TRAŽI

Gvidova mapa Jedno evropsko hodočašće Kenet Vajt
S francuskog preveo Aleksandar V. Stefanović
Godina izdanja: 2012
Format (cm): 20
Broj Strana: 166
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-099-0

Cena: 704,00 din

Jedan od najvećih putnika današnjice, kojem je osim životne ljubavi putovanje odavno postalo i profesija i književni kredo, geopoetičar i „kum“ beogradskoj kući Geopoetika s početka devedesetih, napisao je novu knjigu hodočašća po evropskom kontinentu. Među opisima delova „garderobe“ ove Stare dame našlo se i nešto „odevnih predmeta“ iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske. No, tu su i skandinavski predeli, poseta Trstu, Galiciji, Parizu, Veneciji... Knjiga počinje i završava se posetom njegovoj rodnoj Škotskoj (da podsetimo, Vajt decenijama živi u francuskoj Bretanji). Svoj sopstveni gost? Da, jer cela knjiga odiše čudnovatim odmakom od samoga sebe, pa i slika koje se opisuju... kao da je reč o nekom ubrzanom putovanju, prolasku kroz već viđeno, potvrđivanju već znanog. Doduše, ako je ikome svet poznat – onda bi to trebalo da je Kenetu Vajtu. Otud je svejedno na koje vreme se odnose putešestvija po Beogradu, Puli, obodu Balkana, Jadrana ili raznih severnih mora Evrope: to su pre svega susreti s ljudima i prirodom. Čitaoci Vajtovih knjiga setiće se da je ovaj  redosled u većini njegovih ranijih knjiga bio, ipak, obrnut!

Ideja za zajednički naslov ovim putopisima nalazi se u tzv. Gvidovoj mapi iz 1119. godine čiji je autor bio Gvido iz Pize, a na kojoj je oslikana kolorna, čudnovata i maštovita mapa sveta, a pre svega tri kontinenta: Evrope, Afrike i Azije. Karta se čuva u Kraljevskoj biblioteci Belgije u Briselu i ona je glavni inspirator ovom hodočašću: ono je em asketski šturo (čak i u jeziku) em ima svoje suštinsko, metajezgro u prevashodno i ovde nedosledno zastupljenom posebnom prostoru – na Mediteranu.

Kenet Vajt, pisac, pesnik i esejista, rođen je 1936. godine u Glazgovu. Studirao je francuski, nemački i filozofiju na univerzitetima u Glazgovu, Minhenu i u Parizu, gde je i doktorirao.

Prve knjige objavio je šezdesetih u Londonu, potom se iz književnih razloga, razočaran stanjem na britanskoj literarnoj sceni, preselio u Francusku i nastavio da objavljuje u toj zemlji. Za svoja dela dobio je više prestižnih nagrada. Najznačajnije su Prix Médicis étranger, Prix Alfred de Vigny, Prix de poésie Alain Bosquet, Prix Maurice Genevoix de l’Académie française. Nagrade za životno delo primio je u Francuskoj – Grand Prix du Rayonnement de l’Academie Française i Italiji – Grinzane-Biamonti. Poslednjih godina Vajtove knjige doživljavaju novo otkrivanje u Britaniji. Od 1983. do 1996. godine Vajt je na pariskoj Sorboni držao predmet Poetike XX veka. Godine 1989. osnovao je Međunarodni institut za geopoetiku, koji uspešno objedinjuje istraživanja na području multikulturnih i transdisciplinarnih studija.

Već dugo živi na obali Bretanje.

Impozantna bibliografija Keneta Vajta uključuje eseje, putopise, poeziju, studije.

Geopoetika je do sada objavila sledeće Vajtove knjige: Nomadski duh (1994), Visoravan albatrosa (1997), Pisma iz Srbije i Crne Gore (1998) – posle njegove posete našoj zemlji, Divlji labudovi (2002), Plavi put (2004), Kuća plime i oseke (2008).

 

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević

Velika akribija, poznavanje nekoliko jezika na kojima je šarolika i veoma obimna literatura pisana, ali i živa radoznalost i istraživačka strast da se naoko nevažnom i marginalnom da pravo mesto i značaj koji zaslužuju – doneli su kao plod ovu knjigu. Tako autorka postavlja pred čitaoca sofru, zastrtu bez-platnom, i na nju iznosi redom razne delicije Istoka i Zapada i njihove nepoznate ili zaboravljene povesti...

Više o knjizi
Bajac u Albaniji!

Srpski pisac Vladislav Bajac gostovao je u Tirani na poziv Albanskog instituta za međunarodne studije (AIIS). On je krajem juna predstavio svoj književni rad u knjižari Tirana Tajmsa, nedeljnika koji na engleskom izdaje ovaj Institut. Razgovor o Bajčevim knjigama i izdavačkoj kući Geopoetika vodili su Đorđi Ćirjako, zamenik direktora Instituta i publicista Ben Andoni. Ovom događaju prisustvovao je veliki broj studenata, intelektualaca, političara i stručnjaka za književnost i geopolitiku. U publici su pored direktora Instituta Dr Alberta Rakipija, bili i književnik i bivši ministar inostranih poslova Albanije Besnik Mustafaj kao i ambasador Srbije u Albaniji Miroljub Zarić sa saradnicima, inače doajen diplomatskog kora.

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura Haruki Murakami @Svet proze

Doba heroja Zoran Paunović @Prorock

Gospodin Ka Vesna Goldsvorti @Svet proze

Buđenje Mira Popović @Mala edicija proze

Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević @Kultura kuhinje

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze