TRAŽI

Moja Afrika Karen Bliksen
S danskog preveo Radoš Kosović
Godina izdanja: 2014
Format (cm): 21 cm
Broj Strana: 354
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-168-3

Cena: 1210,00 din

U toj divljini sam naučila da se čuvam naglih pokreta. Živa bića koja tu obitavaju izuzetno su plašljiva i oprezna, imaju naročitu sposobnost da nas izbegnu i pred nama nestanu kada se tome najmanje nadamo. Nijedna pitoma životinja ne ume da bude tako savršeno mirna kao divlja. Mi, civilizovani narodi, izgubili smo sposobnost da budemo mirni, i moramo se učiti tišini od divljači.

Kada je Karen Bliksen pošla u susret neizvesnoj budućnosti u zemlji sasvim drugačijoj od njene rodne Danske, nije ni slutila da će kraj tog dugog puta zapravo doživeti kao povratak kući, i spoznati slobodu za kojom je celog života čeznula. Slobodu veličanstveno otelotvorenu u afričkom kontinentu, njegovim prostranstvima, divljim životinjama i ljudima. U Mojoj Africi, Karen Bliksen svojom virtuoznom pripovedačkom veštinom zamućuje granice između memoara, putopisa, eseja i romana. Priča nam o svom životu i krupnim događajima u Britanskoj Istočnoj Africi, upoznaje nas sa različitim afričkim kulturama, njihovim viđenjem sveta i sudbinom posle dolaska kolonijalnih sila, dočarava nam raskošnu divljinu čiji ritam civilizovani čovek mora prihvatiti da bi je istinski spoznao. Suptilno, zavodljivo i snažno, otkriva nam svoj epifanijski susret sa otelotvorenom slobodom, susret u kojem je čak i zemljotres blagovest prirode koja moćnim glasom objavljuje: Eppur si muove!

Prema romanu Afrička farma (Moja Afrika) 1985. godine snimljen je film Moja Afrika (Out of Africa) u režiji Sidnija Polaka sa Meril Strip i Robertom Redfordom u glavnim ulogama. Film je osvojio brojne nagrade, među kojima čak sedam Oskara.

Karen Bliksen (17. april 1885 – 7. septembar 1962) je danska spisateljica, rođena u dobrostojećoj porodici oficira i zemljoposednika. Objavljivala je i pod više pseudonima: Isak Dinesen, Oceola, Tanja Bliksen, Piter Loles i Pjer Ondrezel. Pisala je dela na danskom, francuskom i engleskom jeziku. Osim što se bavila pisanjem, Karen Bliksen bila je i slikarka, plemkinja, vlasnica plantaže kafe u Africi, jedna od dvanaestoro osnivača nezavisne Danske akademije.

Najpoznatija dela koja je napisala su Afrička farma (1937) koja govori o njenom životu u Keniji, Babetina gozba (1952), Sedam fantastičnih priča  (1934) i Senke na travi (1960). ) Po romanu Afrička farma snimljen je čuveni film Moja Afrika, a po Babtinoj gozbi istoimeni film. Oba su dobili prestižne nagrade.

Peter Englund, sekretar Švedske Akademije, opisao je kao grešku što Karen Bliksen nije dobila Nobelovu nagradu za književnost 1930. godine. Iako je nikad nije dobila, bila je na trećem mestu iza Grejema Grina 1961. godine, kada je Nobelovu nagradu dobio Ivo Andrić. 

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Život i pustolovine Džeka Engla Volt Vitman

U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč...

Više o knjizi
"Tarantula" u Studentskom gradu

U sredu, 22. novembra, od 19h u Klubu Magistrala u Studentskom gradu održaće se književno veče posvećeno romanu "Tarantula" Boba Dilana (Geopoetika, 2017), u prevodu prof. dr Zorana Paunovića.

U programu učestvuju: Petar Janjatović, Vladislav Bajac i Zoran Paunović.

Dilanovo delo nastoji da dočara muziku podsvesti – njegove vlastite, ali i podsvesti svakog od nas. Taj nivo, nivo podsvesti, možda je jedino pravo polazište za čitanje "Tarantule".

Ovo delo, sasvim izvesno, ne predstavlja neuspeli pokušaj unošenja reda u haos, već uspešno dočaranu sliku haosa – zavodljivog haosa kreativnog uma, koji ume da bude zastrašujuće brutalan i amoralno sablažnjiv, ali i neodoljivo duhovit i dirljivo nežan...

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Tarantula Bob Dilan @Notni spisi

Lutkar Justejn Gorder @Svet proze

Povratna adresa Aleksandar Genis @Geopoetika

Sila Dobrote Danijel Goleman @Slobodni svet

Koks ili Tok vremena Kristof Ransmajer @Svet proze