TRAŽI

Papin nosorog Lorens Norfok
Prevela s engleskog Tatjana Bižić
Godina izdanja: 2013
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 815
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-141-6

Cena: 1595,00 din

Papin nosorog istovremeno je klasični roman reka i vrhunska postmodernistička proza, bildungsroman i istorijska hronika, prostudirano činjenično štivo i raskošna igra mašte.

Polazeći od glacijalnih prapočetaka buduće domovine baltičkih Slovena, Norfok svog ljudskog protagonistu postavlja kao poslednji izdanak jedne kulture, religije i mitologije čije srce – potonuli grad Vineta – odavno već leži na dnu morskog ambisa. Putovanje koje počinje na obalama Baltika vodiće čitaoca na jug, kroz Evropu kojom huji jedan od bezbrojnih ratova, do Rima, gde papa Lav X povlači konce političkih igara u velike dobitke, a zatim dalje, do portugalskih kolonija u Goi, i oko Afrike, burnim morima, nazad do italijanske obale, gde će se dogoditi jedan brodolom. Iz tog brodoloma izaći će, bar u izvesnom smislu, na evropsku obalu naslovni junak knjige, polumitsko stvorenje, papski hir, model za poznati Direrov drvorez, simbol i alegorija, stožer oko koga se namotavaju groteskni i ludički tokovi priče.

...tri, dva, jedan... odbrojavanje u završnici drame na uzavreloj pozornici Vatikanske palate svojevrsni je izazov čitaocu: čega ćemo se zaista sećati kad sklopimo korice knjige i koga ćemo – i po čemu – upamtiti iz velikog bukvara Učiteljice Istorije?

Među razloge za pohvale kojima je obasipan Lorens Norfok svrstavaju se raskošan jezik njegove proze i njegov postupak „istoriografske metafikcije“, pomoću kojeg, na osnovu brižljivih i opsežnih istorijskih proučavanja, svojim stvaralaštvom popunjava lakune u dokumentovanim istorijskim saznanjima.

Dela su mu prevedena na više od trideset svetskih jezika.

Lorens Norfok je rođen u Londonu 1963. Najranije detinjstvo proveo je s porodicom u Iraku, a od 1967. živi u Engleskoj.

U toku studija engleske i američke književnosti, na Kraljevskom koledžu u Londonu, počinje da piše svoj prvi roman Lemprijerov rečnik (Lempriere’s Dictionary) koji je objavljen 1991. godine. Papin nosorog (1996), njegov drugi roman, nastajao je dok je živeo u Čikagu, a nakon povratka u Britaniju piše roman U liku vepra (In the Shape of a Boar, 2004), četvrti roman Gozba Džona Saturnala (John Saturnall’s Feast) objavljen je 2012. godine. Ova četiri Norfokova istorijska romana prevedena su na dvadeset četiri jezika.

Dobitnik je nagrade „Somerset Mom“, kao i nagrade za književnost Budimpeštanskog festival (Budapest Festival Prize for Literature). Norfokova dela bila su u izboru za dablinsku međunarodnu književnu nagradu IMPAC, Memorijalnu nagradu „Džejms Tejt Blek“, i važnu književnu nagradu „Vingejt“ koju dodeljuje kulturni magazin Džuiš kvoterli (Jewish Quarterly Prize for Literature). Časopis Granta ga je 1993. godine predstavio kao jednog od dvadeset najboljih mladih britanskih pisaca.

Lorens Norfok je redovni saradnik Bi-Bi-Sijevog „Subotnjeg pregleda“ Radija 4 i kultne emisije „U prvom redu”, Radija 3. Piše i za mnoge novine i časopise širom Evrope i Amerike, kao što su Vašington post, Eskvajer, GQ, Nešenel džiogrefik advenčer, Tajms (London), Dejli telegraf, Gardijan, Figaro, Algemajne cajtung, Geteborgs posten...

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević

Velika akribija, poznavanje nekoliko jezika na kojima je šarolika i veoma obimna literatura pisana, ali i živa radoznalost i istraživačka strast da se naoko nevažnom i marginalnom da pravo mesto i značaj koji zaslužuju – doneli su kao plod ovu knjigu. Tako autorka postavlja pred čitaoca sofru, zastrtu bez-platnom, i na nju iznosi redom razne delicije Istoka i Zapada i njihove nepoznate ili zaboravljene povesti...

Više o knjizi
Scensko čitanje adaptacije Bergmanovog romana "Najbolje namere" povodom sto godina rodjenja

Ove godine obeležava se sto godina od rođenja Ingmara Bergmana, jednog od najvećih filmskih autora svih vremena! Projekat „Film, muzika i nešto izmedju" baca svetlost na specifičan deo Bergmanovog filmskog univerzuma i njegovo shvatanje muzike. Tim povodom, poznati švedski kompozitor Mati Bije, koji je radio i sa samim Bergmanom biće gost Beograda i učestvovati u nizu programa.

Jedan od njih je i scensko čitanje adaptacije Bergmanovog autobiografskog romana „Najbolje namere“, koje će se održati 23. oktobra, od 19h, u multimedijalnoj sali Muzeja jugoslovenske kinoteke...

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura, Prvi deo Haruki Murakami @Svet proze

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Bitka za prošlost Zoran Milutinović @Krug

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

Doba heroja Zoran Paunović @Prorock

Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević @Kultura kuhinje

Prodana duša Pol Biti @Svet proze