TRAŽI

Načini povratka kući Alehandro Sambra
Prevela sa španskog Zorica Novakov Kovačević
Godina izdanja: 2012
Format (cm): 20
Broj Strana: 170
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-105-8

Cena: 759,00 din

Načini povratka kući su roman o generaciji dece koja su učila da čitaju i pišu dok su njihovi roditelji bili saučesnici ili žrtve Pinočeove diktature u Čileu osamdesetih godina.

O generaciji koja se našla potpuno skrajnuta i zbunjena zbog važnosti svojih roditelja i njihove borbe protiv diktature ili za nju, zbog veličine uloge koju je roditeljima dodelio istorijski trenutak, ostavljajući deci trajni osećaj sporednih ličnosti. Sambra toj generaciji daje njen vlastiti glas, pokušavajući da ga nametne zvaničnim verzijama. Polazeći od iskustva devetogodišnjeg dečaka, on u ovom antiistorijskom romanu, s prizvukom melanholične ironije piše o sporednim ličnostima, o nostalgiji za nedoživljenim, o sravnjivanju računa i poimanju onoga što se zaista dogodilo. Piše čistu i lepu prozu, jezikom kojim književnost ispisuju sinovi i kćeri.

„Dok su odrasli ginuli ili ubijali, mi smo po svojim ćoškovima crtali. Dok se zemlja raspadala na parčiće učili smo da govorimo, da hodamo, da pravimo avione i brodove od papira. Dok se roman događao, mi smo se igrali žmurke, skrivanja, nestajanja.“

Dvadeset godina kasnije, isti taj dečak, sada mladi pisac, preispituje prošlost, ali i ulogu pisanja. On govori o potrebi da se piše i o beskorisnosti pisanja, o licu i naličju romana, o neophodnosti književnosti i onome što ne može biti njena tema.

Ovo je roman o roditeljima i deci, o ranjivosti, o nestalima, o krivici, o osećanju krivice zbog nemanja krivice, o vremenu straha i vremenu postavljanja pitanja, o nemogućnosti da se bude neutralan. I o poricanju. Iznad svega o poricanju.

„Sambra piše vešto i nežno, stilom koji kao da je učio u Hemingvejevoj školi, sa uvek dovoljno umešnosti da drži pažnju čitaoca.“

 Ricardo Senabre, El Cultural, El Mundo

 

Alehandro Sambra (1975) čileanski je pisac koga je čuveni književni britanski list Granta uvrstio u listu najboljih hispanskih pisaca. Faksimil je njegova peta knjiga. Za roman Načini povratka kući (Geopoetika 2012) dobio je dve književne nagrade Altasor (2012) i nagradu engleskog PEN-a za prevedenu prozu (2013). Bio je finalista najprestižnije međunarodne nagrade za kratku prozu "Frenk O’Konor" (2015) zbirkom Mis documentos (Moji dokumenti). Dobitnik je holandske nagrade "Princ Klaus" (2013). Njegova prethodna tri romana, među kojima i Privatni život drveća (Geopoetika 2010), prevedena su na desetine jezika i osvojila su čitalačku publiku širom sveta. Sambrine priče objavljivane su u časopisima Njujorker, Pariz rivju, Harpers magazin, Tin haus...

Prema prvom romanu Alehandra Sambre Bonsai, dobitniku prestižne nagrade kritike i nacionalne književne nagrade za najbolji roman godine (2006), čileanski reditelj Kristijan Himenes snimio je istoimeni film, koji je prikazan u Kanu u selekciji "Izvestan pogled" 2011. godine. Na filmskom festivalu Sandens 2017. premijerno je prikazan film Vida de familia (Porodični život) u režiji Kristijana Himenesa i Alisije Šerson baziran na istoimenoj Sambrinoj priči i po nje govom scenariju.

Predaje književnost na Čileanskom univer zitetu "Dijego Portales" u Santjagu.

 

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević

Velika akribija, poznavanje nekoliko jezika na kojima je šarolika i veoma obimna literatura pisana, ali i živa radoznalost i istraživačka strast da se naoko nevažnom i marginalnom da pravo mesto i značaj koji zaslužuju – doneli su kao plod ovu knjigu. Tako autorka postavlja pred čitaoca sofru, zastrtu bez-platnom, i na nju iznosi redom razne delicije Istoka i Zapada i njihove nepoznate ili zaboravljene povesti...

Više o knjizi
Scensko čitanje adaptacije Bergmanovog romana "Najbolje namere" povodom sto godina rodjenja

Ove godine obeležava se sto godina od rođenja Ingmara Bergmana, jednog od najvećih filmskih autora svih vremena! Projekat „Film, muzika i nešto izmedju" baca svetlost na specifičan deo Bergmanovog filmskog univerzuma i njegovo shvatanje muzike. Tim povodom, poznati švedski kompozitor Mati Bije, koji je radio i sa samim Bergmanom biće gost Beograda i učestvovati u nizu programa.

Jedan od njih je i scensko čitanje adaptacije Bergmanovog autobiografskog romana „Najbolje namere“, koje će se održati 23. oktobra, od 19h, u multimedijalnoj sali Muzeja jugoslovenske kinoteke...

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura, Prvi deo Haruki Murakami @Svet proze

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Bitka za prošlost Zoran Milutinović @Krug

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

Doba heroja Zoran Paunović @Prorock

Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević @Kultura kuhinje

Prodana duša Pol Biti @Svet proze