TRAŽI

Papin nosorog Lorens Norfok
Prevela s engleskog Tatjana Bižić
Godina izdanja: 2013
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 815
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-141-6

Cena: 1595,00 din

Papin nosorog istovremeno je klasični roman reka i vrhunska postmodernistička proza, bildungsroman i istorijska hronika, prostudirano činjenično štivo i raskošna igra mašte.

Polazeći od glacijalnih prapočetaka buduće domovine baltičkih Slovena, Norfok svog ljudskog protagonistu postavlja kao poslednji izdanak jedne kulture, religije i mitologije čije srce – potonuli grad Vineta – odavno već leži na dnu morskog ambisa. Putovanje koje počinje na obalama Baltika vodiće čitaoca na jug, kroz Evropu kojom huji jedan od bezbrojnih ratova, do Rima, gde papa Lav X povlači konce političkih igara u velike dobitke, a zatim dalje, do portugalskih kolonija u Goi, i oko Afrike, burnim morima, nazad do italijanske obale, gde će se dogoditi jedan brodolom. Iz tog brodoloma izaći će, bar u izvesnom smislu, na evropsku obalu naslovni junak knjige, polumitsko stvorenje, papski hir, model za poznati Direrov drvorez, simbol i alegorija, stožer oko koga se namotavaju groteskni i ludički tokovi priče.

...tri, dva, jedan... odbrojavanje u završnici drame na uzavreloj pozornici Vatikanske palate svojevrsni je izazov čitaocu: čega ćemo se zaista sećati kad sklopimo korice knjige i koga ćemo – i po čemu – upamtiti iz velikog bukvara Učiteljice Istorije?

Među razloge za pohvale kojima je obasipan Lorens Norfok svrstavaju se raskošan jezik njegove proze i njegov postupak „istoriografske metafikcije“, pomoću kojeg, na osnovu brižljivih i opsežnih istorijskih proučavanja, svojim stvaralaštvom popunjava lakune u dokumentovanim istorijskim saznanjima.

Dela su mu prevedena na više od trideset svetskih jezika.

Lorens Norfok je rođen u Londonu 1963. Najranije detinjstvo proveo je s porodicom u Iraku, a od 1967. živi u Engleskoj.

U toku studija engleske i američke književnosti, na Kraljevskom koledžu u Londonu, počinje da piše svoj prvi roman Lemprijerov rečnik (Lempriere’s Dictionary) koji je objavljen 1991. godine. Papin nosorog (1996), njegov drugi roman, nastajao je dok je živeo u Čikagu, a nakon povratka u Britaniju piše roman U liku vepra (In the Shape of a Boar, 2004), četvrti roman Gozba Džona Saturnala (John Saturnall’s Feast) objavljen je 2012. godine. Ova četiri Norfokova istorijska romana prevedena su na dvadeset četiri jezika.

Dobitnik je nagrade „Somerset Mom“, kao i nagrade za književnost Budimpeštanskog festival (Budapest Festival Prize for Literature). Norfokova dela bila su u izboru za dablinsku međunarodnu književnu nagradu IMPAC, Memorijalnu nagradu „Džejms Tejt Blek“, i važnu književnu nagradu „Vingejt“ koju dodeljuje kulturni magazin Džuiš kvoterli (Jewish Quarterly Prize for Literature). Časopis Granta ga je 1993. godine predstavio kao jednog od dvadeset najboljih mladih britanskih pisaca.

Lorens Norfok je redovni saradnik Bi-Bi-Sijevog „Subotnjeg pregleda“ Radija 4 i kultne emisije „U prvom redu”, Radija 3. Piše i za mnoge novine i časopise širom Evrope i Amerike, kao što su Vašington post, Eskvajer, GQ, Nešenel džiogrefik advenčer, Tajms (London), Dejli telegraf, Gardijan, Figaro, Algemajne cajtung, Geteborgs posten...

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
"O čemu govorim kada govorim o trčanju" među najčitanijim knjigama u srpskim knjižarama

Murakamijeva nova knjiga "O čemu govorim kada govorim o trčanju" našla se na prvim mestima top lista najčitanijih knjiga u većini srpskih knjižara. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji. Nakon što je sam istrčao maratonsku stazu od Atine do Maratona, kao i desetine drugih, pa i sam ultramaraton od 100 km, autor, uprkos svim tim zadivljujućim podvizima, vrlo skromno piše o tome kakav je uticaj sport imao na njegov život i pisanje, želeći, kako ističe, da ga ljudi doživljavaju kao običnog čoveka koga mogu da sretnu na ulici.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet