TRAŽI

Prorokovih poslednjih pet dana Tahsin Judžel
Prevela s turskog jezika Senka Ivošević Ipek
Godina izdanja: 2014
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 316
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-157-7

Cena: 913,00 din

Prorokovih poslednjih pet dana je roman o prijateljima koji su zajedno odrasli, zajedno studirali i usvojili pogled na svet revolucionara, da bi se kasnije razdvojili – Fehmi Gulmez je postao veliki kapitalista, a Rahmi Sonmez Prorok postaje revolucionarni pesnik, slepo odan marksističkoj ideji. Usamljenog Proroka neprestano prate odvajanja – napuštaju ga voljene osobe, ne prihvataju ga revolucionari i, kao rezultat, neizbežno je podvajanje ličnosti.

Izuzetno je zanimljiv piščev odnos prema levici – neprikrivene su njegove simpatije prema samoj levičarskoj ideji, ali on levicu prikazuje kao romantičarsku, krutu, utopijsku dogmu. S naglašenom ironijom Judžel zapaža da se status revolucionara, naročito u Turskoj, češće potvrđuje statističkim podacima koliko je puta neko hapšen i mučen nego onim što je za tu istu ideju realno uradio. Zanimljivo su prikazana hapšenja intelektualaca, pisaca i pesnika u vreme vojnih pučeva, kad su ljudi zatvarani ne samo zbog posedovanja marksističke literature već i kad bi policija procenila da neko ima više knjiga nego što treba!

U romanu Prorokovih poslednjih pet dana majstor ironije i crnog humora Tahsin Judžel objedinjuje elemente komičnog i tragičnog u životu dvojice prijatelja Proroka i Fehmija Gulmeza – na jednoj strani običnih ljudi, a na drugoj originalnih, pomalo nadrealnih i donekle karikiranih osobenjaka. Sve to ne narušava citaočev osećaj realnosti niti ga sprečava da oseća simpatiju prema Judželovim književnim likovima ili čak da se poistoveti s njima.

Tahsin Judžel (1933), turski pisac, lingvista, esejista, književni kritičar i prevodilac, diplomirao je francuski jezik i književnost na Istanbulskom univerzitetu, gde je i doktorirao, a kasnije stekao i zvanje profesora. Autor je nekoliko romana i više knjiga pripovedaka, piše eseje, studije iz lingvistike, naročito semiologije. Preveo je nekoliko desetina književnih i naučnih dela. Na turski je prevodio dela G. Flobera, R. Barta, S. Cvajga, A. Moravije, G. de Mopasana, A. Žida, P. Merimea, Š. Bodlera, O. de Balzaka, M. Prusta, A. Kamija, Ž. P. Sartra, R. Rolana, K. Levi Strosa, M. Turnijea...

Dobitnik je više književnih priznanja. Nagradu „Sait Faik“ dobio je za zbirku pripovedaka Hanej treba da živi (Haney Yasamalı; 1956), nagradu Turskog lingvističkog društva dobio je za zbirku priča Smrt snova (Düslerin Ölümü; 1959), za prevod dela K. Levi Strosa Divlja misao dobio je nagradu „Azra Erhat“ (1984), nagradu „Orhan Kemal“ dobio je za roman Prorokovih poslednjih pet dana (1993), a književnu nagradu Fondacije „Sedat Simavi“ za zbirku eseja Iz diskursa (Söylemlerin içinden; 1999), nagradu „Dünya Kitap Yılın Kitabı“ dobio je za zbirku pripovedaka Komšije (Komsular; 1999), nagradu „Junus Nadi“ (2003) i „Omer Asim Aksoj“ (2002) za roman Laž (Yalan), nagradu „Balkanika“ za roman Neboder (Gökdelen; 2007).

Dobio je nagradu za književnost grada Mersina (2008), nagradu za pripovetku francuskog PEN-a (2012), a nosilac je i odlikovanja francuske vlade za zasluge u obrazovanju i nauci „Ordre des Palmes académiques“ (1997).

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
"O čemu govorim kada govorim o trčanju" među najčitanijim knjigama u srpskim knjižarama

Murakamijeva nova knjiga "O čemu govorim kada govorim o trčanju" našla se na prvim mestima top lista najčitanijih knjiga u većini srpskih knjižara. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji. Nakon što je sam istrčao maratonsku stazu od Atine do Maratona, kao i desetine drugih, pa i sam ultramaraton od 100 km, autor, uprkos svim tim zadivljujućim podvizima, vrlo skromno piše o tome kakav je uticaj sport imao na njegov život i pisanje, želeći, kako ističe, da ga ljudi doživljavaju kao običnog čoveka koga mogu da sretnu na ulici.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet