TRAŽI

Pape Satan Aleppe Hronike fluidnog društva Umberto Eko
S italijanskog preveli Aleksandar Levi, Mirela Radosavljević, Elizabet Vasiljević
Godina izdanja: 2016
Format (cm): 22
Broj Strana: 400
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-244-4

Cena: 1.375,00 din

Podnaslov ove knjige govori o njoj više i od naslova: Hronike fluidnog društva. Reč je o izboru od oko dve stotine tekstova koje je je Eko jednom nedeljno objavljivao u magazinu Espreso između 2000. i 2015. godine. Tu je Eko, u svojoj rubrici „La bustina di Minerva“ (što je aluzija na ograničeni prostor za beleške na unutrašnjoj strani poklopca popularne marke šibica „minerva“, koje je uvek imao pri ruci), pratio aktuelne događaje ili ih uzimao samo za povod svojim digresijama, duhovitim anegdotama, oštrim ocenama ili igri rečima. Činio je to ponekad i kroz razoružavajuću ironiju i lakonski humor.

Upravo su ovi kratki eseji dokaz Ekovog ogromnog znanja i širokih interesovanja, blistavog uma koji se u svom intelektualnom celoživotnom angažmanu iz profesorske struke prelivao u književnost, u borbu za slobodu izražavanja, ali i za bolju budućnost. Umberto Eko je bio uzor intelektualnog aktivizma. Dijapazon oblasti u ovoj knjizi vrlo je širok: od političkih maski, preko opsesivnih medijiskih tema do religije, filozofije i književnosti. Frapantan je obim tema: od mobilnih telefona, kontrole posedovanja oružja i ljudske gluposti, preko Fejsbuka, islamskog fundamentalizma, smrti i vaspitanja do knjiga i izbegličke krize.

Kao i podnaslov, tako tek i naslov Pape Satàn Aleppe (preuzet prvi stih iz sedmog pevanja Pakla Danteove Božanstvene komedije iz 14. veka) govori o haosu današnjeg sveta: vekovima niko nije zasigurno utvrdio značenje ovog stiha stvorenog iz latinskog i starogrčkog. Upravo zbog mnogih a nesigurnih značenja, Eko ga je ovde upotrebio.

Ekov intelektualni i kulturni angažman nastavlja  se ovom knjigom i post mortem. Naime, Eko je sa još nekoliko italijanskih pisaca (Sandro Veronezi i dr.), a uz podršku i nekih stranih (Hanif Kurejši, Majkl Kaningam i dr.), osnovao izdavačku kuću La nave di Teseo u znak protivljenja spajanju dva najveća italijanska izdavača (Mondadori – vlasništvo Berluskonijeve porodice, i RCS Libri/Rizzoli) čijim se monopolom „zapretilo višeglasju i slobodi govora“. Eko je kumovao imenu kuće. Lično je u nju uložio dva miliona evra. Po planu, ova knjiga je objavljena kao prva 16. februara 2016, ali nedelju dana posle Ekove smrti. Prvoga dana prodata je u 75.000 primeraka. Izdavačka kuća je krupnim koracima nastavila njegovu misiju.

V. Bajac

Umberto Eko (1932–2016), bio je filozof, estetičar, semiolog, teoretičar književnosti, pisac, esejista i istoričar srednjegveka. Njegovi radovi objavljivani šezdesetih godina dvadesetog veka, a posebno iz oblasti srednjovekovne estetike, uveli su ga međunaj značajnije predstavnike avangarde u italijanskoj kulturi. Osnovao je dva književna magazina i kao redovan profesor predavao semiotiku na nekoliko prestižnih italijanskih i američkih univerziteta. Svoj debi kao pisac imao je romanom Ime ruže (1980), za kojim slede Fukoovo klatno (1988), Ostrvo dana pređašnjeg (1994, Geopoetika 1995), Baudolino (2000), Tajanstveni plamen kraljice Loane (2004), Praško groblje (2010) i Nulti broj (2015).

Među brojnim delima izdvajaju se eseji i studije: Otvoreno delo (1962), Mali dnevnik (1963), Traktat o opštoj semiotici (1975), Lector in fabula (1979), Umetnost i lepo u estetici srednjeg veka (1987), Granice tumačenja (1990), Šest šetnji po narativnoj šumi (1994), Od drveta do lavirinta (2007) i zajedno sa Žan-Klod Karijerom Ovo nije kraj knjige (2009), Istorija mitskih zemalja (2013). Autorje i dve monografije Istorija lepote (2004) i Istorija ružnoće (2007).

Objavio je knjigu tekstova La bustina di Minerva (1999), nazvanu po rubrici koju je pisao u nedeljniku Espreso. Knjiga Pape Satàn Aleppe (2016) njen je nastavak.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
"O čemu govorim kada govorim o trčanju" među najčitanijim knjigama u srpskim knjižarama

Murakamijeva nova knjiga "O čemu govorim kada govorim o trčanju" našla se na prvim mestima top lista najčitanijih knjiga u većini srpskih knjižara. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji. Nakon što je sam istrčao maratonsku stazu od Atine do Maratona, kao i desetine drugih, pa i sam ultramaraton od 100 km, autor, uprkos svim tim zadivljujućim podvizima, vrlo skromno piše o tome kakav je uticaj sport imao na njegov život i pisanje, želeći, kako ističe, da ga ljudi doživljavaju kao običnog čoveka koga mogu da sretnu na ulici.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet