TRAŽI

Ništa za ništa Ćel Askilsen
Preveli s norveškog: Ivana Bojić, Branka Jovanović, Milena Marjanović, Branka Mojsilović, Vladimir Novaković, Tanja Rajković, Nataša Ristivojević, Mirna Stevanović, Marija Vučinić
Godina izdanja: 2005
Broj Strana: 180

Cena: RASPRODATO

Ćel Askilsen važi za majstora norveške kratke priče, „pisca nad piscima“, kako ga nazivaju pojedini kritičari. Izbor predstavljen u ovoj zbirci obuhvata njegovo celokupno dosadašnje stvaralaštvo, od 1953. do 1999. godine. Tipične teme njegovih pripovedaka jesu otuđenje i emocionalna izolacija. Stil pripovedaka je minimalistički, jezik je sažet, tekstovi zgusnuti, a radnja svedena na minimum. Askilsenove junake pritiska teret društvenih uloga koje su im nametnute i iz kojih je teško pobeći. Najčešće su to parovi: muževi i žene, braća i sestre, roditelji i deca koji više ne umeju da komuniciraju. Autor ih postavlja na pozornicu bez kulisa sa flašom vina i cigaretama kao jedinim rekvizitama, a oni se u tom svedenom i ogoljenom prostoru kreću mehanički, vođeni svakodnevnom rutinom; reči su im prazne, a iz tišine, iz onoga što ostavljaju nedorečeno iščitavamo sve njihove emocije, strahove i nesigurnost.

Ćel Askilsen (1929) norveški je romansijer i, po oceni kritike, najznačajniji živi pripovedač. Do sada je objavio romane Gospodin Leonard (1955) i Okruženje (1969); zbirke pripovedaka: Posle ovoga pratiću te sve do kuće (1954), Kulise (1966), Ništa za ništa (1982), Poslednji zapisi Tomasa F-a upućeni javnosti (1983), Iznenadna oslobađajuća misao (1987), Veliki pusti predeo (1991), Psi u Solunu (1996).

Askilsen je dobio više važnih nordijskih književnih nagrada i prevođen je na nemački, engleski, poljski i češki jezik.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Evolucija svega Met Ridli

Ridli ruši mit o svetu kao unapred osmišljenom i isplaniranom mestu za život, gde velikim događajima i promenama današnjice neko upravlja "odozgo". Sasvim je suprotno, naša najveća dostignuća dolaze "odozdo", za šta nalazi brojne argumente u nauci, ekonomiji, istoriji, politici i filozofiji i uverljivo pokazuje da ljudsko društvo evoluira i da se veliki događaji i kretanja, ljudska dostignuća, navike i običaji – praktično celokupna ljudska kultura – menjaju  postepeno, spontano i neminovno, po istim principima koji vladaju evolucijom živog sveta. 

Više o knjizi
Ivana Velimirac dobitnica nagrade "Branko Jelić"

Ivana Velimirac dobitnica je nagrade „Branko Jelić“ za 2018. za najbolji prevod sa francuskog na srpski u kategoriji „fikcija“ za roman „Nadleštvo za bašte i ribnjake“, Didjea Dekoana, u izdanju Geopoetike. Nagradu „Branko Jelić“ dodeljuju Francuski institut u Srbiji i Udruženje književnih prevodilaca Srbije.

Nagrada nosi ime našeg znamenitog prevodioca, koji je iza sebe ostavio celu biblioteku prevoda Siorana, Garodija, Sartra, Levi-Strosa, Brodela, Jankeleviča, biblioteku prevedenih najtežih tekstova iz oblasti antropologije, filozofije, teorije književnosti, istorije, ali i lepe književnosti

Dalje
Najčitanije

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

Evolucija svega Met Ridli @Slobodni svet

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze