TRAŽI

Otrov i med Jurij Bujda
Mirjana Grbić
Godina izdanja: 2016
Format (cm): 20
Broj Strana: 233
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-222-2

Cena: 935,00 din

U gotovo autobiografskom romanu Lopov, špijun i ubica Jurij Bujda priznaje da pisac špijunira i prisluškuje, krade tuđe osobine i reči, a zatim, da bi zaustavio lep trenutak, kako je govorio Gete, sve to stavlja na papir i ono što je živo ubija radi lepote. To jest, pisac je – lopov, špijun i ubica.

I ovu knjigu je napisao takav lopov, špijun i ubica. Nju čine dva povezana dela: novela Otrov i med i ciklus priča Osorjinske hronike. Kad se Tati, glavna junakinja novele, čuvarka doma Osorjinih, nađe u okolnostima krimi-priče, bez obzira na nelagodnost koju oseća, ona ne postupa kao jednodimenzionalni lik karakterističan za detektivski žanr. Ali, kako kaže jedan od junaka novele, ”I Herkul Poaro bi se, verovatno, osećao nelagodno u ”Zločinu i kazni”. Zločin ostaje bez kazne, jer srce zapoveda preuzimanje tuđe krivice za počinjeno ubistvo da bi se ”otrov pretvorio u med”, a krivica oslobodila prokletstva i preobrazila u ljubav.

Ako se novela Otrov i med uslovno može čitati kao detektivski roman, ciklus priča Osorjinske hronike mogao bi, takođe uslovno, da se čita kao horor: na primeru porodice Osorjin ispričana je bogata i strašna istorija Rusije, pozlaćena mitom, ispisana krvlju i suzama, surovo i, u isti mah, s humorom, počevši od Kijevske Rusije, preko potresne priče o slonu Ivana Groznog i drugim divnim i jezivim junacima, do priče o Osorjinu, oksfordskom profesoru i serijskom ubici.”

Mirjana Grbić

Jurij Bujda (1954) rođen je u Znamensku u Kalinjingradskoj oblasti. Završio je studije u kalinjingradskom univerzitetu, bavio se novinarstvom, a po dolasku u moskvu nastavio da radi u novinama i časopisima. Urednik je u moskovskoj izdavačkoj kući komersant. Objavljuje od 1991. godine. Njegova apsurdna proza, u načelu citatna, teži stvaranju novih, fantazmagoričnih realnosti koje kritičari dovode u vezu s Palisandrijom Saše Sokolova i Markesovim romanima, posmatrajući ih kroz reminenscentne spletove iz Zapisa iz podzemlja Dostojevskog i Gogoljevog Šinjela. Osim nekoliko knjiga priča (Skela preko Jordana, Pre oblak nego ptica, Pruska nevesta, Lavovi i ljiljani, Gospođa moja leva ruka), novela Otrov i med i Nora Kramer, objavio je i više romana (Don Domino, Treće srce, Žuta kuća, Jermo, Lopov, špijun i ubica, Džungla, modra krv, Cejlon itd.)

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
"O čemu govorim kada govorim o trčanju" među najčitanijim knjigama u srpskim knjižarama

Murakamijeva nova knjiga "O čemu govorim kada govorim o trčanju" našla se na prvim mestima top lista najčitanijih knjiga u većini srpskih knjižara. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji. Nakon što je sam istrčao maratonsku stazu od Atine do Maratona, kao i desetine drugih, pa i sam ultramaraton od 100 km, autor, uprkos svim tim zadivljujućim podvizima, vrlo skromno piše o tome kakav je uticaj sport imao na njegov život i pisanje, želeći, kako ističe, da ga ljudi doživljavaju kao običnog čoveka koga mogu da sretnu na ulici.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet