TRAŽI

Ljubav zbog koje je pao jedan grad Tri novele Džang Ailing
Priredile i prevele s kineskog Mirjana Pavlović i Ana Jovanović
Godina izdanja: 2014
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 192
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-180-5

Cena: 880,00 din

Džang Ailing (1921–1995) najčitanija je spisateljica u istoriji moderne kineske književnosti. Ljubav zbog koje je pao jedan grad je prvi prevod njene proze na srpski jezik obuhvaćen jednom knjigom. Reč je o novelama napisanim četrdesetih godina prošlog veka. U svojoj prozi Džang Ailing istražuje unutrašnji svet pojedinca, naročito ženskih likova, kao i tradicionalni način života koji polako nestaje. U njenim opisima ništavila i dekadencije modernih Kineza, promašenih ljubavi, brakova bez ljubavi, fizički ili emotivno obogaljenih ljudi, preovladavaju tragičan ton i ironija. Oslikavši mnoštvo detalja iz svakodnevnog života, autorka je oživela Šangaj i Hongkong prve polovine dvadesetog veka, dve glamurozne metropole u kojima se prožimaju tekovine tradicionalne i moderne kulture, Istoka i Zapada. Upravo su novele „Ljubav zbog koje je pao jedan grad“, „Zlatne klade“ i „Crvena i bela ruža“ – prvi put predstavljene srpskim čitaocima – Džang Ailing donele reputaciju najdarovitije spisateljice 20. veka na kineskom jeziku i najvažnijeg modernističkog pisca u Kini.

Džang Ailing (1920–1995), u zapadnim zemljama poznatija kao Ajlin Čang, svojim književnim stvaralaštvom stekla je reputaciju najdarovitije kineske spisateljice XX veka i jednog od najvažnijih predstavnika modernističkog pravca u kineskoj književnosti.

Rođena je u Šangaju, ali je dobar deo detinjstva provela u Pekingu i Tijenđinu. Džang Ailing 1939. godine započinje studije engleske književnosti na Univerzitetu u Hongkongu, no posle japanske invazije, dve godine kasnije, prinuđena je da se vrati u rodni Šangaj. Tada i počinje njena književna karijera. Pod izgovorom da želi da nastavi studije u Hongkongu, uspela je da dobije dozvolu da napusti Kinu 1952. godine. Tri godine kasnije emigrirala je u Sjedinjene Države. Zahvaljujući književnom ugledu koji je stekla u mladosti, radila je na nekoliko univerziteta kao predavač. U Kinu se više nikada nije vratila. Živela je u Los Anđelesu do smrti 1995. godine.

Džang Ailing je za sobom ostavila više pripovedaka, kratkih priča i novela, romane Gola zemlja (1954), Pesma pirinčanih izdanaka (1954) i Malo okupljanje (polubiografski roman objavljen posthumno 2009. godine). Napisala je i monografsku studiju Košmarni snovi iz crvenog paviljona. Bavila se prevođenjem i pisanjem scenarija. Nekoliko njenih priča adaptirano je za film – najpoznatije je ostvarenje Požuda. Oprez, poznatog tajvanskog reditelja Anga Lija iz 2007. godine.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Proročanstvo i druge priče Sandro Veronezi

Ovu zbirku naseljava jedan svet pre svega muških protagonista koji traže odgovore, a oni se kriju u telefonskom pozivu s neba, pojavi jedne kornjače, u znacima, poput jedne ženske cipele koja se bez razloga nađe u stanu, upaljaču koji nestane negde u automobilu. Život ovih priča pulsira u sferama koje nam izgledaju kao da su u snu, a zapravo su stvarne. Sa retkom posvećenošću detaljima, Veronezi ispisuje raznolike priče pune neočekivanih obrta...

Više o knjizi
Uskoro roman “Tarantula” Boba Dilana

U Geopoetici uskoro izlazi roman "Tarantula" Boba Dilana, koji je prošle godine dobio Nobelovu nagradu za književnost. Geopoetika je ekskluzivni izdavač Dilanovih dela na srpskom jeziku, a u našoj kući su ranije objavljene Dilanove „Hronike“, koje su ove godine doživele i svoje novo izdanje.

Roman "Tarantula" uspešno dočarava sliku haosa kreativnog uma koji ume da bude zastrašujuće brutalan i amoralno sablažnjiv, ali i neodoljivo duhovit i dirljivonežan...

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet