TRAŽI

Voz M Peti Smit
Sa engleskog preveo Muharem Bazdulj
Godina izdanja: Beogradski sajam knjiga 2018.
Format (cm): 20
Broj Strana: 236
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-304-5

Cena: 990,00 din

"U ovoj knjizi se pitam šta sam kao biće, majka, umetnik. U njoj sam najviše ja."

Voz M je knjiga putovanja Peti Smit po vlastitoj duši, sećanjima, kafeima, gradovima i životu njenih bližnjih. A bližnji su joj ne samo porodica već i Bertolt Breht, Silvija Plat, Artur Rembo, Frida Kalo, Nikola Tesla. Na ovom hodočašću stranice knjige pohode duhovi "gubitaka" Peti Smit: voljenog supruga (Freda "Sonika" Smita), brata, izgubljenog kaputa, omiljene Murakamijeve knjige zaboravljene kraj aerodromskog toaleta, foto-aparata ostavljenog na plaži, "njenog" kafea koji je – zatvoren, kuća mnogih suseda sravnjenih sa zemljom besom uragana.Osim što je majstor pisane i vizuelne reči, bard nota, Peti Smit je i vrsni fotograf. Otud je ova knjiga putovanja kroz život i toponime nadopunjena slikama melanholije sa njenih fotografija. - Vladislav Bajac

"Dok je knjiga memoara Samo deca iz 2010. pratila njen put od detinjstva do slave, Voz M se ne kreće pravolinijski od jednog do drugog odredišta. On meandrira između njenog unutrašnjeg života i njenog javnog života, povezujući snove, odraze i sećanja. Bogati, inventivni jezik Peti Smit mami čitaoca po ovom putu bez uzora." - M. G. Lord, The New York Times

Voz M je ozbiljna književnost pre nego tek knjiga sećanja slavne ličnosti… A (Peti Smit) ume da bude i duhovita (postoji jedna posebno dobra scena u kojoj ona u svom omiljenom kafeu na svojoj omiljenoj stolici zatiče neku ženu te pobesni kao u nekoj komediji: "Da je ovo epizoda Ubistava u Midsomeru, ovu ženu bi zasigurno pronašli zadavljenu iza napuštene vikarije"). Čitanje ove knjige je uranjanje u um jednog umetnika. - Elis O’Kif, The Guardian

Knjiga Voz M proglašena je najboljom knjigom 2016. u izboru časopisa NME (New Musical Express) i nominovana je 2017. za nagradu Gremi u kategoriji "Album izgovorene reči" (koja uključuje poeziju, audio-knjige i pripovedanje). 

Izuzetno uticajna figura na njujorškoj pank-rok sceni, pesnikinja, spisateljica i vizuelna umetnica.

Peti Smit je rođena 30. decembra 1946. godine u Čikagu, kao najstarije od četvoro dece Beverli Smit, džez pevačice i konobarice i Granta Smita, radnika u fabrici Hanivel. Porodica se 1950. godine preselila iz čikaškog Sautsajda u Filadelfiju, a zatim 1956. u Vudberi u Nju Džerziju.

Već u srednjoj školi zanimala se za muziku i performans. Zaljubila se u muziku Džona Koltrejna, Litl Ričarda i Roling stonsa, i često učestvovala u školskim predstavama i mjuziklima.

Nakon mature, 1964. godine, zaposlila se u fabrici igračaka. To kratkotrajno ali izuzetno neprijatno iskustvo opisano je na njenom prvom singlu Piss Factory. Nakon toga, upisala se na učiteljski koledž „Glasboro Stejt“ – poznatiji kao Univerzitet Rovan – pripremajući se da postane nastavnica likovnog u srednjoj školi, ali njena želja da fokus nastave bude isključivo na eksperimentalnim i neafirmisanim umetnicima nije odgovarala školskoj administraciji. Sa poljuljanim umetničkim ambicijama, preselila se u Njujork i neko vreme radila u knjižari na Menhetnu.

