TRAŽI

Koks ili Tok vremena Kristof Ransmajer
S nemačkog prevela Tijana Tropin
Godina izdanja: 2017
Format (cm): 20
Broj Strana: 200
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-271-0

Cena: 880,00 din

Roman raskošnih boja, o kineskom caru koji ne zna za meru i engleskom časovničaru, o prolaznosti i tajni da samo pripovedanje može pobediti vreme. Najmocniji čovek sveta, Ćenlung, car Kine, poziva na svoj dvor engleskog graditelja automata i časovničara Alistera Koksa. Majstor iz Londona treba da u Zabranjenom gradu napravi časovnike kojima se mogu meriti različite brzine subjektivnih vremenâ sreće, detinjstva, ljubavi, ali i bolesti i umiranja. Na kraju Ćenlung, koji je prema jednoj od svojih bezbrojnih titula i jedini gospodar vremena, zahteva i časovnik za merenje večnosti. Koks zna da ne može ispuniti taj nesavladivi zahtev, ali ako odbije da ostvari volju božanskog cara, preti mu smrt. Tako se daje na posao.

"Autorova sposobnost da se uživi u ljude prošle epohe i njegova jezička moć i elegancija (…) Kakva umetnost! Svetska književnost." - Andreas Plathaus, Frankfurter Allgemeine Zeitung

"Veliki majstor opisa. […] U njegovim knjigama se može otići u bioskop, toliko su, rečpo reč, […] fino cizelirane." - Jerg Magenau, Tageszeitung

"Veliki uspeh. Usuđujem se da tvrdim, remek-delo."Denis Šek, ARD/Druckfrisch

"Ispripovedano u punom sjaju, uz suverenost kakva jedva da još postoji u književnosti nemačkog jezika. Elegancija ovog romana bila bi primerena svakom vladaru." - Sebastijan Hamelele, Literatur SPIEGEL

"Roman koji po svojoj veštini bez muke može da se meri sa doteranim majstorskim aparatima Džejmsa (Alistera) Koksa, koji povezuju estetsku raskoš sa krajnjom konstruktorskom preciznošcu." - Ginter Kajndlštorfer, Österreichischer Rundfunk/Ö1/Ex libris

"Kristof Ransmajer je filozof vremena među piscima na nemačkom jeziku." - Rihard Kemerlings, Die Welt

Kristof Ransmajer (Christoph Ransmayr) rođen je 1954. godine u Velsu, Gornja Austrija. Studirao je filozofiju u Beču; više godina bio je urednik kulturnih rubrika u novinama. Od 1982. bavi se samo književnošću. Sarađivao je u različitim časopisima (među ostalima Transatlantik, Štern). Do sada je objavio: Užasi leda i mraka (Geopoetika, 1997), Mrtav ugao, Morbus Kitahara (Geopoetika 1999), Poslednji svet (Geopoetika, 2003), Put za Surabaju, Sjajna propast - projekat odvodnjavanja ili otkrivanje suštinskog, Nevidljivo. Tirada na tri plaže, Nesuđeni ili nebeski areali Anselma Kifera, Klanjanje džina. O pripovedanju, Priznanja jednog turiste. Saslušanje, Leteća planina (Geopoetika, 2008), Dame i gospoda pod vodom (zajedno sa Manfredom Vakolbingerom).

Svetsku slavu stekao je romanom Poslednji svet.

Dobitnik je velikog broja nagrada, među kojima su: Franc Kafka (1995), nagrada Evropske unije Aristeion za roman Morbus Kitahara (1996), književna nagrada Soloturner (1997), nagrada Helderlin (1998), pozorišna nagrada Nestroj (2001), književna nagrada Bertold Breht (2004), Velika Austrijska nagrada za književnost (2004).

Nakon Irske, u kojoj je proveo više godina, od 2006. godine ponovo živi u Beču.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević

Velika akribija, poznavanje nekoliko jezika na kojima je šarolika i veoma obimna literatura pisana, ali i živa radoznalost i istraživačka strast da se naoko nevažnom i marginalnom da pravo mesto i značaj koji zaslužuju – doneli su kao plod ovu knjigu. Tako autorka postavlja pred čitaoca sofru, zastrtu bez-platnom, i na nju iznosi redom razne delicije Istoka i Zapada i njihove nepoznate ili zaboravljene povesti...

Više o knjizi
Bajac u Albaniji!

Srpski pisac Vladislav Bajac gostovao je u Tirani na poziv Albanskog instituta za međunarodne studije (AIIS). On je krajem juna predstavio svoj književni rad u knjižari Tirana Tajmsa, nedeljnika koji na engleskom izdaje ovaj Institut. Razgovor o Bajčevim knjigama i izdavačkoj kući Geopoetika vodili su Đorđi Ćirjako, zamenik direktora Instituta i publicista Ben Andoni. Ovom događaju prisustvovao je veliki broj studenata, intelektualaca, političara i stručnjaka za književnost i geopolitiku. U publici su pored direktora Instituta Dr Alberta Rakipija, bili i književnik i bivši ministar inostranih poslova Albanije Besnik Mustafaj kao i ambasador Srbije u Albaniji Miroljub Zarić sa saradnicima, inače doajen diplomatskog kora.

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura Haruki Murakami @Svet proze

Doba heroja Zoran Paunović @Prorock

Gospodin Ka Vesna Goldsvorti @Svet proze

Buđenje Mira Popović @Mala edicija proze

Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević @Kultura kuhinje

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze