TRAŽI

Telo Viktor Jerofejev
Prevela s ruskog Natalija Nenezić
Godina izdanja: 2016
Format (cm): 20
Broj Strana: 246
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-239-0

Cena: 990,00 din

Mnogo se toga promenilo od 1979. godine kada su Viktora Jerofejeva, jednog od  pokretača književnog časopisa Metropol, izbacili iz Saveza pisaca SSSR, ali uprkos svemu on i dalje ostaje enfant terrible ruske književnosti, spreman da svaki put iznova iznenadi čitaoce svojom prozom. On ostaje dosledan sebi, odbijajući da se uklopi u književni mejnstrim, uspevajući ne samo da zadrži svoje stare poklonike, koji ga upravo zbog buntovnog duha i nepokorne reči i misli i vole, već i da privuče mladu publiku dvadeset prvog veka.

Zbirka priča u kojima je telo samo uslovni zajednički imenitelj, nudi čitaocima čitavu hrpu jezičko-intelektualnih poslastica sakupljanih tokom dugog niza godina na različitim meridijanima, u kojima su glavni akteri poznati i nepoznati junaci, a opisani događaji koji su važni piscu često imaju i mnogo širi značaj. U nekima će, poput priče „Tuča kod klozeta“, u slikovito opisanom sukobu dve Rusije, srpski čitaoci naći zaprepašćujuće očiglednu sličnost sa našom savremenom stvarnošću.

Jerofejev je i dalje zabavan, britkog jezika, pronicljivog uma i preciznih zapažanja, majstor kratke forme koji, decenijama dosledan sebi, istovremeno uspeva da ide ukorak s vremenom nastavljajući da šokira konzervativno javno mnenje i svojim verbalnim talasanjima trese kavez s medvedima.

Natalija Nenezić

Ruski pisac i kritičar Viktor Vladimirovič Jerofejev, rođen 1947. godine, od svojih kreativnih početaka spada u suštinski povlašćene ruske stvaraoce, u one koji su kompetentni da porede pariske kestenove s ruskim brezama. Detinjstvo u Francuskoj, uz oca diplomatu, u miljeu ondašnje elitističke društvene nomenklature, svakako je moglo uticati na profilisanje njegovog opusa. Ali je u tom smislu, bez sumnje, bila presudnija razobručena i nepokorna priroda njegovog dara i kontakt s najvećim vrednostima rodne ruske kulture.

Pristupom dalekim od svakog akademizma, 1975. godine brani doktorsku disertaciju Dostojevski i francuski egzistencijalizam (objavljenu 1991. u Americi). Urednik je i učesnik čuvenog samizdatskog almanaha Metropolis (1979). Njegov izlazak iz „književnog podzemlja“ obeležen je publikovanjem pripovetke „Papagajčić“ u časopisu Aganjok 1988. godine. Pravu popularnost stiče nakon umetničkih proza Anino telo, Kraj ruske avangarde (1989), Život sa idiotom (1991), romana Ruska lepotica (1996) kao i zbirke eseja U lavirintu prokletih pitanja (1996).

Autor je dve prozne antologije: Ruski cvetovi zla (ispravljeno izdanje, 1999) i Vreme setveno, vreme žetveno (2001).

Pomenimo i kapitalno delo Izabrano, ili Džepna apokalipsa (1993), romane Strašni sud (1994) Pet reka života (1998), Enciklopedija ruske duše (1999), Dobri Staljin (2004), kao i zbirke pripovedaka Muškarci (1997) i Bog X: priče o ljubavi (2001).

Geopoetika je do sada objavila prevode Enciklopedije ruske duše, Pet reka života i Dobri Staljin.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević

Velika akribija, poznavanje nekoliko jezika na kojima je šarolika i veoma obimna literatura pisana, ali i živa radoznalost i istraživačka strast da se naoko nevažnom i marginalnom da pravo mesto i značaj koji zaslužuju – doneli su kao plod ovu knjigu. Tako autorka postavlja pred čitaoca sofru, zastrtu bez-platnom, i na nju iznosi redom razne delicije Istoka i Zapada i njihove nepoznate ili zaboravljene povesti...

Više o knjizi
Scensko čitanje adaptacije Bergmanovog romana "Najbolje namere" povodom sto godina rodjenja

Ove godine obeležava se sto godina od rođenja Ingmara Bergmana, jednog od najvećih filmskih autora svih vremena! Projekat „Film, muzika i nešto izmedju" baca svetlost na specifičan deo Bergmanovog filmskog univerzuma i njegovo shvatanje muzike. Tim povodom, poznati švedski kompozitor Mati Bije, koji je radio i sa samim Bergmanom biće gost Beograda i učestvovati u nizu programa.

Jedan od njih je i scensko čitanje adaptacije Bergmanovog autobiografskog romana „Najbolje namere“, koje će se održati 23. oktobra, od 19h, u multimedijalnoj sali Muzeja jugoslovenske kinoteke...

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura, Prvi deo Haruki Murakami @Svet proze

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Bitka za prošlost Zoran Milutinović @Krug

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

Doba heroja Zoran Paunović @Prorock

Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević @Kultura kuhinje

Prodana duša Pol Biti @Svet proze