TRAŽI

Teret Mit o Atlasu i Heraklu Dženet Vinterson
Prevela s engleskog: Mirna Radin-Sabadoš
Godina izdanja: 2005.
Broj Strana: 100

ISBN: 86-7666-077-8

Cena: 242,00 din

U drevnoj helenskoj mitologiji Atlas, pripadnik „rase’’ Titana, gubi bitku u pobuni protiv olimpskih bogova. Za kaznu prisiljen je da na svojim plećima večito nosi teret sveta. Dok čuva zlatne jabuke vrta Hesperida, snažni Herakle lukavošću i iskušavanjem Atlasa, privremeno mu pridržavši teret, pribavlja sebi ovo voće.

Dženet Vinterson je ovaj mit ispričala na originalno intimističan način zainteresovana za ispitivanje suštine usamljenosti, izolacije, odgovornosti, tereta i slobode. Prenela ga je u 21. vek.

Geopoetika, zajedno sa još preko četrdeset izdavača iz celoga sveta, od Severne i Južne Amerike, preko Azije i Australije, do svih delova Evrope – gradi ediciju Mitovi. Nosilac ideje od 1999. godine jeste škotski izdavač Canongate. Ova serija knjiga sastoji se iz uvodne studije i kratkih romana (ili kraćih proznih formi) naručenih posebno za ovu ediciju. Od pisaca je zatraženo da po slobodnom izboru, kako god to žele, iznova ispričaju već postojeće i znane mitove iz bilo koje kulture sveta. Među autorima su najveća i najzanimljivija imena savremene svetske književnosti. Planovi su da edicija potraje makar do svoje stote knjige.

Dakle, izvornici prevoda na srpski jezik potiču iz rukopisa, a ne objavljenih knjiga, i projekat edicije Mitovi redak je i originalan poduhvat u međunarodnom izdavačkom zajedništvu.

Dženet Vinterson je za svoj prvi roman Pomorandže nisu jedino voće (1985) dobila nagradu za najbolji prvi roman. Od tada je napisala još sedam romana i nekoliko knjiga kratkih priča i knjiga za decu. Knjige su joj objavljene u trideset dve zemlje i adaptirane za TV, film i pozorište. Živi u Oksfordširu i Londonu.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević

Velika akribija, poznavanje nekoliko jezika na kojima je šarolika i veoma obimna literatura pisana, ali i živa radoznalost i istraživačka strast da se naoko nevažnom i marginalnom da pravo mesto i značaj koji zaslužuju – doneli su kao plod ovu knjigu. Tako autorka postavlja pred čitaoca sofru, zastrtu bez-platnom, i na nju iznosi redom razne delicije Istoka i Zapada i njihove nepoznate ili zaboravljene povesti...

Više o knjizi
Scensko čitanje adaptacije Bergmanovog romana "Najbolje namere" povodom sto godina rodjenja

Ove godine obeležava se sto godina od rođenja Ingmara Bergmana, jednog od najvećih filmskih autora svih vremena! Projekat „Film, muzika i nešto izmedju" baca svetlost na specifičan deo Bergmanovog filmskog univerzuma i njegovo shvatanje muzike. Tim povodom, poznati švedski kompozitor Mati Bije, koji je radio i sa samim Bergmanom biće gost Beograda i učestvovati u nizu programa.

Jedan od njih je i scensko čitanje adaptacije Bergmanovog autobiografskog romana „Najbolje namere“, koje će se održati 23. oktobra, od 19h, u multimedijalnoj sali Muzeja jugoslovenske kinoteke...

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura, Prvi deo Haruki Murakami @Svet proze

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Bitka za prošlost Zoran Milutinović @Krug

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

Doba heroja Zoran Paunović @Prorock

Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević @Kultura kuhinje

Prodana duša Pol Biti @Svet proze