TRAŽI

Tajnovite solidarnosti Paskal Kinjar
S francuskog prevela Jelena Stakić
Godina izdanja: 2013
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 246
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-134-8

Cena: 880,00 din

„Nije to bila ljubav, to osećanje koje je vladalo između njih dvoje. To je bila neka tajnovita solidarnost.“ Ovako jedan od likova romana opisuje odnos između sredovečne Kler i njenog pet godina mlađeg brata Pola.

Izgradili su se oko Kler još neki, ne manje tajnovito čvrsti odnosi – sa nekadašnjom profesorkom klavira koja će je usvojiti, sa drugom iz detinjstva i ljubavlju iz školskih dana, kog će, i kad se njihova veza prekine, strasno voleti do kraja života, čak i sa ćerkom koju je napustila tek rođenu... Čudnovata Kler, prevodilac sa petnaestak jezika, žena prirode, otkriva se preko priča likova, a iz tih priča na videlo izlazi i davnašnja tajna koja je odredila živote brata i sestre i tajnovitu solidarnost među njima.

Sve se odigrava u bajkovitim i surovim predelima Bretanje čije boje, zvuci, mirisi i ukusi dopiru sa svake stranice.

„Pišem zato što je to jedini način da govorim, a da ćutim“, kaže autor Paskal Kinjar (1948), dobitnik najvažnijih francuskih književnih nagrada. Pre nego što se 1994. potpuno posvetio pisanju, radio je kao urednik u izdavačkoj kući Galimar, bio univerzitetski profesor i pokrenuo više, sada već veoma uglednih, muzičkih festivala. Neka njegova dela adaptirana su za film. Na srpski su do sada prevedeni njegovi romani Sva jutra sveta (Geopoetika, 2005) i Terasa u Rimu.

Paskal Kinjar (1948), rođen je u porodici francuskih lingvista u Vernej sir Avru. Pošto je završio studije filozofije, radio je u izdavačkoj kući Galimar (koja izdaje i njegova dela). Znalac je klasičnih jezika, filozofije, opere, pozorišta. Zajedno sa Fransoa Miteranom osnovao je Festival opere i baroknog pozorišta u Versaju, gde je bio direktor od 1990. do 1994. godine. Bio je i predavač na Univerzitetu Vensan i na Praktičnoj školi visokih studija društvenih nauka. Prevodio je dela sa latinskog (Tita Albucija, Porcija Latrona), kineskog (Gungsun Longa) i grčkog jezika (Likofrona).

Godine 1994. napustio je sve poslove i posvetio se isključivo pisanju.

Od 1969. godine do danas objavio je preko četrdeset knjiga – romane, eseje, poeziju, no, veći broj knjiga žanrovski je teško odrediti i najpre bi se mogle svrstati u neku vrstu meditativne proze. Većinu njegovih dela književna kritika je visoko ocenila.

Sva jutra sveta (Geopoetika, 2005) jedan je odnjegovih proslavljenih romana pored romana Terasa u Rimu i Tajni život. Po ovom romanu 1991. godine u režiji Alena Kornoa snimljen je i film za koji je sam Kinjar napisao scenario, a glavna uloga pripala je Žeraru Depardjeu. Za film Čista formalnost / Una pura formalita 1994. godine, Kinjar je pisao dijaloge, a film je snimljen u režiji Romana Polanskog, takođe sa Žerarom Depardjeom u glavnoj ulozi. Godine 1995. po romanu Novi svet snimljen je istoimeni film sa glumcem Džejmsom Gandolfinijem, opet u režiji Alena Kornoa, a 1999. godine na veliko platno je preneta Vila Amalija sa Izabel Iper, koju je režirao Benoa Žako.

Kinjar je dobitnik Nagrade Francuske akademije (za roman Terasa u Rimu) 2000. godine, kao i Gonkurove nagrade (za esej Lutajuće senke, prvi tom Poslednjeg kraljevstva) 2002. godine.

 

 

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
"O čemu govorim kada govorim o trčanju" među najčitanijim knjigama u srpskim knjižarama

Murakamijeva nova knjiga "O čemu govorim kada govorim o trčanju" našla se na prvim mestima top lista najčitanijih knjiga u većini srpskih knjižara. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji. Nakon što je sam istrčao maratonsku stazu od Atine do Maratona, kao i desetine drugih, pa i sam ultramaraton od 100 km, autor, uprkos svim tim zadivljujućim podvizima, vrlo skromno piše o tome kakav je uticaj sport imao na njegov život i pisanje, želeći, kako ističe, da ga ljudi doživljavaju kao običnog čoveka koga mogu da sretnu na ulici.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet