TRAŽI

Višak identiteta Huan Oktavio Prens
Sa španskog prevela Gordana Ćirjanić
Godina izdanja: 2016
Format (cm): 20
Broj Strana: 246
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-240-6

Cena: 990,00 din

Argentinski pisac Huan Oktavio Prens rođen je 1932. u emigrantskoj porodici, u lučkoj varoši Ensenada de Baragan, nedaleko od grada La Plate, a svoja prva iskustva sticao je u naselju gde su „svi bili stranci“ i gde su se govorili „svi jezici ovog sveta“. Pred nama je jedna vrsta bildungs romana, o buđenju i odrastanju u emigrantskoj sredini, a njegov istinski protagonista je samo naselje. Retki su pisci koji s toliko autoriteta, na bazi ličnog iskustva, mogu da pišu o emigrantskom životu.

Njegovi preci bili su iz Istre. Na putu po Evropi, a u potrazi za korenima, zadržao se da živi u Beogradu, a potom u Trstu. A onda paralelno i u Argentini. Huan Oktavio Prens je doslovno građanin sveta.

U autobiografskom romanu Višak identiteta, on s dubokim humanizmom, specifično argentinskim humorom i samo njemu svojstvenom nežnom ironijom, oslikava sredinu u kojoj je odrastao i životne priče sasvim običnih ljudi. Vedra atmosfera ovog romana ne izostaje čak ni na stranicama gde se govori o smrti.

Latinoameričku književnost druge polovine dvadesetog veka mahom karakterišu ekscentričan ugao gledanja na stvari i neobična klima pripovedanja. U takvom jednom ključu, negde između Borhesove ironijske fantastike i Markesovog magijskog realizma, ispisuje danas Prens svoju prozu, koja bi slobodno mogla da se definiše kao „bizarni realizam“. Prensovi romani prevođeni su na razne jezike.

Roman Višak identiteta objavljen je u Argentini 2013. godine.

Srpsko izdanje je prvi prevod na neki strani jezik.

Huan Oktavio Prens rođen je u Ensenadi (La Plata), 1932. godine. Rodnu Argentinu napustio je 1975, kao politički emigrant. Od 1962. do 1967. i od 1975. do 1978. godine živeo je u Beogradu, da bi se 1978. godine definitivno nastanio u Trstu. Za sebe voli da kaže da je Jugoitaloargentinac. Prens je svoj radni vek proveo kao univerzitetski profesor španskog jezika i književnosti, a od sedamdesetih godina prošlog veka  stekao je međunarodni ugled kao pesnik. Najvažnije njegove pesničke zbirke jesu: Trg predgrađa, La Plata (1961), Pramčana figura, La Plata (1967), Čisti računi, dvojezično izdanje (španski-srpskohrvatski), Vršac (1979), Poslanice iz Novog sveta, Beograd (1984), Zabeleške iz istorije, Konsepsion, Čile (1986), Rez na živo, Buenos Aires (1987).

Kao prozaista iskazao se još 1962. godine, zbirkom pripovedaka Karneval i druge priče, da bi tek 1990. godine izdao svoju drugu proznu knjigu, kratki roman Povest o obezglavljenom čoveku, koji je zatim preveden na francuski, turski, italijanski i srpski jezik (2002). Posle toga je objavio esejističku kozeriju Sveti dim, koja je za sada videla svetlo dana samo u prevodu na srpski jezik (2006).

Gospodin Krek je njegov drugi roman, objavljen u Madridu 2006. godine. Preveden je na srpski jezik 2007. godine.

Srpsko izdanje knjige Višak identiteta je prvi objavljeni prevod njegovog trećeg romana, iz 2013. godine.

Huan Oktavio Prens priredio je i preveo na španski jezik osam antologija savremene jugoslovenske poezije. U svom prevodilačkom radu naročitu pažnju posvetio je poeziji Vaska Pope. Takoe je objavio na španskom, u Madridu, ciklus spskih pesama o Marku Kraljeviću, uz uporednu studiju o španskom El Sidu i srpskom epskom junaku.

Za svoj književni i prevodilački rad dobio je brojne nagrade i priznanja, u raznim zemljama Evrope i Južne Amerike (Premio Casa de les Americas). Huan Oktavio Prens je bio osnivač i predsednik tršćanskog PEN centra.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević

Velika akribija, poznavanje nekoliko jezika na kojima je šarolika i veoma obimna literatura pisana, ali i živa radoznalost i istraživačka strast da se naoko nevažnom i marginalnom da pravo mesto i značaj koji zaslužuju – doneli su kao plod ovu knjigu. Tako autorka postavlja pred čitaoca sofru, zastrtu bez-platnom, i na nju iznosi redom razne delicije Istoka i Zapada i njihove nepoznate ili zaboravljene povesti...

Više o knjizi
Scensko čitanje adaptacije Bergmanovog romana "Najbolje namere" povodom sto godina rodjenja

Ove godine obeležava se sto godina od rođenja Ingmara Bergmana, jednog od najvećih filmskih autora svih vremena! Projekat „Film, muzika i nešto izmedju" baca svetlost na specifičan deo Bergmanovog filmskog univerzuma i njegovo shvatanje muzike. Tim povodom, poznati švedski kompozitor Mati Bije, koji je radio i sa samim Bergmanom biće gost Beograda i učestvovati u nizu programa.

Jedan od njih je i scensko čitanje adaptacije Bergmanovog autobiografskog romana „Najbolje namere“, koje će se održati 23. oktobra, od 19h, u multimedijalnoj sali Muzeja jugoslovenske kinoteke...

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura, Prvi deo Haruki Murakami @Svet proze

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Bitka za prošlost Zoran Milutinović @Krug

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

Doba heroja Zoran Paunović @Prorock

Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević @Kultura kuhinje

Prodana duša Pol Biti @Svet proze