TRAŽI

Budućnost nostalgije Svetlana Bojm
Preveli s engleskog: Zia Gluhbegović, Srđan Simonović
Godina izdanja: 2005
Broj Strana: 541

Cena: RASPRODATO

Prateći istoriju “hipohondrije srca” od prolazne boljke do neizlečive moderne bolesti, Svetlana Bojm je uspela da otvori novo polje ispitivanja, da postavi novu tipologiju, da otkrije novu estetiku: izučavanje nostalgije. Ona nas vodi kroz ruševine i gradilišta postkomunističkih gradova kao što su Sankt Peterburg, Moskva i Berlin, istražuje zamišljene zavičaje pisaca i umetnika poput Vladimira Nabokova, Josifa Brodskog i Ilje Kabakova, i razgleda zbirke uspomena običnih useljenika. Ukratko, Svetlana Bojm je napisala novu vrstu enciklopedijske meditacije koja nas uvodi u misterije i ritmove čežnje, vanvremeni kalendar sanjarenja na javi i traktat koji određuje dijagnozu naše globalne epidemije čežnje i prepisuje odgovarajući lek.

Pisac i profesor, rođena u Lenjingradu (Sankt Peterburgu). Otišla u Sjedinjene Države 1981. godine nakon što je diplomirala na Lenjingradskom državnom pedagoškom institutu. Magistrirala je 1983. na Bostonskom univerzitetu, a doktorirala na Harvardu 1988. Sada je na Harvardskom univerzitetu profesor slovenskih jezika i književnosti i komparativne književnosti. Njena istraživačka interesovanja obuhvataju prvenstveno rusku književnost dvadesetog veka (poeziju, esej, autobiografsku prozu), film i savremenu umetnost, studije kulture, komparativnu književnost, književnost izgnanstva, teoriju književnosti, sovjetsku i postsovjetsku kulturu, istočnoevropske pisce u emigraciji, izučavanje kulturno-antropoloških i kulturno-istorijskih pojava kao što su pamćenje i sećanje, nostalgija, mitologija i kič, i politička i umetnička sloboda. Napisala je sledeće knjige: Smrt pod znacima navoda: Kulturni mitovi o modernom pesniku (1991); Opšta mesta: Mitologija svakodnevnog života u Rusiji (1994); Budućnost nostalgije (2001), čiji je nemački prevod objavljen 2004; a zajedno sa fotografom Adamom Bartosom i Kosmos: Podsećanja na budućnost. Vredna pažnje su i tri članka: Socijalistički realizam i kič (1995); Od ruske duše i postkomunističke nostalgije (1995); Otuđenje i izgnanstvo: Od Šklovskog do Brodskog (1996). Autor je i kratkih priča, pozorišnih komada, kao i romana Ninočka, objavljenog u jesen 2003. godine.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Baš kako treba Justejn Gorder

"Brižljivo odmereno. Justejn Gorder nam obećava ʻMalu priču o skoro svemuʹ i to obećanje održava i u lepom i u bolnom. Priča je poetična. Jednostavan jezik upotrebljen je na snažan i divan način. Putovanje se proteže od najvećih morskih dubina do prostranstava kosmosa, a kad se završi, čitalac poželi da pošalje poruku voljenoj osobi i podseti je koliko mu znači. Deluje ambiciozno pisati ʻo skoro svemuʹ  na stotinu strana, ali Gorder na virtuozan način čini da je tih stotinu strana baš koliko treba." - Andrea Kurc, Universitas 

Više o knjizi
Murakami i Pamuk medju najčitanijim stranim autorima u BGB

Na svečanosti povodom 88. rodjendana Biblioteke grada Beograda uručene su i nagrade za najčitanije knjige stranih autora u 2018. godini. Treće mesto zauzeo je roman "O čemu govorim kada govorim o trčanju" Harukija Murakamija, objavljen u našoj kući 2017. godine.

Na listi od ukupno 10 naslova, nalaze se i knjige “Čudan osećaj u meni” i “Žena crvene kose” turskog nobelovca Orhana Pamuka, koji je za ova dva romana od strane Biblioteke grada Beograda već nagradjivan. Roman "Čudan osećaj u meni" bio je najčitanija knjiga stranog autora u 2016. godini, dok je "Žena crvene odnela isto priznanje 2017. godine.

Dalje
Najčitanije

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Nespokojni Lin Ulman @Svet proze

Voz M Peti Smit @Notni spisi