuno sam, Toni“, kaže mu jedna od dveju žena koje su presudno obeležile njegov život; ona druga podseća ga na činjenicu da mu nikada ništa nije bilo jasno. Nije ni sada, dok pokušava da uhvati smisao života koji se kao veliki talas nezadrživo survava unatrag, ka onom početku iza koga nema ničega. Čak ni kraja: ovo liči na kraj, ali kraja nema: postoje eros i tanatos, istina i zabluda, ljubav i mržnja, ljubav i ljubav. I postoji nemir. Postoji veliki nemir.

Zoran Paunović

Nagrada Man Buker za 2011.

„U ovoj knjizi Džulijan Barns otkriva istine za koje je čitav život bio potreban da se iskristalizuju, oštri im ivice i polira do visokog sjaja.“

The NewYork Times Book Review

„Kratko, prelepo... To fundamentalno zastrašujuće pitanje – Da li sam ja osoba koja mislim da jesam? – izokreće se u iznenađujuće neizvesno... Kao što to Barns tako elegantno i snažno otkriva, svi smo mi nepouzdani pripovedači koje ne iskupljuje tačnost naših sećanja, nego naša spremnost da ih preispitamo.“

The Boston Globe

Džulijan Barns rođen je u Engleskoj, u Lesteru, 19. januara 1946. godine. Školovao se u Londonu od 1957. do 1964, a visoko obrazovanje iz oblasti savremenih jezika stekao je na Koledžu Magdalen u Oksfordu. Diplomirao je 1968, a potom je tri godine radio kao leksikograf na Oksfordskom rečniku engleskog jezika. Barns je 1977. počeo da radi kao kritičar i urednik književne rubrike u časopisima Nju stejtsmen i Nju rivju. Od 1979. do 1986. pisao je TV kritiku, prvo za Nju stejtsmen, a zatim za londonski Obzerver.

Dobitnik je više prestižnih nagrada i diploma, uključujući i nagradu Somerset Mom (Metrolend, 1981). Dobitnik je Bukerove nagrade (Ovo liči na kraj, 2011) za koju je ranije tri puta bio nominovan (Floberov papagaj, 1984, Engleska, Engleska, 1998 i Artur&Džordž, 2005). Pored ostalih, dobio je i nagradu Memorijala Džefrija Fabera (Floberov papagaj, 1985); Pri medisi (Floberov papagaj, 1986); nagradu E. M. Forster, koju dodeljuju Američka akademija i Institut za umetnost i književnost (1986); Gutenbergovu nagradu (1987); nagradu Grincane Kavur (Italija, 1988); i Pri Femina (Troje, 1992). Barns je proglašen vitezom (1988), potom oficirom (1995) i komandirom francuskog Reda umetnosti i književnosti (2004). FVS fondacija mu je 1993. dodelila Šekspirovu nagradu, a 2004. osvojio je Austrijsku državnu nagradu za evropsku književnost. Nagradu Dejvid Koen za životno delo dobio je 2011. godine.

Do sada su objavljena njegova dela: Metrolend (1980), Pre no što me je srela (1982), Floberov papagaj (1984), Zureći u sunce (1986), Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja (1989), Troje (1991), Bodljikavo prase (1992), Pisma iz Londona 1990- 1995 (1995), Obale Lamanša (1996), Engleska, Engleska (1998), Ljubav, itd. (2000), Cepidlaka u kuhinji (2003), Sto od limunovog drveta (2004), Artur & Džordž (2005), Nije to ništa strašno (2008), Puls (2011), Ovo liči na kraj (2011), Nivoi života (2013). Dela su mu prevedena na više od trideset jezika.

Živi u Londonu.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Proročanstvo i druge priče Sandro Veronezi

Ovu zbirku naseljava jedan svet pre svega muških protagonista koji traže odgovore, a oni se kriju u telefonskom pozivu s neba, pojavi jedne kornjače, u znacima, poput jedne ženske cipele koja se bez razloga nađe u stanu, upaljaču koji nestane negde u automobilu. Život ovih priča pulsira u sferama koje nam izgledaju kao da su u snu, a zapravo su stvarne. Sa retkom posvećenošću detaljima, Veronezi ispisuje raznolike priče pune neočekivanih obrta...

Više o knjizi
Uskoro “Tarantula” Boba Dilana

U Geopoetici uskoro izlazi "Tarantula", prozno delo Boba Dilana, koji je prošle godine dobio Nobelovu nagradu za književnost. Geopoetika je ekskluzivni izdavač Dilanovih dela na srpskom jeziku, a u našoj kući su ranije objavljene Dilanove „Hronike“, koje su ove godine doživele i svoje novo izdanje.

"Tarantula" uspešno dočarava sliku haosa kreativnog uma koji ume da bude zastrašujuće brutalan i amoralno sablažnjiv, ali i neodoljivo duhovit i dirljivonežan...

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet