TRAŽI

Moja Afrika Karen Bliksen
S danskog preveo Radoš Kosović
Godina izdanja: 2014
Format (cm): 21 cm
Broj Strana: 354
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-168-3

Cena: 1210,00 din

U toj divljini sam naučila da se čuvam naglih pokreta. Živa bića koja tu obitavaju izuzetno su plašljiva i oprezna, imaju naročitu sposobnost da nas izbegnu i pred nama nestanu kada se tome najmanje nadamo. Nijedna pitoma životinja ne ume da bude tako savršeno mirna kao divlja. Mi, civilizovani narodi, izgubili smo sposobnost da budemo mirni, i moramo se učiti tišini od divljači.

Kada je Karen Bliksen pošla u susret neizvesnoj budućnosti u zemlji sasvim drugačijoj od njene rodne Danske, nije ni slutila da će kraj tog dugog puta zapravo doživeti kao povratak kući, i spoznati slobodu za kojom je celog života čeznula. Slobodu veličanstveno otelotvorenu u afričkom kontinentu, njegovim prostranstvima, divljim životinjama i ljudima. U Mojoj Africi, Karen Bliksen svojom virtuoznom pripovedačkom veštinom zamućuje granice između memoara, putopisa, eseja i romana. Priča nam o svom životu i krupnim događajima u Britanskoj Istočnoj Africi, upoznaje nas sa različitim afričkim kulturama, njihovim viđenjem sveta i sudbinom posle dolaska kolonijalnih sila, dočarava nam raskošnu divljinu čiji ritam civilizovani čovek mora prihvatiti da bi je istinski spoznao. Suptilno, zavodljivo i snažno, otkriva nam svoj epifanijski susret sa otelotvorenom slobodom, susret u kojem je čak i zemljotres blagovest prirode koja moćnim glasom objavljuje: Eppur si muove!

Prema romanu Afrička farma (Moja Afrika) 1985. godine snimljen je film Moja Afrika (Out of Africa) u režiji Sidnija Polaka sa Meril Strip i Robertom Redfordom u glavnim ulogama. Film je osvojio brojne nagrade, među kojima čak sedam Oskara.

Karen Bliksen (17. april 1885 – 7. septembar 1962) je danska spisateljica, rođena u dobrostojećoj porodici oficira i zemljoposednika. Objavljivala je i pod više pseudonima: Isak Dinesen, Oceola, Tanja Bliksen, Piter Loles i Pjer Ondrezel. Pisala je dela na danskom, francuskom i engleskom jeziku. Osim što se bavila pisanjem, Karen Bliksen bila je i slikarka, plemkinja, vlasnica plantaže kafe u Africi, jedna od dvanaestoro osnivača nezavisne Danske akademije.

Najpoznatija dela koja je napisala su Afrička farma (1937) koja govori o njenom životu u Keniji, Babetina gozba (1952), Sedam fantastičnih priča  (1934) i Senke na travi (1960). ) Po romanu Afrička farma snimljen je čuveni film Moja Afrika, a po Babtinoj gozbi istoimeni film. Oba su dobili prestižne nagrade.

Peter Englund, sekretar Švedske Akademije, opisao je kao grešku što Karen Bliksen nije dobila Nobelovu nagradu za književnost 1930. godine. Iako je nikad nije dobila, bila je na trećem mestu iza Grejema Grina 1961. godine, kada je Nobelovu nagradu dobio Ivo Andrić. 

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Pakujem svoju biblioteku Alberto Mangel

U knjizi Pakujem svoju biblioteku smenjuju se intimna poglavlja koja čine 'elegiju' za vlastitu biblioteku i deset vrhunskih digresija o Mangelovom čitalačkom životu i ljubavi prema knjigama... Njegov intelekt i entuzijazam dolaze do punog izražaja preko vrtoglavog broja citata iz knjiga na najrazličitijim jezicima, koje obuhvataju zapanjujući broj tema.

Izvanredna knjiga o knjigama.

Više o knjizi
Ogledno o drugarstvu i posedovanju

Povodom objavljivanja knjige “Ogledi o drugarstvu i posedovanju” Irene Ristić u izdanju Geopoetike, u subotu 15. juna 2019. godine u 19 sati, u Krokodilovom centru za savremenu književnost (Karađorđeva 43), biće napravljena jedna posebna instalacija - od predmeta koji su nekada pozajmljeni od bliskih osoba, a koji nikada nisu vraćeni, jer su igrom slučaja ili namere ostali u tuđim rukama. Autorka je pozvala sve zainteresovane da se uključe u pravljenje ove postavke, kao i u dijalog koji započinju: Tijana Grumić, dramska spisateljica i dramaturškinja, Bojan Babic, pisac, i Jasna Novakov Sibinović, teoretičarka umetnosti i urednica Geopoetike. Biće reči o drugarstvu, svakako, ali i o tome kako smo i kada naučili šta je to privatni posed, šta je vlastito a šta tuđe, i koliko su te linije razgraničenja oblikovale odnose sa ljudima koji su nam važni. Koliko smo u ovom trenutku udaljeni od ideje deljivog ili zajedničkog? Umemo li još o tome da mislimo?

Autorka će potpisivati knjige, koje će se tokom ovog događaja prodavati s posebnim popustom.

Dalje
Najčitanije

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

Evolucija svega Met Ridli @Slobodni svet

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze