TRAŽI

Mećava Vladimir Sorokin
Prevela s ruskog Mirjana Grbić
Godina izdanja: 2013
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 167
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-133-1

Cena: 759,00 din

U ruskoj zabiti vlada misteriozna epidemija – ”bolivijska crna” koja ljude pretvara u zombije. Doktor Garin ima samo nekoliko sati da stigne u selo Dolgo kako bi vakcinisao preživele i spasao ih užasne sudbine. On prihvata svaki rizik i gotovo da predstavlja oličenje starovremskog ruskog lekara spremnog na podvig i žrtvu radi opšteg dobra.

Izvučen iz tople postelje, s ruske peći, u mećavu s njim ide i Kašljucko, čovek iz  naroda, vlasnik čudnog samohoda koji pokreće pedeset konjića ”veličine jarebice”. On je doktorov vozač i vodič kroz snežno bespuće. Put od sedamnaest vrsta pretvara se u košmar.

Ironično nagoveštavajući fabulu u žanru horora, ovaj kratki roman rafiniranim jezikom ruske klasike zapravo govori o večnim ruskim temama: o ruskom putu, o smislu života, o jazu između naroda i inteligencije. Garin i Kašljucko su prikazani u neku ruku kao kolonizator i starosedelac: ono što je jednome sveto, drugome je puko sredstvo za postizanje cilja. Ovde su to konjići, o kojima Kašljucko brine više nego o sebi, i svojom čednom i tragičnom ljubavlju prema životinjama podseća na Gerasima, junaka Turgenjevljeve priče ”Mumu”.

Vladimir Sorokin, ruski romansijer, pripovedač, dramaturg i scenarista, rođen je 7. avgusta 1955. godine u gradiću Bikovo nadomak Moskve. Odloživši inženjersku diplomu, bavi se grafikom, slikarstvom, konceptualnom umetnošću (ilustrovao je više od pedeset knjiga), pod uticajem ruskog andergraunda osamdesetih. Sorokinov književni debi (poezija) povezuje se sa 1972. godinom, posle čega, mada intenzivno piše, čitavu deceniju gotovo ništa ne objavljuje. Godine 1985. u pariskom časopisu A-Ja objavljuje izbor od šest priča i (u izdanju čuvene kuće „Sintaksis“ Andreja Sinjavskog) roman Red. Tek marta 1992. godine ovaj roman objavljuje i ruski časopis Umetnost filma.

Autor je sledećih romana: Red (1985), Norma (1994), Roman (1994), Trideseta Marinina ljubav (1995), Srca četvorice (1994), Plavo salo (1999), Pir (2000), Led (2002), Broov put (2004), 23.000 (2005), Dan opričnika (2006, Geopoetika 2008), Šećerni Kremlj (2008, Geopoetika 2010), Mećava (2010). Objavio je i veliki broj zbirki priča: Gozba (2000), Jutro jednog snajperiste (2002), Moskva (2002) itd. Napisao je sledeće drame: Zemunica (1985), Ruska baka (1988), Poverenje (1989), Dismorfomanija (1990), Jubilej (1993), Hochzeitreise (1995), Šči (1996), Dostoevsky-Trip (1997), Peljmeni (1997), Srećna Nova (1998). Potpisuje i veoma zapažene i nagrađivane filmske scenarije: Bezumni Fric (1994), Moskva (2001), Konejka (2001), „4“ (2004).

 

Dobitnik je nagrada „Narodni Buker“ i „Andrej Beli“ – „za posebne zasluge u ruskoj književnosti“ (2001). Godine 2005. uručena mu je nagrada „Liberti“. Dela Vladimira Sorokina prevedena su na engleski, francuski, nemački, italijanski, holandski, finski, švedski, poljski, srpski, estonski, japanski, korejski i druge jezike. Roman Plavo salo (objavljen i na sprskom) dobio je 2012. godine nagradu kao najbolji strani roman. To je nagrada Twitter Prize, koja se dodeljuje glasanjem na japanskom tviteru. Roman Mećava dobio je 2012. godine nagradu kineskih izdavača i prevodilaca koja se dodeljuje za najbolji strani roman. 

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
Uskoro "Jesenji gnev" Džang Veja

Još jedan roman jednog od najzanimljivijih savremenih kineskih pisaca Džang Veja, čiji je roman „Sedam vrsta pečuraka“ objavljen u Geopoetici 2015. godine.

Džang Vej vešto ukazuje na činjenicu da koren društvenih nepravdi i samovlašća najpre treba tražiti u mračnim dubinama ljudske psihe...

Dalje
Najčitanije

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Muškarci bez žene Haruki Murakami @Svet proze

Tri tužna tigra Giljermo Kabrera Infante @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Hronike Bob Dilan @Prorock

Lutkar Justejn Gorder @Svet proze