TRAŽI

Fani i Aleksander Ingmar Bergman
Prevela sa švedskog Spasa Ratković
Godina izdanja: 2012
Format (cm): 21
Broj Strana: 221
Povez: Tvrd

ISBN: 978-86-6145-102-7

Cena: 880,00 din

Posle tri Bergmanova romana, pred čitaocima je književno delo iz 1979. po kome je 1982. nastao moderni filmski klasik koji je, i po autorovom mišljenju, vrhunac njegovog višedecenijskog opusa. No, kao svestran umetnik, Bergman se tokom karijere duge skoro sedamdeset godina istovremeno ostvarivao u filmu, pozorištu i književnosti. U istančanim zapažanjima koja se tiču ljudske prirode, čovekovih želja i strepnji, čitalac otkriva Bergmanov nepogrešivi osećaj za prozno. Naime, iako je delo Fani i Aleksander filmično – uzbudljivog ritma, slikovito, puno boja i dramskih obrta, njegov jezik savršeno je primeren romanesknoj formi.

Kao i u njegovim prethodnim romanima, Najbolje namere (Geopoetika, 2010), Rođeni u nedelju (Geopoetika, 2011) i Razgovori u četiri oka (Geopoetika, 2012), središte Bergmanovog interesovanja je porodica. Autor se bavi odrastanjem, zaljubljivanjem, zajedništvom, fizičkom privlačnošću na jednoj strani i starenjem, bolešću i smrću na drugoj. Kod Bergmana, međutim, nema sukoba generacija i ideja, njegov svet prikazan je preko suprotnosti koje čine život. Ono što njegov stil krasi jeste neposrednost s kojom ovim temama pristupa. Duhovi, bračne prevare i teške bolesti pripadaju svakodnevici na isti način kao i parče hleba sa džemom i miris majčine haljine.

Čitalac koji se s Bergmanom upoznaje prvi put, uživaće u njegovom toplom, a opet britkom jeziku, dok poznavaoci istoimenog filma imaju i jedinstvenu priliku da posvedoče na koji način ovaj veliki autor iste ideje materijalizuje u dva potpuno različita medija. Ono što je zajedničko za oba, jesu nezaboravne slike božićnog slavlja u domu Ekdalovih, duhovite svađe među supružnicima i turobna atmosfera u parohijskom domu sablasnog sveštenika Edvarda Vergerusa.

Ingmar Bergman (1918 - 2007), rođen je u Upsali, kao sin sveštenika Erika Bergmana i Karin Bergman, rođene Okerblum. Odrastanje u religioznom okruženju i složene porodične odnose opisao je u svojoj trilogiji koju čine romani Najbolje namere (Geopoetika, 2010), Rođeni u nedelju (Geopoetika, 2011) i Razgovori u četiri oka (Geopoetika, 2012). Pošto je radio sa dečjim, amaterskim i studentskim pozorištima u Stokholmu, i kao scenarista za filmsku producentsku kuću Svensa Filmindustri, 1944. godine zaposlen je u Helsingborškom gradskom pozorištu kao najmlađi švedski pozorišni direktor svih vremena. Od 1952. do 1958. bio je umetnički direktor Gradskog pozorišta u Malmeu. Posle toga, njegov dom pozorišnog režisera postalo je Kraljevsko dramsko pozorište (Dramaten) u Stokholmu, čiji je šef bio od 1963. do 1966.

Bergman je svoj prvi film Kriza režirao 1946, a već u narednih desetak godina snimio je moderne klasike među kojima su Osmesi letnje noći, Sedmi pečat, Divlje jagode i Mađioničar postavši najveći filmski reditelj svog vremena. Bergman je radio do pozne starosti, istražujući teme smrtnosti, ljubavi, vere, samoće, unapređujući filmski jezik i celokupan medij uopšte. Kao svestran stvaralac, crpeo je inspiraciju iz bliskih odnosa koje je negovao sa svojim saradnicima (poznate su njegove veze s glumicama Bibi Anderson, Harijet Anderson i Liv Ulman), brišući granice ne samo između života i umetnosti, već i pozorišta, filma i književnosti. 

Ingmar Bergman režirao je oko sto sedamdeset pozorišnih predstava i snimio preko šezdeset filmova za koje je nekoliko puta primio sve najprestižnije nagrade na festivalima u Kanu, Berlinu, Veneciji i drugim. Iako nikada nije osvojio Oskara, za ovu nagradu nominovan je čak devet puta, a primio je takozvanog počasnog Oskara, nagradu koju Američka akademija dodeljuje za doprinos filmskoj umetnosti. Mnogi od njegovih filmova objavljeni su i kao knjige. 

 

 

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Partija šaha s Mašinom sudnjeg dana Habib Ahmadzade

Radnja i vreme zbivanja u romanu smešteni su u iranski grad Abadan, poprište žestokih sukoba u doba iransko-iračkog rata (1980–1988). Iako je reč o verovatno najvažnijoj i najviše korišćenoj temi u savremenoj iranskoj književnosti, Partija šaha s Mašinom sudnjeg dana sigurno je najumetničkija, a verovatno i najbolja, knjiga koja govori o ovom sukobu iz ugla njegovog učesnika...

 

Više o knjizi
Tajanstveni život Vladislava Bajca

Ovo je naslov tribine koju organizuje Krokodilov Centar za savremenu književnost u okviru ciklusa Lik i delo (nedavno otvoren razgovorom sa Slobodanom Šnajderom). Sa Bajcem će o raznim vidovima njegovih iskustava od pisanja i putovanja do izdavaštva, TV-a i muzike razgovarati Boris Miljković, reditelj i pisac. Tribina je zakazana za četvrtak 15. novembar u 19:00. Adresa: Karađorđeva br. 43, stepenište.

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze

Nespokojni Lin Ulman @Svet proze

Taj Andalužanin Bensalim Himiš @Svet proze

Kina u deset reči Ju Hua @Intimna geografija

Partija šaha s Mašinom sudnjeg dana Habib Ahmadzade @Svet proze