TRAŽI

Hronosova žetva Mojca Kumerdej
Prevela sa slovenačkog Ana Ristović
Godina izdanja: 2018
Format (cm): 20
Broj Strana: 400
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-288-8

Cena: 1.100,00 din

Roman Hronosova žetva slovenačke spisateljice Mojce Kumerdej raskošna je freska kraja 16. veka na prostoru današnje Slovenije, a istovremeno pažljivo detaljno opisivanje svakog i svakojakog vremena... Vera, sumnja i vlast velike su teme ovog romana.

Sašo Jerše, iz Predgovora

istorija je, uči nas Mojca Kumerdej, mnogo komplikovana stvar, sastavljena od na hiljade malih sudbina koje se njišu na svojim vlastitim talasima dobrote i pokvarenosti... Svet se ne raspada na dobre luterane i zle katolike, već se uglavnom talasa u ujednačenom ritmu ljudi koji su, svaki za sebe, uvereni da bi uvek postupili kako treba, samo kada to ne bi bilo tako naporno i kada ne bi bilo potrebno žrtvovati glavu u ime dobrog. I, u tom smislu, i sami smo unuci svojih dedova.

Katja Perat, Mladina

Kritička oštrica je uperena i ka onim savremenim crkvenim dostojanstvenicima za koje pitanje vere uopšte nije važno. I više od toga: mnogo je lakše i efi kasnije sprovoditi crkvenu politiku, ako ne verujemo u Boga... Naravno, romanu ne nedostaje ni ironije ni humora.

Jela Krečič, Delo

Hronosova žetva ovenčana je najvećom slovenačkom nagradom za književnost - Prešernovom nagradom za 2017. godinu.

Mojca Kumerdej, spisateljica, filozofkinja, publicistkinja i umetnička kritičarka, rođena je u Ljubljani, u kojoj je na Filozofskom fakultetu završila studije filozofije i sociologije kulture. Pored beletristike, piše i tekstove iz oblasti teorije književnosti, publicističke tekstove, kao i kritičke tekstove o savremenom plesu, performansu i intermedijskoj umetnosti.

Njen prvi roman, Krštenje nad Triglavom, objavljen je 2001. godine, a nekoliko godina kasnije objavljuje zbirke kratkih priča Fragma (2003) i Tamna materija (2011, Geopoetika, 2015), u kojima kroz perspektive raznovrsnih likova, oštro, precizno i povremeno duhovito otkriva unutrašnje rubove svakog pojedinca savremenog društva. Njene priče prevedene su na mnoge strane jezike i objavljene u slovenačkim i inostranim književnim časopisima i antologijama.

Za kratku priču "Pod površinom" 2006. godine, na Međunarodnom festivalu Vilenica, dobila je nagradu Kristal Vilenice. Po pričama iz zbirke Fragma studenti filmske režije ljubljanske akademije AGRFTV snimili su kratke TV drame. Za Hronosovu žetvu, njen drugi roman, dobila je Prešernovu nagradu 2017. godine.

Autorka nudi odgovor na pitanje kada i gde je bilo posejano seme stereotipne slike naroda: salomivog i sluganskog Slovenca. Upravo u vremenu koje je obeležio konačan obračun sa svojima, koji drugačije misle, u obliku proganjanja protestanata i, u konačnoj fazi, njihovog konvertitstva, promišljenog okretanja ka "bezbednom" katoličanstvu... Da je roman, uprkos istorijskoj temi, čvrsto usidren i u našu današnjicu, potvrđuje i upotreba neprijateljskog govora, koji preovlađujuće katoličko seosko stanovništvo usmerava ka svim drugačije mislećim, i koji podseća na govor kojim potomci naroda, koji je padao u kolektivni delirijum dok su se žene spaljivale na lomačama, još uvek, i 400 godina kasnije, udaraju po Jevrejima, Romima, izbeglicama, migrantima, homoseksualcima, a na kraju krajeva, ponovo i po savremenim vešticama: ženama koje se odluče na abortus... Moralna panika, pogromi i proračunato podređivanje nisu nova pojava. Teza Hronosove žetve jeste da vreme žanje samo ljude, ali ne i ideje i vrednosti koje se prenose s generacije u generaciju.

Mojca Pišek, Dnevnik

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Partija šaha s Mašinom sudnjeg dana Habib Ahmadzade

Radnja i vreme zbivanja u romanu smešteni su u iranski grad Abadan, poprište žestokih sukoba u doba iransko-iračkog rata (1980–1988). Iako je reč o verovatno najvažnijoj i najviše korišćenoj temi u savremenoj iranskoj književnosti, Partija šaha s Mašinom sudnjeg dana sigurno je najumetničkija, a verovatno i najbolja, knjiga koja govori o ovom sukobu iz ugla njegovog učesnika...

 

Više o knjizi
Milutinoviću nagrada "Đorđe Jovanović" za studiju o Andriću

Nagrada "Đorđe Jovanović" pripala je ravnopravno Zoranu Milutinoviću za monografiju "Bitka za prošlost: Ivo Andrić i bošnjački nacionalizam" koju je Geopoetika objavila ranije ove godine, i Slobodanu Vladušiću za knjigu "Književnost i komentari" ("Službeni glasnik"). Odluku je jednoglasno doneo žiri u sastavu: Leon Kojen, Milosav Tešić i Dragan Hamović. Nagrada "Đorđe Jovanović", koja se dodeljuje već pola veka za najbolje kritičko-esejističko delo objavljeno u poslednjih godinu dana, biće uručena 7. novembra u 12 sati u biblioteci "Đorđe Jovanović", Zmaj Jovina br. 1.

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze

Nespokojni Lin Ulman @Svet proze

Taj Andalužanin Bensalim Himiš @Svet proze

Kina u deset reči Ju Hua @Intimna geografija

Partija šaha s Mašinom sudnjeg dana Habib Ahmadzade @Svet proze