TRAŽI

Nula Deni Geđ
Prevela s francuskog Ivana Misirlić Bigard
Godina izdanja: 2012
Format (cm): 20
Broj Strana: 315
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-095-2

Cena: RASPRODATO

Istorijski roman o stvaranju moderne matematike pokriva pet hiljada godina ljudske civilizacije. Radnja romana Nula počinje zbivanjima u ratnom Iraku 2003. godine. Matematička nula spočetka je u drugom planu - glavna junakinja je Aemer, to jest njena inkarnacija u pet različitih vremena: u današnjem vremenu ona je arheolog u Iraku, a u prošlosti sveštenica boginje ljubavi, prostitutka, čitačica snova, kradljivica i robinja. Njenih pet života, prepunih napetih životnih scena, kreću se kroz prostor Mesopotamije, Uruka, Ura, Vavilona, Bagdada i Iraka. Iako je roman podeljen u zasebne celine, sve one pripovedaju zajedničku priču o ženi koja nije u stanju da ispuni Odsutnost. Kada se Praznina proširi sa lika junakinje na univerzalnu ravan, dobijamo knjigu koja oslikava pet hiljada godina čovekovog simboličkog predstavljanja Praznine.

Deni Geđ, francuski autor rođen 1940. u Alžiru, bio je naučnik, profesor istorije nauke i epistemologije; po obrazovanju matematičar, i u ovom romanu o stvaranju nule još jednom je pronašao koliko književne toliko i precizne reči za matematičke i životne brojeve (Geđ je autor čuvenog međunarodnog hit romana o istoriji i geografiji matematike - Papagajeva teorema, Geopoetika, 2000).

Deni Geđ (1940–2010) francuski matematičar, pisac, scenarista i profesor istorije nauke i epistemologije na Univerzitetu Pariz VIII predavao je matematiku i istoriju matematike, a na Odeljenju za filmsku umetnost – filmovanje i romansiranje nauke. Bio je glavni urednik za matematiku u Enciklopediji Larus i autor Matematičke hronike u listu Liberasion. U Parizu je 2009. godine učestvovao u studentskim protestima protiv Novog zakona o univerzitetima.

Objavio je više dela, među kojima su romani Merenje sveta: Meridijan (1987) – za koji je dobio nagradu Prix de l’Institut 1989. godine, Naučna revolucija (1988), Carstvo brojeva (1996), Proizvoljnost više ništa ne vredi (1997), Papagajeva teorema (1998), Berenikina kosa (2003), Nula (2005).

Napisao je scenario i realizovao film Imaš samo jedan život (1978). U saradnji sa Filipom Trufoom, snimio je dokumentarac po knjizi Carstvo brojeva, koji je 2002. godine nagrađen na Filmskom festivalu u Nansiju, a dobitnik je i druge nagrade za scenario u oblasti filmova za mlade 1992. godine za Šifra soko: Bagdad posle…

Napisao je i realizovao dva pozorišna komada: Hiljadu i jedan broj i nešto više i Od tačke do linije.

Autor je Astrolaba i lepotice, predstave planetarijuma La Vilet i koautor prvog francuskog filma naučne fantastike na Omnimaksu, pod nazivom Pišem u svemiru, realizovanog za Žeod (La Géode) – Grad nauke. Autor je i reditelj filmske serije o matematici u dvanaest priča: Ljubav kao matematika.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Proročanstvo i druge priče Sandro Veronezi

Ovu zbirku naseljava jedan svet pre svega muških protagonista koji traže odgovore, a oni se kriju u telefonskom pozivu s neba, pojavi jedne kornjače, u znacima, poput jedne ženske cipele koja se bez razloga nađe u stanu, upaljaču koji nestane negde u automobilu. Život ovih priča pulsira u sferama koje nam izgledaju kao da su u snu, a zapravo su stvarne. Sa retkom posvećenošću detaljima, Veronezi ispisuje raznolike priče pune neočekivanih obrta...

Više o knjizi
Produžetak letnje akcije

Za sve one koji tek pakuju svoje kofere, Geopoetika je pripremila specijalno iznenađenje. Budući da nijedan kofer nije pun bez knjige, naša letnja akcija nastavlja se i u avgustu!

Od ponedeljka, 7. avgusta, do petka, 18. avgusta, u našoj Kući za čitanje u Gospodar Jovanovoj 65 čitaoci će moći da kupe sva naša izdanja po sniženoj ceni od 30%.

Neka izdanja biće i na specijalnom popustu od 50%...

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet