TRAŽI

Indigo Bombaj Jagoda Mihajlovska Georgieva
Sa makedonskog preveo: Risto Vasilevski
Godina izdanja: 2012
Format (cm): 21
Broj Strana: 397
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-111-9

Cena: 1210,00 din

Ana prihvata poziv nekoliko prijatelja da im se pridruži na poslovnom putovanju u Bombaj. Vreme provodi u ogromnom hotelskom kompleksu, upozorena da se po gradu ne šeta sama, da ne pije i ne jede na ulici... No, poneta neobjašnjivom silom, ona jednog dana odlazi na živopisnu bombajsku pijacu gde doživljava njoj nerazumljivo spiritualno iskustvo sa prodavcem boja. Egzaltiranu i ošamućenu, Anu pokradu ulični džeparoši, a u pomoć joj priskače zanosni, markantni Indijac Bistaraj.

Ono što na prvi pogled izgleda kao početak avanturističko-ljubavnog romana pretvoriće se u put samosučeljavanja i spoznaje unutarnjeg bića. Pomoću intrigantnog duhovnog vođe, i dečaka Garude koji svoj karmički dug otplaćuje poklanjanjem dela svog tela bolesnom vršnjaku, Ana postaje Anandamai Ma i u nekoliko navrata prolazi kroz zaljubljenost, bol, tugu, gnev, spokoj – sve u potrazi za svojim mestom i ulogom u univerzumu.

Iako bogat razgovorima o apstraktnom i neuhvatljivom, Indigo Bombaj čitaoca nosi ritmom koji može da stane uz rame najboljim kriminalističkim romanima. Ovaj roman je poput enciklopedije ezoteričnih slika na granici sna i jave, boja, mirisa, raskoši i siromaštva koji čine taj neverovatni grad. Uranjanjem u sve materijalne tekovine indijske kulture, čitalac se zajedno sa Anom u isto vreme i oslobađa materijalnog i doseže visine i dubine kojih nije ni bio svestan da u sebi nosi.

Jagoda Mihajlovska Georgieva rođena je 3. marta 1953. godine. Živi u rodnom Skoplju i u Mavrovu. Više od tri decenije je novinar, esejist i filmski kritičar u štampanim medijima, a poslednjih petnaest godina radi kao urednik na makedonskoj televiziji Telma. Autor je serije televizijskih putopisa o Bombaju i o Goi u Indiji, Katmanduu i Himalajima u Nepalu.

Objavila je knjige: Mojata koža (Moja koža, zbirka priča, 1988), Jas, momčeto Molnja (Ja, dečak Munja, roman za decu i mlade, 1989), Ogledala – ludo bilje (Ogledala – ludo bilje, eseji, 1994), Igbal, mojata tajna (Igbal, moja tajna, roman za decu i odrasle, 2000), Kamenot od Tvojot den (Kamen Tvoga dana – himalajska priča, roman, 2010), Drsko crven karmin (Drskocrveni karmin, zbirka priča, 2012).

Dobitnica je više nagrada za kratku priču i Racinovog priznanja za najbolju knjigu proze u 2005. godini, za Kamen Tvoga dana – himalajska priča.

Za roman Indigo Bombaj dobila je priznanje Roman godine skopskog Utrinskog vesnika za 2008. godinu, najprestižnije za taj žanr u Makedoniji.

Oba nagrađena romana doživela su brojna izdanja u Izdavačkom centru TRI iz Skoplja.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
"O čemu govorim kada govorim o trčanju" među najčitanijim knjigama u srpskim knjižarama

Murakamijeva nova knjiga "O čemu govorim kada govorim o trčanju" našla se na prvim mestima top lista najčitanijih knjiga u većini srpskih knjižara. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji. Nakon što je sam istrčao maratonsku stazu od Atine do Maratona, kao i desetine drugih, pa i sam ultramaraton od 100 km, autor, uprkos svim tim zadivljujućim podvizima, vrlo skromno piše o tome kakav je uticaj sport imao na njegov život i pisanje, želeći, kako ističe, da ga ljudi doživljavaju kao običnog čoveka koga mogu da sretnu na ulici.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet