TRAŽI

Gvidova mapa Jedno evropsko hodočašće Kenet Vajt
S francuskog preveo Aleksandar V. Stefanović
Godina izdanja: 2012
Format (cm): 20
Broj Strana: 166
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-099-0

Cena: 704,00 din

Jedan od najvećih putnika današnjice, kojem je osim životne ljubavi putovanje odavno postalo i profesija i književni kredo, geopoetičar i „kum“ beogradskoj kući Geopoetika s početka devedesetih, napisao je novu knjigu hodočašća po evropskom kontinentu. Među opisima delova „garderobe“ ove Stare dame našlo se i nešto „odevnih predmeta“ iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske. No, tu su i skandinavski predeli, poseta Trstu, Galiciji, Parizu, Veneciji... Knjiga počinje i završava se posetom njegovoj rodnoj Škotskoj (da podsetimo, Vajt decenijama živi u francuskoj Bretanji). Svoj sopstveni gost? Da, jer cela knjiga odiše čudnovatim odmakom od samoga sebe, pa i slika koje se opisuju... kao da je reč o nekom ubrzanom putovanju, prolasku kroz već viđeno, potvrđivanju već znanog. Doduše, ako je ikome svet poznat – onda bi to trebalo da je Kenetu Vajtu. Otud je svejedno na koje vreme se odnose putešestvija po Beogradu, Puli, obodu Balkana, Jadrana ili raznih severnih mora Evrope: to su pre svega susreti s ljudima i prirodom. Čitaoci Vajtovih knjiga setiće se da je ovaj  redosled u većini njegovih ranijih knjiga bio, ipak, obrnut!

Ideja za zajednički naslov ovim putopisima nalazi se u tzv. Gvidovoj mapi iz 1119. godine čiji je autor bio Gvido iz Pize, a na kojoj je oslikana kolorna, čudnovata i maštovita mapa sveta, a pre svega tri kontinenta: Evrope, Afrike i Azije. Karta se čuva u Kraljevskoj biblioteci Belgije u Briselu i ona je glavni inspirator ovom hodočašću: ono je em asketski šturo (čak i u jeziku) em ima svoje suštinsko, metajezgro u prevashodno i ovde nedosledno zastupljenom posebnom prostoru – na Mediteranu.

Kenet Vajt, pisac, pesnik i esejista, rođen je 1936. godine u Glazgovu. Studirao je francuski, nemački i filozofiju na univerzitetima u Glazgovu, Minhenu i u Parizu, gde je i doktorirao.

Prve knjige objavio je šezdesetih u Londonu, potom se iz književnih razloga, razočaran stanjem na britanskoj literarnoj sceni, preselio u Francusku i nastavio da objavljuje u toj zemlji. Za svoja dela dobio je više prestižnih nagrada. Najznačajnije su Prix Médicis étranger, Prix Alfred de Vigny, Prix de poésie Alain Bosquet, Prix Maurice Genevoix de l’Académie française. Nagrade za životno delo primio je u Francuskoj – Grand Prix du Rayonnement de l’Academie Française i Italiji – Grinzane-Biamonti. Poslednjih godina Vajtove knjige doživljavaju novo otkrivanje u Britaniji. Od 1983. do 1996. godine Vajt je na pariskoj Sorboni držao predmet Poetike XX veka. Godine 1989. osnovao je Međunarodni institut za geopoetiku, koji uspešno objedinjuje istraživanja na području multikulturnih i transdisciplinarnih studija.

Već dugo živi na obali Bretanje.

Impozantna bibliografija Keneta Vajta uključuje eseje, putopise, poeziju, studije.

Geopoetika je do sada objavila sledeće Vajtove knjige: Nomadski duh (1994), Visoravan albatrosa (1997), Pisma iz Srbije i Crne Gore (1998) – posle njegove posete našoj zemlji, Divlji labudovi (2002), Plavi put (2004), Kuća plime i oseke (2008).

 

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Život i pustolovine Džeka Engla Volt Vitman

U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč...

Više o knjizi
Knjige iz edicije SPiT u širem izboru za Nagradu Dablin 2018

Dve knjige koje je Geopoetika ove godine objavila na engleskom jeziku u svojoj ediciji Srpska proza u prevodu (Serbian Prose in Translation) ušle su u širi izbor za Međunarodnu književnu nagradu Dablin 2018. (International Dublin Literary Award; do 2015. pod imenom Impac Dublin Literary Award): "Ma Belle" Maje Herman Sekulić i "Estoril" Dejana Tiaga Stankovića. Knjigu "Ma Belle" prevela je Persida Bošković, a "Estoril" Christina Pribichevich Zorić.

Za ovu jedinstvenu nagradu konkurišu knjige na engleskom jeziku iz celog sveta (originalno napisane na engleskom i prevedene na engleski) koje nominuju odabrane biblioteke.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Tarantula Bob Dilan @Notni spisi

Lutkar Justejn Gorder @Svet proze

Povratna adresa Aleksandar Genis @Geopoetika

Sila Dobrote Danijel Goleman @Slobodni svet

Koks ili Tok vremena Kristof Ransmajer @Svet proze