TRAŽI

Noć zelene vile Ajfer Tunč
Prevela s turskog Mirjana Marinković
Godina izdanja: 2013
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 462
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-142-3

Cena: 1375,00 din

„Čim sam izašla iz zgrade primetila sam da mi se licem širi širok osmeh i da me ispunjava neki herojski osećaj. Bilo je vrlo glupo. Herojstvo je bilo nešto najgluplje što sam u tom trenutku mogla da osetim. Nisam bila spasitelj ili iskupljivač propalih duša. Nisam bila u stanju da spasem čak ni delić svoje duše. Dok sam o tome razmišljala, osetila sam da mi nestaje osmeh s lica. Ali, ipak, bila sam lekcija, nešto više od pretnje, barem mrtav ishod, strog nauk. I, činjenica da sam jedna lekcija, jedan ishod, jedan nauk, osvežila mi je mozak.“

Moglo bi se reći da je Noć zelene vile roman o osveti: Žena „prokleta svojom lepotom“ (kako sama kaže), čiji su čitav život određivali i upropaštavali muška požuda i ženska ljubomora, odlučuje se na radikalan politički čin. Dvadesetorici najuticajnijih ljudi u Turskoj šalje inkriminišući CD čiji se sadržaj ne otkriva do samog kraja romana. No, ovaj opis ne bi bio sasvim tačan – jer ne otkriva njegovu suštinsku čar – autorkina junakinja nije zaslepljena u želji za odmazdom; ona, umorna od života, pogrešnih odluka i propuštenih šansi za ljubav, odlučuje da svom životu da nekakav smisao.

Roman pokriva period od skoro trideset godina, od detinjstva glavne junakinje do njenih četrdesetih godina, događaji međutim nisu poređani hronološki. Na tragu stilske impulsivnosti Virdžinije Vulf, spisateljica od poglavlja do poglavlja, ali i unutar pasusa pa i rečenice, prelazi periode od po dvadeset godina, prateći misaone i emotivne niti svoje heroine. U želji da razume komplikovano životno klupko uzroka i posledica, ona povezuje traumatične događaje koji su obeležili njenu mladost sa nemirima koje još nosi, i kao zrela žena. Ipak, u svu patnju utkana je neugasiva želja za nežnošću, drugim bićem, razumevanjem složenih ljudskih odnosa, kao i sposobnost da se delikatni, divni trenuci cene.

Noć zelene vile je roman o modernoj Turskoj, napisan snažnim, buntovnim ženskim glasom sa neočekivano malo podrazumevajućeg Orijenta. Ovaj roman, kao i njeni drugi romani, uzdigli su Ajfer Tunč na pijedestal jedne od najvažnijih turskih autorki, kako u njenoj domovini tako i u svetu.

Staša Bajac

Ajfer Tunč je rođena 1964. godine u Adapazaru u Turskoj. Završila je Fakultet političkih nauka na Istanbulskom univerzitetu. Na konkursu za najbolju priču „Junus Nadi“, koji je 1989. godine organizovao dnevni list Džumhurijet, učestvovala je sa pričom Tajanstvena (Sakli) i osvojila prvo mesto. Od 1999. do 2004. godine radila je kao urednik u izdavačkoj kući (Yapı Kredi Yayınları).

Objavila je mnoga dela, među kojima su: Tajanstvena (Sakli, zbirka priča, 1989), Dvolična seksualnost (İkiyuzlu Cinsellik, studija, 1994), Pogrešno prepričana kratka istorija jedne ludnice (Bir Deliler Evinin Yalan Yanlış Anlatılan Kısa Tarihi, roman, 2009), Devojka sa naslovne strane (Kapak Kızı, roman, 1992), Priče iz domovine (Memleket Hikayeleri, eseji, 2012).

Za knjigu Moji roditelji će te posetiti ako nisi zauzet – naš život sedamdesetih (Maniniz Yoksa Annemler Size Gelecek – 70’li Yillarda Hayatimiz), koja je objavljena 2001. godine, dobila je međunarodnu nagradu Balkanika za 2003. godinu.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević

Velika akribija, poznavanje nekoliko jezika na kojima je šarolika i veoma obimna literatura pisana, ali i živa radoznalost i istraživačka strast da se naoko nevažnom i marginalnom da pravo mesto i značaj koji zaslužuju – doneli su kao plod ovu knjigu. Tako autorka postavlja pred čitaoca sofru, zastrtu bez-platnom, i na nju iznosi redom razne delicije Istoka i Zapada i njihove nepoznate ili zaboravljene povesti...

Više o knjizi
Scensko čitanje adaptacije Bergmanovog romana "Najbolje namere" povodom sto godina rodjenja

Ove godine obeležava se sto godina od rođenja Ingmara Bergmana, jednog od najvećih filmskih autora svih vremena! Projekat „Film, muzika i nešto izmedju" baca svetlost na specifičan deo Bergmanovog filmskog univerzuma i njegovo shvatanje muzike. Tim povodom, poznati švedski kompozitor Mati Bije, koji je radio i sa samim Bergmanom biće gost Beograda i učestvovati u nizu programa.

Jedan od njih je i scensko čitanje adaptacije Bergmanovog autobiografskog romana „Najbolje namere“, koje će se održati 23. oktobra, od 19h, u multimedijalnoj sali Muzeja jugoslovenske kinoteke...

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura, Prvi deo Haruki Murakami @Svet proze

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Bitka za prošlost Zoran Milutinović @Krug

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

Doba heroja Zoran Paunović @Prorock

Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević @Kultura kuhinje

Prodana duša Pol Biti @Svet proze