TRAŽI

Taj Andalužanin Roman Bensalim Himiš
Sa arapskog prevela Dragana Đorđević
Godina izdanja: 2018
Format (cm): 20
Broj Strana: 447
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-301-4

Cena: 1.320,00 din

"Taj Andalužanin" – glavni junak ovog romana – jeste poslednji veliki arapski filozof i islamski mistik sa tla Andaluzije Abdulhak ibn Sabin. U stručnoj literaturi najčešće se pominje kao najneshvaćeniji mislilac u čitavoj istoriji islamske filozofije. Iako je imao svuda ogroman broj sledbenika, bio je proganjan zbog otvorenih kritika koje je upućívao verskim i političkim vlastima. 

Bensalim Himiš je svojim poetskim umećem udahnuo novi život istorijskim činjenicama i vernim svedočanstvima savremenika i potonjih teologa i filozofa o Ibn Sabinovom životnom putu i filozofskom delu, tako da je u romanu teško odrediti granicu dokumentarnog i fikcionalnog. Ibn Sabin je i protagonista i narator. Odlučivši se baš za formu fiktivne autobiografije, svojevrsnog bildungsromana, Himiš je, svesno ili nesvesno, ispravio jednu istorijsku nepravdu, jer je dao Ibn Sabinu glas, isti onaj glas koji su mu toliko često oduzimali i gušili, i pružio mu priliku da slobodno govori, zastupa i tumači svoja načela i uverenja.Od vremena u kom je živeo pa gotovo do današnjeg dana, u tekstovima Ibn Sabinovim filozofskim i teološkim postulatima, njegovom javnom delovanju i privatnom životu, najmanje se mogu pronaći suzdržana osećanja i umeren ton. Stoga se, izgleda, ni ovaj roman ne može čitati ni doživeti bez navale oprečnih osećanja i mnoštva pitanja. Jer taj izvorni antiheroj Ibn Sabin nije samo simbol odbačene, neshvaćene i ranjene Andaluzije, kao i neumitnog zalaska jedne velike civilizacije, uništene korupcijom, kažnjavanjem neistomišljenika i gušenjem slobode mišljenja, već simbolizuje i otpor svih slobodarskih mislilaca, koji su na svakom mestu i u svakoj epohi dizali glas protiv nepravde, neznanja i nazadnosti. Ibn Sabinov život bio je takav da je samo čekao da bude pretočen u reči, a čini se da niko to nije mogao da uradi sa takvim umećem, ljubavlju i predanošću kao Bensalim Himiš. - Dragana Đorđević Iz Pogovora

Savremeni marokanski književnik Bensalim Himiš (Meknes, 1948) studirao je i doktorirao filozofiju na Sorboni i profesor je na Univerzitetu Muhamed V u Rabatu. Piše na arapskom i francuskom jeziku, a dela su mu prevedena na više svetskih jezika. U njegovom književnom opusu izdvajaju se sledeći romani na arapskom jeziku: Opsednut vlašću (1990), Polihistor (1997), Taj Andalužanin (2007), Moja mučiteljka (2010). Roman Opsednut vlašću Udruženje književnika i književnih kritičara Egipta uvrstilo je među 105 najboljih arapskih romana, za roman Polihistor je 1989. godine dobio nagradu Grand Atlas u Maroku, a 2001. medalju Nagiba Mahfuza za književnost koju dodeljuje Američki univerzitet u Kairu. Roman Moja mučiteljka našao se u užem izboru za arapskog Bukera 2011. godine, a Taj Andalužanin 2009. u širem izboru. Sâm autor je 2003. godine dobio međunarodnu nagradu za doprinos arapskoj kulturi koju dodeljuju Unesko i vlada arapskog emirata Šardže. Bio je ministar kulture u vladi Maroka od 2009. do 2012. godine. Živi i radi u Rabatu.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Evolucija svega Met Ridli

Ridli ruši mit o svetu kao unapred osmišljenom i isplaniranom mestu za život, gde velikim događajima i promenama današnjice neko upravlja "odozgo". Sasvim je suprotno, naša najveća dostignuća dolaze "odozdo", za šta nalazi brojne argumente u nauci, ekonomiji, istoriji, politici i filozofiji i uverljivo pokazuje da ljudsko društvo evoluira i da se veliki događaji i kretanja, ljudska dostignuća, navike i običaji – praktično celokupna ljudska kultura – menjaju  postepeno, spontano i neminovno, po istim principima koji vladaju evolucijom živog sveta. 

Više o knjizi
Ivana Velimirac dobitnica nagrade "Branko Jelić"

Ivana Velimirac dobitnica je nagrade „Branko Jelić“ za 2018. za najbolji prevod sa francuskog na srpski u kategoriji „fikcija“ za roman „Nadleštvo za bašte i ribnjake“, Didjea Dekoana, u izdanju Geopoetike. Nagradu „Branko Jelić“ dodeljuju Francuski institut u Srbiji i Udruženje književnih prevodilaca Srbije.

Nagrada nosi ime našeg znamenitog prevodioca, koji je iza sebe ostavio celu biblioteku prevoda Siorana, Garodija, Sartra, Levi-Strosa, Brodela, Jankeleviča, biblioteku prevedenih najtežih tekstova iz oblasti antropologije, filozofije, teorije književnosti, istorije, ali i lepe književnosti

Dalje
Najčitanije

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

Evolucija svega Met Ridli @Slobodni svet

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze