TRAŽI

Jesenji gnev Džang Vej
Preveo s kineskog Zoran Skrobanović
Godina izdanja: 2017
Format (cm): 20
Broj Strana: 164
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-256-7

Cena: 792,00 din

Roman je nastao sredinom osamdesetih godina prošlog veka kada je NR Kina, ušavši u novo političko razdoblje, počela da se otvara prema inostranstvu, nastojeći da izbriše iz kolektivnog pamćenja teško nasleđe vladavine Mao Cedunga i posledice njegovih društveno-političkih eksperimenata. Junak Jesenjeg gneva Li Mang, predstavnik nove generacije Kineza, koji je, zbog svog porodičnog porekla, tokom revolucionarnih godina bio izložen svakovrsnim oblicima diskriminacije i zlostavljanja, u postmaoističkom političkom okruženju pokušava da se izbori za bolji i pravedniji položaj u društvu. Njegovo suparništvo sa tastom, partijskim sekretarom Sjaoom Vančangom, koji se vešto služi neznanjem, zabludama i predrasudama seoskog stanovništva kako bi se decenijama održao na vlasti, nije samo mladalačka pobuna protiv autoriteta već bunt protiv samoprozvane društvene elite koja desetlećima vešto menja ideološke smernice, ali suštinski poklanja pažnju isključivo sopstvenoj koristi.

Važan deo Jesenjeg gneva predstavlja i ljubavna priča. Retki su romani nastali u ovom periodu kineske književne istorije koji na tako neposredan način govore o istinski romantičnoj priči dvoje mladih ljudi, kao što je to ovde slučaj.

Iako je, u skladu s taoističkim načinom razmišljanja, Džang Vej okrenut prirodi i pastoralnoj sredini u kojoj čovek može da se posveti istinskim duhovnim vrednostima i neguje sopstvenu dušu nezagađen savremenim komercijalnim vrednostima, Džangov povratak drevnim vrednostima i moralu je tipično konfucijanski. Pripovesti iz rodnog kraja prožete dubokim osećajem za prirodu, istovremeno su i pokušaj rekonstrukcije zavičajne istorije koja ne sme biti zaboravljena.

Zoran Skrobanović

(Iz Pogovora)

Džang Vej (rođen 1956) jedan je od najzanimljivijih savremenih kineskih pisaca. Slavu je stekao još osamdesetih godina prošlog veka nizom značajnih romana i novela (Stari brod, Jesenji gnev). U to vreme, važio je za jednog od vodećih pisaca takozvane „književnosti potrage za korenima“, ali je svojim književnim stvaralaštvom veoma brzo tematski i poetički prevazišao odrednice pomoću kojih su se kineski kritičari trudili da definišu različita postmaoistička književna nastojanja.

Svoj književni uticaj potvrdio je i u narednim decenijama (Septembarska priča, Sedam vrsta pečuraka, Baihuj), a 2011. godine, za roman Na visoravni, dobio je prestižnu književnu nagradu „Mao Dun“. Većina Džang Vejovih dela radnjom je smeštena u ruralne oblasti njegove rodne provincije Šandung, pa se ceo stvaralački opus ovog autora na izvestan način može posmatrati i kao pokušaj rekonstrukcije predanja, tradicije i istorije sopstvenog zavičaja, nadahnut ličnim sećanjima.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Proročanstvo i druge priče Sandro Veronezi

Ovu zbirku naseljava jedan svet pre svega muških protagonista koji traže odgovore, a oni se kriju u telefonskom pozivu s neba, pojavi jedne kornjače, u znacima, poput jedne ženske cipele koja se bez razloga nađe u stanu, upaljaču koji nestane negde u automobilu. Život ovih priča pulsira u sferama koje nam izgledaju kao da su u snu, a zapravo su stvarne. Sa retkom posvećenošću detaljima, Veronezi ispisuje raznolike priče pune neočekivanih obrta...

Više o knjizi
Uskoro roman “Tarantula” Boba Dilana

U Geopoetici uskoro izlazi roman "Tarantula" Boba Dilana, koji je prošle godine dobio Nobelovu nagradu za književnost. Geopoetika je ekskluzivni izdavač Dilanovih dela na srpskom jeziku, a u našoj kući su ranije objavljene Dilanove „Hronike“, koje su ove godine doživele i svoje novo izdanje.

Roman "Tarantula" uspešno dočarava sliku haosa kreativnog uma koji ume da bude zastrašujuće brutalan i amoralno sablažnjiv, ali i neodoljivo duhovit i dirljivonežan...

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet