TRAŽI

Časovi čitanja Kamasutra zaljubljenika u knjigu Aleksandar Genis
S ruskog prevela Melina Panaotović
Godina izdanja: 2015
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 340
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-199-7

Cena: 1210,00 din

Bilo koji bezbroj puta pročitan red nekog klasika Aleksandar Genis čita tako da se čini kao da je tek napisan, iznenadno otkriven, pronađen tamo gde se, reklo bi se, već pročešljalo. Sve knjige, od Aristofana do Olješe, pod Genisovim perom pretvaraju se u književne novitete. I poželiš da mu otmeš knjigu iz ruku: „Ma dajte je, dajte je ovamo!“

Tatjana Tolstoj

 

Kada je Genis bio mlad, pisao je mladalački. Čitaš i zabavljaš se. Sada mu je šezdeseta, i on piše zrelo. Čitaš i udubljuješ se u misli. Rekao bih da je to ispravna evolucija.

Boris Akunjin

 

 Kada treba pronaći izgubljeni brilijant, traže pomoć od Šerloka Holmsa; ako treba vratiti nestale dijamantske ukrase, zovu D’Artanjana; no, ukoliko se pojave pitanja o književnosti, nema boljeg poznavaoca od Aleksandra Genisa.

Boris Grebenščikov

 

 

 

 

Aleksandar Genis je rođen 1953. godine u Rjazanju (Rusija); rano detinjstvo proveo je u Kijevu, a najveći deo mladosti u Rigi, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu Letonskog univerziteta. Od 1977. godine živi u Sjedinjenim Američkim Državama. Radio je na poslovima uređivanja publikacija na ruskom jeziku, bavio se književnom kritikom, i bio kolumnista u programima iz kulture na radiju. Autor je i voditelj televizijskog serijala Genis. Pisma iz Amerike (ruski TV kanal Kultura). Od 2004. godine vodi stalnu rubriku u Novoj gazeti, ima svoju kolumnu u časopisu Eskvajer, uređuje blog na sajtu Snob. Jedan je od urednika časopisa Strana književnost. Bio je član žirija Bukerove nagrade (1993) kao i žirija nagrade Liberti. Član je Akademije Ruske filologije. Dobitnik je prestižne nagrade peterburškog književnog časopisa Zvezda (1997) i dr.

Poznat i uticajan autor postao je po knjigama napisanim u koautorstvu sa Petrom Vajlom, Savremena ruska proza (1978), Maternji jezik (1989), Ruska kuhinja u izgnanstvu, (1987), Šezdesete. Svet sovjetskog čoveka (1998) i dr., koje su obavezno štivo u ruskim gimnazijama.

Od 1990. godine piše samostalno. Među ostalim objavio je knjige eseja Američka azbuka (1994), Crveni hleb, Kulinarski aspekti sovjetske civilizacije (1995) (Američka azbuka/Crveni hleb Geopoetika 1999) Kula vavilonska, Umetnost vremena sadašnjeg, (1996, Geopoetika 2002) Deset razgovora o novoj ruskoj književnosti (1997), Tama i tišina, Umetnost oduzimanja (1998, Geopoetika 2000), Dovlatov i okolina, Filološki roman (1999, Geopoetika 2000) Ivan Petrović je umro (1999), Pejzaži (2002), Koloplet (2002), Vesti iz Edena (Geopoetika 2003), Sladak život (2004), knjigu kulinarskih putovanja Stočiću, postavi se (Geopoetika 2004), knjigu Zen fudbala i druge priče; Šest prstiju (2008), Lični slučaj (2009), Omoti bombona (2010), Kosmopolita (Geopoetika 2012), Časovi čitanja. Kamasutra zaljubljenika u knjigu (2013, Geopoetika 2015).

Autor je teksta dokumentarnog filma o ukrajinskoj revoluciji ("Narandžasta zima", režija A. Zagdanski).

Njegove knjige prevedene su sa ruskog na engleski, japanski, nemački, francuski, italijanski, srpski, mađarski, letonski i druge jezike.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Život i pustolovine Džeka Engla Volt Vitman

U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč...

Više o knjizi
Knjige iz edicije SPiT u širem izboru za Nagradu Dablin 2018

Dve knjige koje je Geopoetika ove godine objavila na engleskom jeziku u svojoj ediciji Srpska proza u prevodu (Serbian Prose in Translation) ušle su u širi izbor za Međunarodnu književnu nagradu Dablin 2018. (International Dublin Literary Award; do 2015. pod imenom Impac Dublin Literary Award): "Ma Belle" Maje Herman Sekulić i "Estoril" Dejana Tiaga Stankovića. Knjigu "Ma Belle" prevela je Persida Bošković, a "Estoril" Christina Pribichevich Zorić.

Za ovu jedinstvenu nagradu konkurišu knjige na engleskom jeziku iz celog sveta (originalno napisane na engleskom i prevedene na engleski) koje nominuju odabrane biblioteke.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Tarantula Bob Dilan @Notni spisi

Lutkar Justejn Gorder @Svet proze

Povratna adresa Aleksandar Genis @Geopoetika

Sila Dobrote Danijel Goleman @Slobodni svet

Koks ili Tok vremena Kristof Ransmajer @Svet proze