TRAŽI

Hrapeško Ermis Lafazanovski
S makedonskog preveo Risto Vasilevski
Godina izdanja: 2013
Format (cm): 21
Broj Strana: 175
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-122-5

Cena: 759,00 din

Hrapeško je nesvakidašnji, neobičan roman koji ističe i spaja manuelno i intelektualno, ruke i um... i sve druge stvarne i prividne krajnosti života. Pričom o drevnoj umešnosti makedonskih vinogradara (recimo Tikvešija, na jugoistoku Evrope) i o sofisticiranoj veštini duvača stakla (Zapadna Evropa, od Murana do švajcarskih gradova), autor svog junaka Hrapeška – veštog i u jednoj i u drugoj „umetnosti“ te osuđenog na nomadizam – baca sa Istoka na Zapad, i sa Zapada na Istok, a iz 19. veka u sva druga vremena. Otud u knjizi Bagdad, Teheran, Istanbul, Jerusalim...

Razapet između privremenog i stalnog, uspeha i neuspeha, radosti i tuge, druženja i samoće, porodice i sebe samog, Hrapeško ostaje sanjar u rukama izvrsnog autora ozbiljnog i duhovitog kova, koji spisateljskim talentom i širinom kipi van postmoderne.

Ovo je knjiga o seti, ljubavi, lutanju i večitom Dvojstvu.

Vladislav Bajac

Roman Lafazanovskog je potvrda produktivne snage jednog suverenog metapristupa svetu, u kojem se rame uz rame nalaze: akademska erudicija i ulični smeh, retorska veština i igra značenja, oštra kritika i urnebesna zabava, lucidna intelektualna imaginacija i šarmantna dosetka, urbani govor i ultraarhaična priča; crni humor, apsurd i nelogičnost.

Dr Elizabeta Šeleva

Ermis Lafazanovski je rođen 1961. godine u Klužu (Rumunija). Piše romane, kratke priče i eseje iz oblasti književnosti i kulturne antropologije. Objavio je zbirke pričaPola duge (1992), Kad su u Skoplju izmislili kišobrane (1999), Egzotična kantata (2008); romane Plemić (1997), Opisivač (2001), Roman o oružju (2003), Hrapeško (2006), Nedelja (2009), Istorija ljudi koji su umrli od straha (2013); kao i studije iz književno-antropoloških oblasti: Tradicija, naracija, književnost (1996), Tekst i mentalitet (2000), Antropološki dijalozi (2002), Makedonske kosmogonijske legende (2001) i dr.  Dobitnik je nagrade Društva pisaca Makedonije „Stale Popov“ (2001), kao i nagrade „Prozni majstori“ (2003). Zastupljen je u antologijama makedonske kratke priče objavljenih izvan Makedonije (Srbija, Francuska, Mađarska, Slovenija, SAD, Hrvatska, Nemačka, Rusija) gde je objavljen i veliki deo njegove proze. Roman Hrapeško bio je nominovan kao predstavnik Makedonije za nagradu„Balkanika“ 2006. Hrapeško je do sada objavljen u Sloveniji, Hrvatskoj, Poljskoj i Srbiji, a u pripremi je objavljivanje i u Nemačkoj i Francuskoj. Bavi se prevođenjem sa rumunskog jezika. Član je Društva pisaca i Makedonskog PEN centra.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Razlog pošasti Rafael Arguljol

Ovo je priča o gradu u kom se stanovnici iznenada razbolevaju od nepoznate bolesti, bolesti koja isto tako iznenada nestaje bez objašnjenja. No svi hrle da je zaborave kao da se nikad nije dogodila. Vlada briše sve dokaze o njenom postojanju...

Aluzije na svet u kome danas živimo su jasne: umor Zapada, sveopšte odumiranje humanosti, filozofija potrošnje, licemerje medija, politike i društvenih normi...

Više o knjizi
NE PONAVLJAJTE ISTE GREŠKE KOJE JE UČINILA ŠPANIJA - Intervju Rafaela Arguljola za Kulturni dodatak, Politika

Sveopšti nedostatak individualne odgovornosti može dovesti do smrti drugih. Moramo imati na umu da većina generacija nije učestvovala ni u jednom ratu. Tako su ovde neki ljudi otišli na more da se odmaraju, bežeći iz Madrida, gde je bio fokus zaraze, a poneko je najavljivao žurku da proslavi dolazak virusa korona.

Velike pošasti mogu da nas dovedu do napretka kako u našem osećaju individualne slobode i odgovornosti, tako i kolektivne ili, naprotiv, da nas gurnu unazad, kaže pisac Rafael Arguljol...

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Pesme Bob Dilan @Notni spisi

Trpeza za umorne putnike Đorđe S. Kostić @Kultura kuhinje