TRAŽI

Papin nosorog Lorens Norfok
Prevela s engleskog Tatjana Bižić
Godina izdanja: 2013
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 815
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-141-6

Cena: 1595,00 din

Papin nosorog istovremeno je klasični roman reka i vrhunska postmodernistička proza, bildungsroman i istorijska hronika, prostudirano činjenično štivo i raskošna igra mašte.

Polazeći od glacijalnih prapočetaka buduće domovine baltičkih Slovena, Norfok svog ljudskog protagonistu postavlja kao poslednji izdanak jedne kulture, religije i mitologije čije srce – potonuli grad Vineta – odavno već leži na dnu morskog ambisa. Putovanje koje počinje na obalama Baltika vodiće čitaoca na jug, kroz Evropu kojom huji jedan od bezbrojnih ratova, do Rima, gde papa Lav X povlači konce političkih igara u velike dobitke, a zatim dalje, do portugalskih kolonija u Goi, i oko Afrike, burnim morima, nazad do italijanske obale, gde će se dogoditi jedan brodolom. Iz tog brodoloma izaći će, bar u izvesnom smislu, na evropsku obalu naslovni junak knjige, polumitsko stvorenje, papski hir, model za poznati Direrov drvorez, simbol i alegorija, stožer oko koga se namotavaju groteskni i ludički tokovi priče.

...tri, dva, jedan... odbrojavanje u završnici drame na uzavreloj pozornici Vatikanske palate svojevrsni je izazov čitaocu: čega ćemo se zaista sećati kad sklopimo korice knjige i koga ćemo – i po čemu – upamtiti iz velikog bukvara Učiteljice Istorije?

Među razloge za pohvale kojima je obasipan Lorens Norfok svrstavaju se raskošan jezik njegove proze i njegov postupak „istoriografske metafikcije“, pomoću kojeg, na osnovu brižljivih i opsežnih istorijskih proučavanja, svojim stvaralaštvom popunjava lakune u dokumentovanim istorijskim saznanjima.

Dela su mu prevedena na više od trideset svetskih jezika.

Lorens Norfok je rođen u Londonu 1963. Najranije detinjstvo proveo je s porodicom u Iraku, a od 1967. živi u Engleskoj.

U toku studija engleske i američke književnosti, na Kraljevskom koledžu u Londonu, počinje da piše svoj prvi roman Lemprijerov rečnik (Lempriere’s Dictionary) koji je objavljen 1991. godine. Papin nosorog (1996), njegov drugi roman, nastajao je dok je živeo u Čikagu, a nakon povratka u Britaniju piše roman U liku vepra (In the Shape of a Boar, 2004), četvrti roman Gozba Džona Saturnala (John Saturnall’s Feast) objavljen je 2012. godine. Ova četiri Norfokova istorijska romana prevedena su na dvadeset četiri jezika.

Dobitnik je nagrade „Somerset Mom“, kao i nagrade za književnost Budimpeštanskog festival (Budapest Festival Prize for Literature). Norfokova dela bila su u izboru za dablinsku međunarodnu književnu nagradu IMPAC, Memorijalnu nagradu „Džejms Tejt Blek“, i važnu književnu nagradu „Vingejt“ koju dodeljuje kulturni magazin Džuiš kvoterli (Jewish Quarterly Prize for Literature). Časopis Granta ga je 1993. godine predstavio kao jednog od dvadeset najboljih mladih britanskih pisaca.

Lorens Norfok je redovni saradnik Bi-Bi-Sijevog „Subotnjeg pregleda“ Radija 4 i kultne emisije „U prvom redu”, Radija 3. Piše i za mnoge novine i časopise širom Evrope i Amerike, kao što su Vašington post, Eskvajer, GQ, Nešenel džiogrefik advenčer, Tajms (London), Dejli telegraf, Gardijan, Figaro, Algemajne cajtung, Geteborgs posten...

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Pakujem svoju biblioteku Alberto Mangel

U knjizi Pakujem svoju biblioteku smenjuju se intimna poglavlja koja čine 'elegiju' za vlastitu biblioteku i deset vrhunskih digresija o Mangelovom čitalačkom životu i ljubavi prema knjigama... Njegov intelekt i entuzijazam dolaze do punog izražaja preko vrtoglavog broja citata iz knjiga na najrazličitijim jezicima, koje obuhvataju zapanjujući broj tema.

Izvanredna knjiga o knjigama.

Više o knjizi
Ogledno o drugarstvu i posedovanju

Povodom objavljivanja knjige “Ogledi o drugarstvu i posedovanju” Irene Ristić u izdanju Geopoetike, u subotu 15. juna 2019. godine u 19 sati, u Krokodilovom centru za savremenu književnost (Karađorđeva 43), biće napravljena jedna posebna instalacija - od predmeta koji su nekada pozajmljeni od bliskih osoba, a koji nikada nisu vraćeni, jer su igrom slučaja ili namere ostali u tuđim rukama. Autorka je pozvala sve zainteresovane da se uključe u pravljenje ove postavke, kao i u dijalog koji započinju: Tijana Grumić, dramska spisateljica i dramaturškinja, Bojan Babic, pisac, i Jasna Novakov Sibinović, teoretičarka umetnosti i urednica Geopoetike. Biće reči o drugarstvu, svakako, ali i o tome kako smo i kada naučili šta je to privatni posed, šta je vlastito a šta tuđe, i koliko su te linije razgraničenja oblikovale odnose sa ljudima koji su nam važni. Koliko smo u ovom trenutku udaljeni od ideje deljivog ili zajedničkog? Umemo li još o tome da mislimo?

Autorka će potpisivati knjige, koje će se tokom ovog događaja prodavati s posebnim popustom.

Dalje
Najčitanije

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

Evolucija svega Met Ridli @Slobodni svet

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze