TRAŽI

Tu, reče Bahi Silven Pridom
S francuskog preveo Miloš Konstantinović
Godina izdanja: 2015
Format (cm): 20
Broj Strana: 199
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-210-9

Cena: 792,00 din

Tu, reče Bahi je roman ispričan u jednoj rečenici. Neopterećen velikim slovima, tačkama i gramatičkim predasima, svojom formom svedoči o prirodi sećanja i onog kolektivnog, lažno neintimnog sećanja koje nazivamo istorija.

Smešteni u jedan kamion, Bahi i narator ovih nezaustavljivih misli – unuk izvesnog Malisija, Bahijevog poslodavca i prijatelja iz prošlosti, voze se alžirskim drumom. Putem koji vodi kroz prošlost i sadašnjost, pre i nakon proglašenja nezavisnosti, spajajući utiske i krvave slike koje su zemlju potresale u šezdesetim, a onda ponovo dvehiljaditih, oni ispisuju povest jedne zemlje, ali i jednog prijateljstva. Ove dve niti prepliću se ne samo u vremenu i prostoru, već i u zajedničkim sadržaocima: suprotnostima na kojima počivaju, smenama smeha i razmirica, varljivosti sećanja prošlih vremena.

Čitanje romana Silvena Pridoma je poput ronjenja na dah. Rastrzani između panike od sekundi koje nam izmiču i nestaju i ušukanosti vodom u koju smo se sakrili, prizor pred nama postaje najkraći i najduži na svetu.

 

Silven Pridom je rođen 1979. godine na jugu Francuske. Nakon detinjstva provedenog u Africi (Kamerun, Niger, Burundi, Mauricijus), u Parizu je studirao književnost i upisao se na doktorske studije koje je potom prekinuo da bi se posvetio pisanju.

Njegov prvi roman, Les matinées d’Hercule (Herkulova jutra), monolog u formi burleske na temu usnulog čoveka i njegovog nepomičnog putovanja, objavila je 2007. izdavačka kuća Serpent à Plumes. Godine 2010. slede naslovi L’affaire furtif (Tajna avantura), sanjarija o arhipelagu na kom se okupio čitav niz likova – poklonici utopija, botaničari, kompozitori i „anarhitekti“, te Tanganyika Project (Projekat Tanganjika), u kojem je, crpeći inspiraciju u natpisima na gradskim zidovima, panoima, oslikanim reklamama i grafitima, autor pokušao da opiše grad Kigoma na obali jezera Tanganjika.

Osim što se bavi pisanjem, Silven Pridom je jedan od pokretača časopisa Gest, u kojem objavljuje intervjue s mnogim savremenim piscima i umetnicima. Pridružio se osnivačima časopisa Tigr 2009. godine. Piše reportaže o afričkim frizerskim salonima u pariskoj četvrti Šato d'O (Africaine Queen /Afrička kraljica/ 2010), kao i o stanovnicima koliba u šumama departmana Arijež (La vie dans les arbres /Život na drveću/, 2011).

Deset godina je radio kao asistent pisca Valera Novarine, a u periodu od 2010. do 2012. u francusko-senegalskoj alijansi u senegalskom gradu Ziginšoru u regionu Kazamans. Za roman Tu, reče Bahi, objavljen u Galimarovoj ediciji L’Arbalèt, Silven Pridom je dobio nagradu „Luj Giju“.

 

 

 

 

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Proročanstvo i druge priče Sandro Veronezi

Ovu zbirku naseljava jedan svet pre svega muških protagonista koji traže odgovore, a oni se kriju u telefonskom pozivu s neba, pojavi jedne kornjače, u znacima, poput jedne ženske cipele koja se bez razloga nađe u stanu, upaljaču koji nestane negde u automobilu. Život ovih priča pulsira u sferama koje nam izgledaju kao da su u snu, a zapravo su stvarne. Sa retkom posvećenošću detaljima, Veronezi ispisuje raznolike priče pune neočekivanih obrta...

Više o knjizi
Uskoro roman “Tarantula” Boba Dilana

U Geopoetici uskoro izlazi roman "Tarantula" Boba Dilana, koji je prošle godine dobio Nobelovu nagradu za književnost. Geopoetika je ekskluzivni izdavač Dilanovih dela na srpskom jeziku, a u našoj kući su ranije objavljene Dilanove „Hronike“, koje su ove godine doživele i svoje novo izdanje.

Roman "Tarantula" uspešno dočarava sliku haosa kreativnog uma koji ume da bude zastrašujuće brutalan i amoralno sablažnjiv, ali i neodoljivo duhovit i dirljivonežan...

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet