TRAŽI

Vreme Šta ono čini nama i šta mi činimo od njega Ridiger Zafranski
S nemačkog prevela Tijana Tropin
Godina izdanja: 2017
Format (cm): 20
Broj Strana: 177
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-261-1

Cena: 792,00 din

S one strane časovnika, koji nas obmanjuju da postoji objektivno merenje vremena, vreme se doživljava drugačije: u dosadi, u brigama, zanosu, u pogledu na kraj... Naše opažanje vremena razlikuje se u današnjoj opštoj užurbanosti zbog rokova, u ubrzanom svetu ekonomije i medija. Vremepostaje kontrolisano i podruštvljeno, pretvara se u novac i njime se trguje, pa biva politizovano. "Kao da nije dovoljno što je vlastito životno vreme uvek nedovoljno i ograničeno konačnim krajem, postoji i opšta nestašica vremena uslovljena društvenom kontrolom."Bezobzirnost kontrolisanog vremena prema onom ličnom, dovodi do osećaja da vreme nestaje. Ali ono ne može nestati, "njega nema samo u odnosu na određene namere".

Postoji li objektivno vreme i kad je njegov početak? Kad nastupi zaborav i prošlost nestane i iz svesti, da li je onda prošlosti bilo? "Kad nestanu svedoci, stvarnost se ruši u ono što nikad nije bila."

Postavljajući vreme kao ključni filozofski i egzistencijalni pojam, Zafranski ga osvetljava iz najšireg konteksta obuhvatajući lično, unutrašnje, kosmičko, globalno vreme, a uključujući filozofiju, sociologiju, psihologiju, ali i prirodne nauke, podsećajući čitaoca kako je sa Ajnštajnovom teorijom relativnosti zagonetka vremena postala još veća.

Pišući biografije najpoznatijih filozofa, Zafranski je "savladao tehniku" pisanja o najsloženijim temama zavodljivo i lako, a da pritom svaki sloj te složenosti ostane u fokusu. Ovo je jedna od onih knjiga koja se mora čitati s grafitnom olovkom u ruci... i, kad završite, shvatićete da ste podvukli svaku njenu rečenicu.

Ridiger Zafranski rođen je 1945. u Rotvajlu u Nemačkoj. Njegova mladost obeležena je velikim promenama u pogledu na svet: iako je želeo da studira teologiju, na kraju se ipak odlučio za studije filozofije i germanistike, da bi kasnije učestvovao i u osnivanju maoističke Komunističke partije Nemačke (KPD). Doktorirao je s tezom o razvoju radničke književnosti u SR Nemačkoj (1976) i niz godina predavao na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, dok se nije opredelio za život samostalnog autora. Sve do danas bavi se književnošću i filozofijom na razmeđi između naučnog i popularnog pristupa (zapažena je njegova dugogodišnja moderacija cenjene TV emisije Filozofski kvartet zajedno sa Peterom Sloterdajkom).

Pravi uspeh Zafranski je doživeo počev od prve polovine osamdesetih godina, kada je počeo da objavljuje biografije koje su ga proslavile: od životopisa E. T. A. Hofmana (1984) preko Šopenhauera, Hajdegera i Ničea do Šilera i Getea. Te monografije su sve do danas izuzetno popularne i kod kritike i u širim čitalačkim krugovima, ne samo zbog obilja materijala i autorove stručnosti već i zbog tečnog i jasnog stila koji čak i Hajdegerovu filozofiju može učiniti pristupačnom.

Na srpskom su do sada objavljene dve njegove knjige: Zlo ili drama slobode (2005) i Romantizam: jedna nemačka afera (2011). Vreme je najnovija esejistička knjiga Zafranskog i prva koja se pojavljuje u izdanju Geopoetike.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević

Velika akribija, poznavanje nekoliko jezika na kojima je šarolika i veoma obimna literatura pisana, ali i živa radoznalost i istraživačka strast da se naoko nevažnom i marginalnom da pravo mesto i značaj koji zaslužuju – doneli su kao plod ovu knjigu. Tako autorka postavlja pred čitaoca sofru, zastrtu bez-platnom, i na nju iznosi redom razne delicije Istoka i Zapada i njihove nepoznate ili zaboravljene povesti...

Više o knjizi
Bajac u Albaniji!

Srpski pisac Vladislav Bajac gostovao je u Tirani na poziv Albanskog instituta za međunarodne studije (AIIS). On je krajem juna predstavio svoj književni rad u knjižari Tirana Tajmsa, nedeljnika koji na engleskom izdaje ovaj Institut. Razgovor o Bajčevim knjigama i izdavačkoj kući Geopoetika vodili su Đorđi Ćirjako, zamenik direktora Instituta i publicista Ben Andoni. Ovom događaju prisustvovao je veliki broj studenata, intelektualaca, političara i stručnjaka za književnost i geopolitiku. U publici su pored direktora Instituta Dr Alberta Rakipija, bili i književnik i bivši ministar inostranih poslova Albanije Besnik Mustafaj kao i ambasador Srbije u Albaniji Miroljub Zarić sa saradnicima, inače doajen diplomatskog kora.

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura Haruki Murakami @Svet proze

Doba heroja Zoran Paunović @Prorock

Gospodin Ka Vesna Goldsvorti @Svet proze

Buđenje Mira Popović @Mala edicija proze

Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević @Kultura kuhinje

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze