TRAŽI

Poslednji svet Kristof Ransmajer
Preveo s nemačkog Zlatko Krasni
Godina izdanja: 2003
Broj Strana: 219 str.

ISBN: 86-7666-007-7

Cena: RASPRODATO

"Ovaj roman ima magično značenje. On podmićuje svojom čudnom lepotom."

Daily Telegraph

"Iz Ransmajerovog jezika koji liči na brušeni dijamant zrači čarobna fascinacija."

El Pais

"Publije Ovidije Nazon, slavan još za života i do danas jedan od najčitanijih pisaca antike, deceniju pre svoje smrti je po carskom naređenju prognan iz Rima. Pogođen time, spalio je tekst svog najvažnijeg dela Metamorfoze. Na svu sreću, bio je to samo prepis gotovo dovršenog rukopisa, tako nam je ostala epska pesma od preko petnaest tomova. Kristof Ransmajer nam predočava šta se moglo dogoditi da je Ovidije svoje delo poneo sa sobom u progonstvo i da je ono tamo nestalo zajedno sa svojim autorom. Ransmajer šalje Kotu, obožavaoca i površnog Nazonovog prijatelja da pronađe nestalog pesnika. On putuje u "poslednji svet", u Tome, gvozdeni grad na obali Crnog mora. To putovanje se pretvara u san koji postepeno postaje noćna mora. Ransmajer piše knjigu o preobraženjima i od toga pravi furiozno delo."

Ingrid Heinrich-Jost, Der Tagesspiegel

Kristof Ransmajer (Christoph Ransmayr) rođen je 1954. godine u Velsu, Gornja Austrija. Studirao je filozofiju u Beču; više godina bio je urednik kulturnih rubrika u novinama. Od 1982. bavi se samo književnošću. Sarađivao je u različitim časopisima (među ostalima Transatlantik, Štern). Do sada je objavio: Užasi leda i mraka (Geopoetika, 1997), Mrtav ugao, Morbus Kitahara (Geopoetika 1999), Poslednji svet (Geopoetika, 2003), Put za Surabaju, Sjajna propast - projekat odvodnjavanja ili otkrivanje suštinskog, Nevidljivo. Tirada na tri plaže, Nesuđeni ili nebeski areali Anselma Kifera, Klanjanje džina. O pripovedanju, Priznanja jednog turiste. Saslušanje, Leteća planina (Geopoetika, 2008), Dame i gospoda pod vodom (zajedno sa Manfredom Vakolbingerom).

Svetsku slavu stekao je romanom Poslednji svet.

Dobitnik je velikog broja nagrada, među kojima su: Franc Kafka (1995), nagrada Evropske unije Aristeion za roman Morbus Kitahara (1996), književna nagrada Soloturner (1997), nagrada Helderlin (1998), pozorišna nagrada Nestroj (2001), književna nagrada Bertold Breht (2004), Velika Austrijska nagrada za književnost (2004).

Nakon Irske, u kojoj je proveo više godina, od 2006. godine ponovo živi u Beču.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Evolucija svega Met Ridli

Ridli ruši mit o svetu kao unapred osmišljenom i isplaniranom mestu za život, gde velikim događajima i promenama današnjice neko upravlja "odozgo". Sasvim je suprotno, naša najveća dostignuća dolaze "odozdo", za šta nalazi brojne argumente u nauci, ekonomiji, istoriji, politici i filozofiji i uverljivo pokazuje da ljudsko društvo evoluira i da se veliki događaji i kretanja, ljudska dostignuća, navike i običaji – praktično celokupna ljudska kultura – menjaju  postepeno, spontano i neminovno, po istim principima koji vladaju evolucijom živog sveta. 

Više o knjizi
Bensalim Himiš dobitnik nagrade Šeik Zajed za 2019. godinu

Marokanski pisac ​​Bensalim Himiš dobitnik je prestižne Književne nagrade Šeik Zajed za 2019. godinu za svoju autobiografsku knjigu “Ja: Između postojanja i stvaranja”.

Geopoetika je pred Sajam knjiga 2018, kada je Maroko bio zemlja počasni gost, objavila roman ovog autora “Taj Andalužanin”, u prevodu s arapskog na srpski. Prevoditeljka Dragana Đorđević je upravo za prevod ove knjige bila u najužem izboru za Nagradu “Miloš Đurić”.

Dalje
Najčitanije

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Nespokojni Lin Ulman @Svet proze

Voz M Peti Smit @Notni spisi