TRAŽI

Fani i Aleksander Ingmar Bergman
Prevela sa švedskog Spasa Ratković
Godina izdanja: 2012
Format (cm): 21
Broj Strana: 221
Povez: Tvrd

ISBN: 978-86-6145-102-7

Cena: 880,00 din

Posle tri Bergmanova romana, pred čitaocima je književno delo iz 1979. po kome je 1982. nastao moderni filmski klasik koji je, i po autorovom mišljenju, vrhunac njegovog višedecenijskog opusa. No, kao svestran umetnik, Bergman se tokom karijere duge skoro sedamdeset godina istovremeno ostvarivao u filmu, pozorištu i književnosti. U istančanim zapažanjima koja se tiču ljudske prirode, čovekovih želja i strepnji, čitalac otkriva Bergmanov nepogrešivi osećaj za prozno. Naime, iako je delo Fani i Aleksander filmično – uzbudljivog ritma, slikovito, puno boja i dramskih obrta, njegov jezik savršeno je primeren romanesknoj formi.

Kao i u njegovim prethodnim romanima, Najbolje namere (Geopoetika, 2010), Rođeni u nedelju (Geopoetika, 2011) i Razgovori u četiri oka (Geopoetika, 2012), središte Bergmanovog interesovanja je porodica. Autor se bavi odrastanjem, zaljubljivanjem, zajedništvom, fizičkom privlačnošću na jednoj strani i starenjem, bolešću i smrću na drugoj. Kod Bergmana, međutim, nema sukoba generacija i ideja, njegov svet prikazan je preko suprotnosti koje čine život. Ono što njegov stil krasi jeste neposrednost s kojom ovim temama pristupa. Duhovi, bračne prevare i teške bolesti pripadaju svakodnevici na isti način kao i parče hleba sa džemom i miris majčine haljine.

Čitalac koji se s Bergmanom upoznaje prvi put, uživaće u njegovom toplom, a opet britkom jeziku, dok poznavaoci istoimenog filma imaju i jedinstvenu priliku da posvedoče na koji način ovaj veliki autor iste ideje materijalizuje u dva potpuno različita medija. Ono što je zajedničko za oba, jesu nezaboravne slike božićnog slavlja u domu Ekdalovih, duhovite svađe među supružnicima i turobna atmosfera u parohijskom domu sablasnog sveštenika Edvarda Vergerusa.

Ingmar Bergman (1918 - 2007), rođen je u Upsali, kao sin sveštenika Erika Bergmana i Karin Bergman, rođene Okerblum. Odrastanje u religioznom okruženju i složene porodične odnose opisao je u svojoj trilogiji koju čine romani Najbolje namere (Geopoetika, 2010), Rođeni u nedelju (Geopoetika, 2011) i Razgovori u četiri oka (Geopoetika, 2012). Pošto je radio sa dečjim, amaterskim i studentskim pozorištima u Stokholmu, i kao scenarista za filmsku producentsku kuću Svensa Filmindustri, 1944. godine zaposlen je u Helsingborškom gradskom pozorištu kao najmlađi švedski pozorišni direktor svih vremena. Od 1952. do 1958. bio je umetnički direktor Gradskog pozorišta u Malmeu. Posle toga, njegov dom pozorišnog režisera postalo je Kraljevsko dramsko pozorište (Dramaten) u Stokholmu, čiji je šef bio od 1963. do 1966.

Bergman je svoj prvi film Kriza režirao 1946, a već u narednih desetak godina snimio je moderne klasike među kojima su Osmesi letnje noći, Sedmi pečat, Divlje jagode i Mađioničar postavši najveći filmski reditelj svog vremena. Bergman je radio do pozne starosti, istražujući teme smrtnosti, ljubavi, vere, samoće, unapređujući filmski jezik i celokupan medij uopšte. Kao svestran stvaralac, crpeo je inspiraciju iz bliskih odnosa koje je negovao sa svojim saradnicima (poznate su njegove veze s glumicama Bibi Anderson, Harijet Anderson i Liv Ulman), brišući granice ne samo između života i umetnosti, već i pozorišta, filma i književnosti. 

Ingmar Bergman režirao je oko sto sedamdeset pozorišnih predstava i snimio preko šezdeset filmova za koje je nekoliko puta primio sve najprestižnije nagrade na festivalima u Kanu, Berlinu, Veneciji i drugim. Iako nikada nije osvojio Oskara, za ovu nagradu nominovan je čak devet puta, a primio je takozvanog počasnog Oskara, nagradu koju Američka akademija dodeljuje za doprinos filmskoj umetnosti. Mnogi od njegovih filmova objavljeni su i kao knjige. 

 

 

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević

Velika akribija, poznavanje nekoliko jezika na kojima je šarolika i veoma obimna literatura pisana, ali i živa radoznalost i istraživačka strast da se naoko nevažnom i marginalnom da pravo mesto i značaj koji zaslužuju – doneli su kao plod ovu knjigu. Tako autorka postavlja pred čitaoca sofru, zastrtu bez-platnom, i na nju iznosi redom razne delicije Istoka i Zapada i njihove nepoznate ili zaboravljene povesti...

Više o knjizi
Murakami odbio nominaciju za Nagradu nove Akademije

Japanski pisac Haruki Murakami odbio je da udje u uži izbor za Nagradu nove Akademije, zamenu Nobelove nagrade koju su u Švedskoj osnovale poznate ličnosti iz oblasti kulture, nakon što je Akademija, uznemirena skandalom o seksualnom napadu, prisiljena da odloži dodelu Nobelove nagrade za 2018. godinu. U imejlu koji je poslao Novoj Akademiji, Murakami navodi da ulazak u uži izbor za ovu Nagradu za njega predstavlja čast, ali da trenutno želi se koncentriše na pisanje i udalji od pažnje medija. Nova akademija žali zbog ove odluke, ali je i poštuje...

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura Haruki Murakami @Svet proze

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Bitka za prošlost Zoran Milutinović @Krug

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

Doba heroja Zoran Paunović @Prorock

Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević @Kultura kuhinje

Prodana duša Pol Biti @Svet proze