Najpre je izabrala poeziju kao svoj vid umetničkog izražavanja: Peti Smit je održala svoje prvo, danas legendarno javno čitanje, 10. februara 1971. godine u Crkvi Svetog Marka u Boveriju, u Njujorku. Poezija praćena gitarom Lenija Keja, predstavila ju je kao svežu i obećavajuću pojavu u umetničkim krugovima Njujorka. Kasnije te godine učestvovala je kao koautor i glumica u poluautobiografskoj predstavi Sema Šeparda Cowboy Mouth.

Nekoliko narednih godina posvetila se pisanju. Godine 1972. objavila je svoju prvu knjigu poezije, Seventh Heaven i, uprkos tome što se knjiga prodala u malom tiražu, dobila je dosta laskavih kritika, kao i sledeće dve zbirke, Early Morning (1972) i Witt (1973). Nakon toga objavila je još nekoliko proznih i pesničkih dela: Ha! Ha! Houdini! (1977), Babel (1978), Woolgathering (1992), Early Work (1994), The Coral Sea (1996),  Patti Smith Complete (1998), Strange Messinger (2003), Auguries of Innocence (2005), Land 250 (2008), Trois (2008).

Kao vizuelna umetnica prvu izložbu svojih crteža imala je 1973. Celog života se bavi la fotografijom: od polaroidne do klasične.

Peti Smit je 2005. godine odlikovana najvišim Ordenom viteza umetnosti i književnosti, Francuske Republike; a pripala joj je i medalja „Ketrin Hepbern“ za 2013. godinu, koja se dodeljuje ženama koje oličavaju „inteligenciju, hrabrost i nezavisnost“.

Godine 2010, Peti Smit je objavila knjigu Just Kids – sećanja i lični osvrt na mladost i blisku vezu s fotografom Robertom Mejpltorpom krajem šezdesetih i sedamdesetih u Njujorku. Knjiga je postala bestseler Njujork tajmsa i osvojila jednu od najstarijih i najuglednijih američkih književnih nagrada „National Book Award“. Godine 2015. najavljeno je i snimanje TV serije bazirane na toj knjizi.

Posle niza poetskih i muzičkih performansa, 1974. godine osnovala je Patti Smith Group i nastupala s njom do 1979. godine. Do danas je objavila više od deset albuma. Najpoznatiji je Horses, 1975. kojim je značajno uticala na pojavu i razvoj pank pokreta.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Partija šaha s Mašinom sudnjeg dana Habib Ahmadzade

Radnja i vreme zbivanja u romanu smešteni su u iranski grad Abadan, poprište žestokih sukoba u doba iransko-iračkog rata (1980–1988). Iako je reč o verovatno najvažnijoj i najviše korišćenoj temi u savremenoj iranskoj književnosti, Partija šaha s Mašinom sudnjeg dana sigurno je najumetničkija, a verovatno i najbolja, knjiga koja govori o ovom sukobu iz ugla njegovog učesnika...

 

Više o knjizi
Nagrada HWA Crown Awards romanu "Estoril"

Nakon velikog uspeha Geopoetikine edicije Srpska proza u prevodu (Serbian Prose in Translation - SPiT) kada je ranije ove godine u Londonu dobila Nagradu za Izvrsnost u kategoriji Preduzimljivost u književnom prevođenju, stiže još jedna lepa vest za knjigu objavljenu upravo u ovoj ediciji. Roman "Estoril" Dejana Tijaga Stankovića koji je Geopoetika objavila na srpskom, a zatim i na engleskom jeziku nagrađen je od strane HWA Crown Awards Udruženja istorijskih pisaca i to kao jedini roman u konkurenciji koji nije izvorno napisan na engleskom jeziku. "Estoril" je u Velikoj Britaniji, na osnovu Geopoetikinog prevoda Tine Pribićević Zorić, objavljen kod izdavača Head of Zeus a posredstvom edicije Srpska proza u prevodu u kojoj je prvobitno objavljenja na engleskom jeziku.

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze

Nespokojni Lin Ulman @Svet proze

Taj Andalužanin Bensalim Himiš @Svet proze

Kina u deset reči Ju Hua @Intimna geografija

Partija šaha s Mašinom sudnjeg dana Habib Ahmadzade @Svet proze