TRAŽI

Nikeče Priča o poligamiji Paulina Šizijane
Preveli s portugalskog Jovan Tatić i Jasmina Nešković
Godina izdanja: 2014
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 298
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-145-4

Cena: 913,00 din

Nikeče je četvrti roman Pauline Šizijane, prve žene romanopisca iz Mozambika. Glavna junakinja ovog romana o poligamiji nakon dvadeset godina braka otkriva da njen muž, viši policijski oficir, ima nekoliko paralelnih porodica. Ova  hrabra, prva supruga okuplja sve druge žene i one zajedno započinju bitku, koja ne predstavlja samo glas inferiornih (koji se do tada nikada nije ni čuo), već je i svojevrstan protest protiv nasleđenih običaja, nesalomivih i surovih pravila i žestoko podređenog položaja žene u neravnopravnom društvu, koje se u pravnom i administrativnom smislu tek uspostavlja.

Diskurs je evropskom čitaocu svakako neobičan, samo naizgled jednostavan, na granici naivnosti, ali upravo tako jezik postaje sredstvo za prenošenje osobenosti jednog stila života, međuljudskih odnosa u kojima su emocije, i pozitivne i negativne, oslobođene i otvorene do svoje srži.

Ova surova i tužna priča o vernosti i pripadanju, ljubavi i odanosti, ali i nasilju i silovanju, ponižavanju i iskorištavanju, postavlja pitanje da li je poligamija više pitanje društva, konvencije, običaja ili pak karaktera pojedinca, te njegove nestalne prirode koja ne može da se odupre novim izazovima. Ovaj roman preispituje tradicionalne vrednosti jednog podneblja, dajući istovremeno uzbudljiv i upečatljiv portret tog društva u kojem je posebno vidljiv ponor između juga i severa zemlje.

Imajući u vidu okove prošlosti i tradicije, borba okupljenih žena i njihovo oslobađanje na kraju, uzbuđujuće je hrabar čin ne samo glavnih junakinja romana već pre svega same autorke, koja pišući daleko prevazilazi granice umetničkog stvaralaštva, a feminizmu, u svoj njegovoj savremenoj disperzivnosti, daje potpuno nov okvir.

Paulina Šizijane je rođena 1955. godine u protestantskoj porodici, u Manžakazeu, u južnoj mozambičkoj pokrajini Gazi, a u ranom detinjstvu se preselila u glavni grad Maputo (tada Lourenso Markes). Piše romane i kratke priče. Studirala je lingvistiku na Univerzitetu Eduardo Mondlane u Maputu. Odrasla je u neasimilovanoj porodici, gde je kontakt s kolonistima bio strogo zabranjen. Rano se udala, ali se razvela već u svojim dvadesetim, da bi se školovala i posvetila pisanju. Spada među najpoznatije mozambičke autore.

Književnu karijeru počela je 1984. pričama u mozambičkoj periodici. Objavivši 1990. godine Ljubavnu baladu vetru (Balada o Amor ao Vento), Paulina Šizijane je postala prva žena autorka romana iz Mozambika. Objavila je još i: Vetrove apokalipse (Ventos do Apocalipse, 1996), Sedmu zakletvu (O Setimo Juramento, 2000), Jarebičin radosni poj (O Alegre Canto da Perdiz, 2008). Njena dela su izazvala polemike o brojnim socijalnim temama, među njima i o poligamiji.

Kao mlada, aktivno je učestvovala u političkom pokretu Frelimo (Front za oslobođenje Mozambika), ali ubrzo prestaje da se bavi politikom i posvećuje se pisanju. Jedan od razloga zbog kojih je napustila politiku bilo je razočaranje političkim odlukama Frelimoa nakon osamostaljenja, pogotovo zbog prozapadnjačke politike i unutrašnjih podvojenosti u pokretu i, između ostalog, licemerja prema ekonomskoj slobodi žene. Zato u svom pisanju često odražava socijalne teškoće u zemlji opustošenoj i podeljenoj oslobodilačkim ratom i građanskim sukobima posle osamostaljenja.

Stil Pauline Šizijane često se definiše kao politički i feministički, ali njoj je pisanje misija, način izražavanja teškoća s kojima se susreće žena suočena s heterogenošću mozambičkih kulturnih tradicija i novouspostavljenog pravnog i administrativnog sistema.

Za sebe kaže da nije romanopisac, već da priča priče, jer svoje stvaralaštvo bazira na bogatom nasleđu usmenog pripovedanja svog naroda.

Za roman Nikeče: priča o poligamiji, Paulina Šizijane je 2003. dobila nagradu „Hose Kraveirinja“.

 

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Pakujem svoju biblioteku Alberto Mangel

U knjizi Pakujem svoju biblioteku smenjuju se intimna poglavlja koja čine 'elegiju' za vlastitu biblioteku i deset vrhunskih digresija o Mangelovom čitalačkom životu i ljubavi prema knjigama... Njegov intelekt i entuzijazam dolaze do punog izražaja preko vrtoglavog broja citata iz knjiga na najrazličitijim jezicima, koje obuhvataju zapanjujući broj tema.

Izvanredna knjiga o knjigama.

Više o knjizi
Ogledno o drugarstvu i posedovanju

Povodom objavljivanja knjige “Ogledi o drugarstvu i posedovanju” Irene Ristić u izdanju Geopoetike, u subotu 15. juna 2019. godine u 19 sati, u Krokodilovom centru za savremenu književnost (Karađorđeva 43), biće napravljena jedna posebna instalacija - od predmeta koji su nekada pozajmljeni od bliskih osoba, a koji nikada nisu vraćeni, jer su igrom slučaja ili namere ostali u tuđim rukama. Autorka je pozvala sve zainteresovane da se uključe u pravljenje ove postavke, kao i u dijalog koji započinju: Tijana Grumić, dramska spisateljica i dramaturškinja, Bojan Babic, pisac, i Jasna Novakov Sibinović, teoretičarka umetnosti i urednica Geopoetike. Biće reči o drugarstvu, svakako, ali i o tome kako smo i kada naučili šta je to privatni posed, šta je vlastito a šta tuđe, i koliko su te linije razgraničenja oblikovale odnose sa ljudima koji su nam važni. Koliko smo u ovom trenutku udaljeni od ideje deljivog ili zajedničkog? Umemo li još o tome da mislimo?

Autorka će potpisivati knjige, koje će se tokom ovog događaja prodavati s posebnim popustom.

Dalje
Najčitanije

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

Evolucija svega Met Ridli @Slobodni svet

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze