TRAŽI

Nula Deni Geđ
Prevela s francuskog Ivana Misirlić Bigard
Godina izdanja: 2012
Format (cm): 20
Broj Strana: 315
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-095-2

Cena: RASPRODATO

Istorijski roman o stvaranju moderne matematike pokriva pet hiljada godina ljudske civilizacije. Radnja romana Nula počinje zbivanjima u ratnom Iraku 2003. godine. Matematička nula spočetka je u drugom planu - glavna junakinja je Aemer, to jest njena inkarnacija u pet različitih vremena: u današnjem vremenu ona je arheolog u Iraku, a u prošlosti sveštenica boginje ljubavi, prostitutka, čitačica snova, kradljivica i robinja. Njenih pet života, prepunih napetih životnih scena, kreću se kroz prostor Mesopotamije, Uruka, Ura, Vavilona, Bagdada i Iraka. Iako je roman podeljen u zasebne celine, sve one pripovedaju zajedničku priču o ženi koja nije u stanju da ispuni Odsutnost. Kada se Praznina proširi sa lika junakinje na univerzalnu ravan, dobijamo knjigu koja oslikava pet hiljada godina čovekovog simboličkog predstavljanja Praznine.

Deni Geđ, francuski autor rođen 1940. u Alžiru, bio je naučnik, profesor istorije nauke i epistemologije; po obrazovanju matematičar, i u ovom romanu o stvaranju nule još jednom je pronašao koliko književne toliko i precizne reči za matematičke i životne brojeve (Geđ je autor čuvenog međunarodnog hit romana o istoriji i geografiji matematike - Papagajeva teorema, Geopoetika, 2000).

Deni Geđ (1940–2010) francuski matematičar, pisac, scenarista i profesor istorije nauke i epistemologije na Univerzitetu Pariz VIII predavao je matematiku i istoriju matematike, a na Odeljenju za filmsku umetnost – filmovanje i romansiranje nauke. Bio je glavni urednik za matematiku u Enciklopediji Larus i autor Matematičke hronike u listu Liberasion. U Parizu je 2009. godine učestvovao u studentskim protestima protiv Novog zakona o univerzitetima.

Objavio je više dela, među kojima su romani Merenje sveta: Meridijan (1987) – za koji je dobio nagradu Prix de l’Institut 1989. godine, Naučna revolucija (1988), Carstvo brojeva (1996), Proizvoljnost više ništa ne vredi (1997), Papagajeva teorema (1998), Berenikina kosa (2003), Nula (2005).

Napisao je scenario i realizovao film Imaš samo jedan život (1978). U saradnji sa Filipom Trufoom, snimio je dokumentarac po knjizi Carstvo brojeva, koji je 2002. godine nagrađen na Filmskom festivalu u Nansiju, a dobitnik je i druge nagrade za scenario u oblasti filmova za mlade 1992. godine za Šifra soko: Bagdad posle…

Napisao je i realizovao dva pozorišna komada: Hiljadu i jedan broj i nešto više i Od tačke do linije.

Autor je Astrolaba i lepotice, predstave planetarijuma La Vilet i koautor prvog francuskog filma naučne fantastike na Omnimaksu, pod nazivom Pišem u svemiru, realizovanog za Žeod (La Géode) – Grad nauke. Autor je i reditelj filmske serije o matematici u dvanaest priča: Ljubav kao matematika.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Pakujem svoju biblioteku Alberto Mangel

U knjizi Pakujem svoju biblioteku smenjuju se intimna poglavlja koja čine 'elegiju' za vlastitu biblioteku i deset vrhunskih digresija o Mangelovom čitalačkom životu i ljubavi prema knjigama... Njegov intelekt i entuzijazam dolaze do punog izražaja preko vrtoglavog broja citata iz knjiga na najrazličitijim jezicima, koje obuhvataju zapanjujući broj tema.

Izvanredna knjiga o knjigama.

Više o knjizi
Ogledno o drugarstvu i posedovanju

Povodom objavljivanja knjige “Ogledi o drugarstvu i posedovanju” Irene Ristić u izdanju Geopoetike, u subotu 15. juna 2019. godine u 19 sati, u Krokodilovom centru za savremenu književnost (Karađorđeva 43), biće napravljena jedna posebna instalacija - od predmeta koji su nekada pozajmljeni od bliskih osoba, a koji nikada nisu vraćeni, jer su igrom slučaja ili namere ostali u tuđim rukama. Autorka je pozvala sve zainteresovane da se uključe u pravljenje ove postavke, kao i u dijalog koji započinju: Tijana Grumić, dramska spisateljica i dramaturškinja, Bojan Babic, pisac, i Jasna Novakov Sibinović, teoretičarka umetnosti i urednica Geopoetike. Biće reči o drugarstvu, svakako, ali i o tome kako smo i kada naučili šta je to privatni posed, šta je vlastito a šta tuđe, i koliko su te linije razgraničenja oblikovale odnose sa ljudima koji su nam važni. Koliko smo u ovom trenutku udaljeni od ideje deljivog ili zajedničkog? Umemo li još o tome da mislimo?

Autorka će potpisivati knjige, koje će se tokom ovog događaja prodavati s posebnim popustom.

Dalje
Najčitanije

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

Evolucija svega Met Ridli @Slobodni svet

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze