TRAŽI

Šum vremena Džulijan Barns
Zoran Paunović
Godina izdanja: 2016
Format (cm): 21
Broj Strana: 190
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-221-5

Cena: 715,00 din

Šum vremena je roman u kome je svaka sličnost sa stvarnim likovima namerna, ali i potpuno nevažna: jer, Džulijan Barns ne piše biografiju proslavljenog ruskog kompozitora, već pre svega priču o odnosu umetnosti i vlasti, umetnosti i ideologije, umetnosti i umetnika. Umetnik je u ovom slučaju Dmitrij Šostakovič; njegov put od slave do nemilosti i natrag, do slave koja je u međuvremenu izgubila smisao, okosnica je povesti u kojoj Barns još jednom na način po mnogo čemu jedinstven u savremenoj svetskoj književnosti prepliće istoriju i imaginaciju, opšteljudsko i sasvim lično, vodeći nas neminovnom zaključku: strašnija od bolne i preduge istorije može biti jedino sudbina pojedinca u njenom kovitlacu. Onog pojedinca, na primer, koji sa spakovanim koferom iz noći u noć čeka lift, s potajnom nadom da metalna šklopocija nikad neće doći. Tom slikom počinje Šum vremena: ono što sledi je istorija. Ili nešto još veće i značajnije: izmaštana priča.

Zoran Paunović

„Remek-delo biografske fikcije… Veličanstven roman… Bogat izuzetnim, intimnim detaljima. Snažan roman o celoživotnoj borbi čovekove savesti, umetnosti i neumitnih zahteva totalitarizma.“

Observer

 „Barnsov mračni, briljantni novi roman otvara scena nalik Čehovljevim pričama… Ova elegantno komponovana fikciona meditacija pruža novi pogled na životne sudare muzičkog genija i njegove kompromise s političkim moćnicima.“

Sunday Times

Džulijan Barns rođen je u Engleskoj, u Lesteru, 19. januara 1946. godine. Školovao se u Londonu od 1957. do 1964, a visoko obrazovanje iz oblasti savremenih jezika stekao je na Koledžu Magdalen u Oksfordu. Diplomirao je 1968, a potom je tri godine radio kao leksikograf na Oksfordskom rečniku engleskog jezika. Barns je 1977. počeo da radi kao kritičar i urednik književne rubrike u časopisima Nju stejtsmen i Nju rivju. Od 1979. do 1986. pisao je TV kritiku, prvo za Nju stejtsmen, a zatim za londonski Obzerver.

Dobitnik je više prestižnih nagrada i diploma, uključujući i nagradu Somerset Mom (Metrolend, 1981). Dobitnik je Bukerove nagrade (Ovo liči na kraj, 2011) za koju je ranije tri puta bio nominovan (Floberov papagaj, 1984, Engleska, Engleska, 1998 i Artur&Džordž, 2005). Pored ostalih, dobio je i nagradu Memorijala Džefrija Fabera (Floberov papagaj, 1985); Pri medisi (Floberov papagaj, 1986); nagradu E. M. Forster, koju dodeljuju Američka akademija i Institut za umetnost i književnost (1986); Gutenbergovu nagradu (1987); nagradu Grincane Kavur (Italija, 1988); i Pri Femina (Troje, 1992). Barns je proglašen vitezom (1988), potom oficirom (1995) i komandirom francuskog Reda umetnosti i književnosti (2004). FVS fondacija mu je 1993. dodelila Šekspirovu nagradu, a 2004. osvojio je Austrijsku državnu nagradu za evropsku književnost. Nagradu Dejvid Koen za životno delo dobio je 2011. godine.

Do sada su objavljena njegova dela: Metrolend (1980), Pre no što me je srela (1982), Floberov papagaj (1984), Zureći u sunce (1986), Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja (1989), Troje (1991), Bodljikavo prase (1992), Pisma iz Londona 1990- 1995 (1995), Obale Lamanša (1996), Engleska, Engleska (1998), Ljubav, itd. (2000), Cepidlaka u kuhinji (2003), Sto od limunovog drveta (2004), Artur & Džordž (2005), Nije to ništa strašno (2008), Puls (2011), Ovo liči na kraj (2011), Nivoi života (2013). Dela su mu prevedena na više od trideset jezika.

Živi u Londonu.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Pakujem svoju biblioteku Alberto Mangel

U knjizi Pakujem svoju biblioteku smenjuju se intimna poglavlja koja čine 'elegiju' za vlastitu biblioteku i deset vrhunskih digresija o Mangelovom čitalačkom životu i ljubavi prema knjigama... Njegov intelekt i entuzijazam dolaze do punog izražaja preko vrtoglavog broja citata iz knjiga na najrazličitijim jezicima, koje obuhvataju zapanjujući broj tema.

Izvanredna knjiga o knjigama.

Više o knjizi
Ogledno o drugarstvu i posedovanju

Povodom objavljivanja knjige “Ogledi o drugarstvu i posedovanju” Irene Ristić u izdanju Geopoetike, u subotu 15. juna 2019. godine u 19 sati, u Krokodilovom centru za savremenu književnost (Karađorđeva 43), biće napravljena jedna posebna instalacija - od predmeta koji su nekada pozajmljeni od bliskih osoba, a koji nikada nisu vraćeni, jer su igrom slučaja ili namere ostali u tuđim rukama. Autorka je pozvala sve zainteresovane da se uključe u pravljenje ove postavke, kao i u dijalog koji započinju: Tijana Grumić, dramska spisateljica i dramaturškinja, Bojan Babic, pisac, i Jasna Novakov Sibinović, teoretičarka umetnosti i urednica Geopoetike. Biće reči o drugarstvu, svakako, ali i o tome kako smo i kada naučili šta je to privatni posed, šta je vlastito a šta tuđe, i koliko su te linije razgraničenja oblikovale odnose sa ljudima koji su nam važni. Koliko smo u ovom trenutku udaljeni od ideje deljivog ili zajedničkog? Umemo li još o tome da mislimo?

Autorka će potpisivati knjige, koje će se tokom ovog događaja prodavati s posebnim popustom.

Dalje
Najčitanije

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

Evolucija svega Met Ridli @Slobodni svet

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze