TRAŽI

Hrapeško Ermis Lafazanovski
S makedonskog preveo Risto Vasilevski
Godina izdanja: 2013
Format (cm): 21
Broj Strana: 175
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-122-5

Cena: 759,00 din

Hrapeško je nesvakidašnji, neobičan roman koji ističe i spaja manuelno i intelektualno, ruke i um... i sve druge stvarne i prividne krajnosti života. Pričom o drevnoj umešnosti makedonskih vinogradara (recimo Tikvešija, na jugoistoku Evrope) i o sofisticiranoj veštini duvača stakla (Zapadna Evropa, od Murana do švajcarskih gradova), autor svog junaka Hrapeška – veštog i u jednoj i u drugoj „umetnosti“ te osuđenog na nomadizam – baca sa Istoka na Zapad, i sa Zapada na Istok, a iz 19. veka u sva druga vremena. Otud u knjizi Bagdad, Teheran, Istanbul, Jerusalim...

Razapet između privremenog i stalnog, uspeha i neuspeha, radosti i tuge, druženja i samoće, porodice i sebe samog, Hrapeško ostaje sanjar u rukama izvrsnog autora ozbiljnog i duhovitog kova, koji spisateljskim talentom i širinom kipi van postmoderne.

Ovo je knjiga o seti, ljubavi, lutanju i večitom Dvojstvu.

Vladislav Bajac

Roman Lafazanovskog je potvrda produktivne snage jednog suverenog metapristupa svetu, u kojem se rame uz rame nalaze: akademska erudicija i ulični smeh, retorska veština i igra značenja, oštra kritika i urnebesna zabava, lucidna intelektualna imaginacija i šarmantna dosetka, urbani govor i ultraarhaična priča; crni humor, apsurd i nelogičnost.

Dr Elizabeta Šeleva

Ermis Lafazanovski je rođen 1961. godine u Klužu (Rumunija). Piše romane, kratke priče i eseje iz oblasti književnosti i kulturne antropologije. Objavio je zbirke pričaPola duge (1992), Kad su u Skoplju izmislili kišobrane (1999), Egzotična kantata (2008); romane Plemić (1997), Opisivač (2001), Roman o oružju (2003), Hrapeško (2006), Nedelja (2009), Istorija ljudi koji su umrli od straha (2013); kao i studije iz književno-antropoloških oblasti: Tradicija, naracija, književnost (1996), Tekst i mentalitet (2000), Antropološki dijalozi (2002), Makedonske kosmogonijske legende (2001) i dr.  Dobitnik je nagrade Društva pisaca Makedonije „Stale Popov“ (2001), kao i nagrade „Prozni majstori“ (2003). Zastupljen je u antologijama makedonske kratke priče objavljenih izvan Makedonije (Srbija, Francuska, Mađarska, Slovenija, SAD, Hrvatska, Nemačka, Rusija) gde je objavljen i veliki deo njegove proze. Roman Hrapeško bio je nominovan kao predstavnik Makedonije za nagradu„Balkanika“ 2006. Hrapeško je do sada objavljen u Sloveniji, Hrvatskoj, Poljskoj i Srbiji, a u pripremi je objavljivanje i u Nemačkoj i Francuskoj. Bavi se prevođenjem sa rumunskog jezika. Član je Društva pisaca i Makedonskog PEN centra.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević

Velika akribija, poznavanje nekoliko jezika na kojima je šarolika i veoma obimna literatura pisana, ali i živa radoznalost i istraživačka strast da se naoko nevažnom i marginalnom da pravo mesto i značaj koji zaslužuju – doneli su kao plod ovu knjigu. Tako autorka postavlja pred čitaoca sofru, zastrtu bez-platnom, i na nju iznosi redom razne delicije Istoka i Zapada i njihove nepoznate ili zaboravljene povesti...

Više o knjizi
Scensko čitanje adaptacije Bergmanovog romana "Najbolje namere" povodom sto godina rodjenja

Ove godine obeležava se sto godina od rođenja Ingmara Bergmana, jednog od najvećih filmskih autora svih vremena! Projekat „Film, muzika i nešto izmedju" baca svetlost na specifičan deo Bergmanovog filmskog univerzuma i njegovo shvatanje muzike. Tim povodom, poznati švedski kompozitor Mati Bije, koji je radio i sa samim Bergmanom biće gost Beograda i učestvovati u nizu programa.

Jedan od njih je i scensko čitanje adaptacije Bergmanovog autobiografskog romana „Najbolje namere“, koje će se održati 23. oktobra, od 19h, u multimedijalnoj sali Muzeja jugoslovenske kinoteke...

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura, Prvi deo Haruki Murakami @Svet proze

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Bitka za prošlost Zoran Milutinović @Krug

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

Doba heroja Zoran Paunović @Prorock

Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević @Kultura kuhinje

Prodana duša Pol Biti @Svet proze