TRAŽI

Čudnoliki svet Američki hronotopi Pola Ostera Ivana Đurić Paunović
Godina izdanja: 2014
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 251
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-147-8

Cena: 880,00 din

Razlozi velike čitanosti dela Pola Ostera leže u daru pisca da oslika svet čije će spoljašnje i unutrašnje granice biti dovoljno propustljive da u sebe primi čitaoca, dovoljno zamagljene da čarolija čitanja ostane neokrnjena, i dovoljno čvrste da se ne naruši kritički odnos neophodan za njegovo razumevanje. Načinom svog pripovedanja, koji bi se mogao odrediti kao „meki“ postmodernizam, Oster naznačava važnost međusobnog uticaja između spoljašnjeg, fizičkog okruženja i unutrašnjeg stanja subjekta prilikom formiranja predstava o vremenu i prostoru koji njegovi likovi naseljavaju. Ova studija, oslonjena na slojevit i misaono podsticajan teorijski koncept hronotopa, nudi osvetljavanje mnogobrojnih tokova koji doprinose bogatstvu i sugestivnosti priče, važne i zato što je „čudnoliki svet“, iz pesme Rouz Hotorn, isti onaj koji promiče Osterovim delima, onaj u kome svi živimo, dopadalo se to nama ili ne.

„Ovom čitko i pregledno napisanom studijom Ivana Đurić Paunović, i sama vrsna prevoditeljka Osterovih dela na srpski jezik, na najbolji način predstavlja stvaralaštvo značajnog američkog pisca. Teorijski ubedljivo i čitalački strasno, autorka obezbeđuje elemente horizonta očekivanja neophodne za razumevanje večitih mena u književnim igrama Pola Ostera.“

Biljana Dojčinović

Ivana Đurić Paunović (1969) predaje na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu od 1993. godine. U žiži njenog naučnog i prevodilačkog interesovanja nalaze se savremena američka i engleska proza. Nagrađivani je prevodilac dela Džulijana Barnsa, Vladimira Nabokova, Vilijama Trevora, Klajva Barkera, Pola Ostera, Andžele Karter, Samjuela Beketa i drugih. Autorka je studije o elementima fantastike i naučne fantastike u prozi Edgara Alana Poa. Urednik je edicije Srpska proza u prevodu izdavačke kuće Geopoetika.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Partija šaha s Mašinom sudnjeg dana Habib Ahmadzade

Radnja i vreme zbivanja u romanu smešteni su u iranski grad Abadan, poprište žestokih sukoba u doba iransko-iračkog rata (1980–1988). Iako je reč o verovatno najvažnijoj i najviše korišćenoj temi u savremenoj iranskoj književnosti, Partija šaha s Mašinom sudnjeg dana sigurno je najumetničkija, a verovatno i najbolja, knjiga koja govori o ovom sukobu iz ugla njegovog učesnika...

 

Više o knjizi
Tajanstveni život Vladislava Bajca

Ovo je naslov tribine koju organizuje Krokodilov Centar za savremenu književnost u okviru ciklusa Lik i delo (nedavno otvoren razgovorom sa Slobodanom Šnajderom). Sa Bajcem će o raznim vidovima njegovih iskustava od pisanja i putovanja do izdavaštva, TV-a i muzike razgovarati Boris Miljković, reditelj i pisac. Tribina je zakazana za četvrtak 15. novembar u 19:00. Adresa: Karađorđeva br. 43, stepenište.

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze

Nespokojni Lin Ulman @Svet proze

Taj Andalužanin Bensalim Himiš @Svet proze

Kina u deset reči Ju Hua @Intimna geografija

Partija šaha s Mašinom sudnjeg dana Habib Ahmadzade @Svet proze