TRAŽI

Vreme Šta ono čini nama i šta mi činimo od njega Ridiger Zafranski
S nemačkog prevela Tijana Tropin
Godina izdanja: 2017
Format (cm): 20
Broj Strana: 177
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-261-1

Cena: 792,00 din

S one strane časovnika, koji nas obmanjuju da postoji objektivno merenje vremena, vreme se doživljava drugačije: u dosadi, u brigama, zanosu, u pogledu na kraj... Naše opažanje vremena razlikuje se u današnjoj opštoj užurbanosti zbog rokova, u ubrzanom svetu ekonomije i medija. Vremepostaje kontrolisano i podruštvljeno, pretvara se u novac i njime se trguje, pa biva politizovano. "Kao da nije dovoljno što je vlastito životno vreme uvek nedovoljno i ograničeno konačnim krajem, postoji i opšta nestašica vremena uslovljena društvenom kontrolom."Bezobzirnost kontrolisanog vremena prema onom ličnom, dovodi do osećaja da vreme nestaje. Ali ono ne može nestati, "njega nema samo u odnosu na određene namere".

Postoji li objektivno vreme i kad je njegov početak? Kad nastupi zaborav i prošlost nestane i iz svesti, da li je onda prošlosti bilo? "Kad nestanu svedoci, stvarnost se ruši u ono što nikad nije bila."

Postavljajući vreme kao ključni filozofski i egzistencijalni pojam, Zafranski ga osvetljava iz najšireg konteksta obuhvatajući lično, unutrašnje, kosmičko, globalno vreme, a uključujući filozofiju, sociologiju, psihologiju, ali i prirodne nauke, podsećajući čitaoca kako je sa Ajnštajnovom teorijom relativnosti zagonetka vremena postala još veća.

Pišući biografije najpoznatijih filozofa, Zafranski je "savladao tehniku" pisanja o najsloženijim temama zavodljivo i lako, a da pritom svaki sloj te složenosti ostane u fokusu. Ovo je jedna od onih knjiga koja se mora čitati s grafitnom olovkom u ruci... i, kad završite, shvatićete da ste podvukli svaku njenu rečenicu.

Ridiger Zafranski rođen je 1945. u Rotvajlu u Nemačkoj. Njegova mladost obeležena je velikim promenama u pogledu na svet: iako je želeo da studira teologiju, na kraju se ipak odlučio za studije filozofije i germanistike, da bi kasnije učestvovao i u osnivanju maoističke Komunističke partije Nemačke (KPD). Doktorirao je s tezom o razvoju radničke književnosti u SR Nemačkoj (1976) i niz godina predavao na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, dok se nije opredelio za život samostalnog autora. Sve do danas bavi se književnošću i filozofijom na razmeđi između naučnog i popularnog pristupa (zapažena je njegova dugogodišnja moderacija cenjene TV emisije Filozofski kvartet zajedno sa Peterom Sloterdajkom).

Pravi uspeh Zafranski je doživeo počev od prve polovine osamdesetih godina, kada je počeo da objavljuje biografije koje su ga proslavile: od životopisa E. T. A. Hofmana (1984) preko Šopenhauera, Hajdegera i Ničea do Šilera i Getea. Te monografije su sve do danas izuzetno popularne i kod kritike i u širim čitalačkim krugovima, ne samo zbog obilja materijala i autorove stručnosti već i zbog tečnog i jasnog stila koji čak i Hajdegerovu filozofiju može učiniti pristupačnom.

Na srpskom su do sada objavljene dve njegove knjige: Zlo ili drama slobode (2005) i Romantizam: jedna nemačka afera (2011). Vreme je najnovija esejistička knjiga Zafranskog i prva koja se pojavljuje u izdanju Geopoetike.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Život i pustolovine Džeka Engla Volt Vitman

U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč...

Više o knjizi
"Tarantula" u Studentskom gradu

U sredu, 22. novembra, od 19h u Klubu Magistrala u Studentskom gradu održaće se književno veče posvećeno romanu "Tarantula" Boba Dilana (Geopoetika, 2017), u prevodu prof. dr Zorana Paunovića.

U programu učestvuju: Petar Janjatović, Vladislav Bajac i Zoran Paunović.

Dilanovo delo nastoji da dočara muziku podsvesti – njegove vlastite, ali i podsvesti svakog od nas. Taj nivo, nivo podsvesti, možda je jedino pravo polazište za čitanje "Tarantule".

Ovo delo, sasvim izvesno, ne predstavlja neuspeli pokušaj unošenja reda u haos, već uspešno dočaranu sliku haosa – zavodljivog haosa kreativnog uma, koji ume da bude zastrašujuće brutalan i amoralno sablažnjiv, ali i neodoljivo duhovit i dirljivo nežan...

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Tarantula Bob Dilan @Notni spisi

Lutkar Justejn Gorder @Svet proze

Povratna adresa Aleksandar Genis @Geopoetika

Sila Dobrote Danijel Goleman @Slobodni svet

Koks ili Tok vremena Kristof Ransmajer @Svet proze