TRAŽI

Hope Felicitas Hope
S nemačkog prevela Tijana Tropin
Godina izdanja: 2014
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 259
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-165-2

Cena: 913,00 din

Prezime autorke istovremeno je i naslov knjige. Već to jasno sugeriše da se pred nama nalazi neobično delo koje bismo žanrovski mogli odrediti kao biofikciju, pa čak i autobiofikciju. No, ipak i iznad svega, ovo delo je roman.

Hope, fiktivna biografija same autorke, radikalno je poigravanje sa ličnom istorijom i identitetom: uz mnogo humora i uz intertekstualno povezivanje s prethodnim delima, ali i sa ličnim uzorima (od Pinokija do Glena Gulda), Felicitas Hope konstruiše (auto)biografiju u koju uvodi realne, ali i izmišljene likove, prepliće romaneskne delove s nepostojećim kritikama svojih (postojećih) knjiga i na svakoj strani iznova dovodi u pitanje realnost svojih dveju biografija, stvarne i izmaštane.

Felicitas Hope je već i u svojim prethodnim knjigama posezala za postmodernim alatom; u javnosti je čak objavljivala intervjue – razgovore same sa sobom. Ali, u ovom romanu dobacila je do najviših vrhova jezičke virtuoznosti, s elementima bajkovitosti, stalnim uvođenjem novih književnih i istorijskih prostora. U romanu Hope ona prelazi granice pripovedanja, uz stalno poigravanje intertekstualnošću.

Iako svojom slobodom izaziva, a širinom stalno iznova sugeriše fikciju, Hope je takođe i autopoetska knjiga koja je i ozbiljan autorkin pogled na svet i književnost.

Knjiga je za nedvosmisleno slavljenje mašte dobila najveću književnu nagradu na nemačkom jezičkom području „Georg Bihner“, kojom su se ovenčala najveća imena germanske literature. Neka od njih su, poput Gintera Grasa, Hajnriha Bela, Elijasa Kanetija, Elfride Jelinek, kao sledeću stekli – Nobelovu nagradu za književnost. (A opet, neki proslavljeni dobitnici Nobela, poput Tomasa Mana, Hermana Hesea i Herte Miler, nisu dobili Bihnera!)

Sudeći po do sada pokazanom raskošnom talentu i raznovrsnosti objavljenih knjiga, ne bi nas začudilo da se na tom najvišem – Nobelovom – pijedestalu jednoga dana nađe i Hope, to jest Hope.

Felicitas Hope rođena je 1960. u Hamelnu. Za svoja dela dobila je niz nagrada, uključujući i Bihnerovu nagradu za životno delo (2012). Književnim radom počela je da se bavi relativno kasno: 1996. objavljena je njena zbirka priča Piknik frizera, koja je odmah skrenula pažnju na ovu autorku, njen osoben, često irealan crni humor, sklonost prema fantastici apsurda i poigravanje konvencijama pripovedanja.

Za Piknik frizera dobila je nagradu „Aspekte“ za najbolji književni debi; to je značajno, osim ostalog, jer je Felicitas Hope novcem od nagrade platila put oko sveta na trgovačkom brodu.

Motiv putovanja (pre svega plovidbe) lutanja i otkrivanja nepoznatog, od središnje je važnosti za njeno delo: na različite načine, varira ga u romanima Pigafeta, Rajevi, prekomorja, zbirci pripovedaka Prestupnici i gubitnici i, konačno, u žanrovski teško odredivom delu, Hope.

U izuzetno maštovitim i povremeno nepristupačnim romanima (verovatno je najteži Johana, roman posvećen ispitivanju odnosa stvarnosti i istorije na primeru biografije Jovanke Orleanke), Hope se često bavi i pitanjem identiteta: njeni likovi, dok putuju, u neprestanoj su potrazi za vlastitom ličnošću, ne samo u metaforičkom smislu već i doslovno, poput Viteza i Paušalca u romanu Rajevi, prekomorja.

Geopoetika je 2002. godine objavila priču Felicitas Hope „Pismo Vatikanu“ u knjizi Književni voz – Evropa 2000, u kojoj su priče 29 odabranih pisaca koji su u okviru istoimenog projekta tokom 2000. godine putovali po Evropi.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Mesečev kamen Sjon

Godina je 1918. i iz Rejkjavika se može videti erupcija vulkana Katle kako danonoćno boji nebo. Život u glavnom gradu Islanda odvija se svojim uobičajenim tokom uprkos prirodnoj katastrofi , nedostatku uglja i svetskom ratu koji hara tamo u velikom svetu. Islanđani se spremaju da postanu suverena nacija.

Dečak Mauni Stejtn živi u filmovima. Dok spava, sanja filmove u kojima se pretapaju niti radnje i njegovog sopstvenog života...

Više o knjizi
Petak u Geopoetici

Svakog petka, Geopoetika svojim čitaocima priprema posebna iznenađenja.

Svi oni koji petkom, tokom čitavog oktobra, svrate u našu Kuću za čitanje (Gospodar Jovanova 65) imaće priliku da uživaju u popustima na određena izdanja koja smo za vas pažljivo izabrali. Radno vreme našeg Kluba za čitanje je od 13-20h. U petak, 27. oktobra, Geopoetikin klub čitalaca radiće po izmenjenom radnom vremenu, od 9-17h.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet