TRAŽI

Načini povratka kući Alehandro Sambra
Prevela sa španskog Zorica Novakov Kovačević
Godina izdanja: 2012
Format (cm): 20
Broj Strana: 170
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-105-8

Cena: 759,00 din

Načini povratka kući su roman o generaciji dece koja su učila da čitaju i pišu dok su njihovi roditelji bili saučesnici ili žrtve Pinočeove diktature u Čileu osamdesetih godina.

O generaciji koja se našla potpuno skrajnuta i zbunjena zbog važnosti svojih roditelja i njihove borbe protiv diktature ili za nju, zbog veličine uloge koju je roditeljima dodelio istorijski trenutak, ostavljajući deci trajni osećaj sporednih ličnosti. Sambra toj generaciji daje njen vlastiti glas, pokušavajući da ga nametne zvaničnim verzijama. Polazeći od iskustva devetogodišnjeg dečaka, on u ovom antiistorijskom romanu, s prizvukom melanholične ironije piše o sporednim ličnostima, o nostalgiji za nedoživljenim, o sravnjivanju računa i poimanju onoga što se zaista dogodilo. Piše čistu i lepu prozu, jezikom kojim književnost ispisuju sinovi i kćeri.

„Dok su odrasli ginuli ili ubijali, mi smo po svojim ćoškovima crtali. Dok se zemlja raspadala na parčiće učili smo da govorimo, da hodamo, da pravimo avione i brodove od papira. Dok se roman događao, mi smo se igrali žmurke, skrivanja, nestajanja.“

Dvadeset godina kasnije, isti taj dečak, sada mladi pisac, preispituje prošlost, ali i ulogu pisanja. On govori o potrebi da se piše i o beskorisnosti pisanja, o licu i naličju romana, o neophodnosti književnosti i onome što ne može biti njena tema.

Ovo je roman o roditeljima i deci, o ranjivosti, o nestalima, o krivici, o osećanju krivice zbog nemanja krivice, o vremenu straha i vremenu postavljanja pitanja, o nemogućnosti da se bude neutralan. I o poricanju. Iznad svega o poricanju.

„Sambra piše vešto i nežno, stilom koji kao da je učio u Hemingvejevoj školi, sa uvek dovoljno umešnosti da drži pažnju čitaoca.“

 Ricardo Senabre, El Cultural, El Mundo

Alehandro Sambra (1975), čileanski pesnik, romanopisac i književni kritičar, objavio je do sada zbirke poezije Beskoristan zaliv (Bahía Inútil 1998) i Selidba (Mudanza 2003), knjigu eseja Ne čitati (No leer 2010) i romane Bonsai (2006) i Privatni život drveća (2007) koji su osvojili čitalačku publiku širom sveta. Njegov treći roman Načini povratka kući (2011) dobio je čileansku nagradu za književnost Altasor (2012).

Po prvom romanu Alehandra Sambre Bonsai, dobitniku prestižne Nagrade kritike i Nacionalne književne nagrade za najbolji roman godine (2006), čileanski reditelj Kristijan Himenes snimio je istoimeni film, prikazan u Kanu 2011. u selekciji Izvestan pogled.

Zapažene su Sambrine književne kritike u čileanskim časopisima Turija, Letras libres i, posebno, one objavljivane u kulturnom podlistku El Paisa, „Babelija“.

U okviru Uneskovog projekta Bogota 39 Sambra je svrstan u sam vrh latinoameričkih pisaca mlađih od 39 godina (2007). Pored toga, čuveni britanski književni časopis Granta (2010) uvrstio ga je u listu najboljih mladih hispanskih pisaca.

Sambrina proza prevedena je na engleski, francuski, italijanski, portugalski, holandski, grčki, turski, hebrejski, korejski...

Predaje književnost na Univerzitetu Diego Portales u Santjagu, u Čileu.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
"O čemu govorim kada govorim o trčanju" među najčitanijim knjigama u srpskim knjižarama

Murakamijeva nova knjiga "O čemu govorim kada govorim o trčanju" našla se na prvim mestima top lista najčitanijih knjiga u većini srpskih knjižara. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji. Nakon što je sam istrčao maratonsku stazu od Atine do Maratona, kao i desetine drugih, pa i sam ultramaraton od 100 km, autor, uprkos svim tim zadivljujućim podvizima, vrlo skromno piše o tome kakav je uticaj sport imao na njegov život i pisanje, želeći, kako ističe, da ga ljudi doživljavaju kao običnog čoveka koga mogu da sretnu na ulici.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet