TRAŽI

Pakujem svoju biblioteku Elegija i deset digresija Alberto Mangel
S engleskog prevela Darja Pačevski
Godina izdanja: 2019
Format (cm): 20
Broj Strana: 144
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-316-8

Cena: 825,00 din

U junu 2015. godine Alberto Mangel se sprema da napusti svoj seoski dom u Francuskoj u kojem je imao ličnu biblioteku od trideset i pet hiljada naslova. Dok pakuje i odabira koje će knjige zadržati, pohraniti ili odbaciti, Mangel se prepušta sanjarijama o prirodi odnosa između čitalaca i knjiga, kolekcionara i knjiga, reda i nereda, sećanja i čitanja.  U ovom upečatljivom i intimnom osvrtu na vlastiti čitalački život, čiji naslov upućuje na čuveni esej Valtera  Benjamina iz 1931. "Raspakujem svoju biblioteku", Mangel baca svetlo na izrazito ličnu prirodu umetnosti čitanja i svedoči o ključnoj ulozi javnih biblioteka. S velikom pronicljivošću i strašću, autor podvlači centralno mesto i jedinstven značaj knjiga u jednom demokratskom, civilizovanom i angažovanom društvu.

"U knjizi Pakujem svoju biblioteku smenjuju se intimna poglavlja koja čine 'elegiju' za vlastitu biblioteku i deset vrhunskih digresija o Mangelovom čitalačkom životu i ljubavi prema knjigama... Njegov intelekt i entuzijazam dolaze do punog izražaja preko vrtoglavog broja citata iz knjiga na najrazličitijim jezicima, koje obuhvataju zapanjujući broj tema." - Ernest Hilbert, Wall Street Journal

"Izvanredna knjiga o knjigama." - Majkl Dirda, Washington Post

"U istraživanju simbiotske veze između života i književnosti, ova bibliomemoarska knjiga ispostavlja se kao afirmativna himna čitanju." - Lusi Skouls, Financial Times

"Polje u kom se Alberto Mangel pronašao, polje je čitalačkog erosa... On je Don Žuan biblioteka." - Džordž Štajner, The Guardian

"Mangel premošćava tradicionalna ograničenja žanra, istorije književnosti i drugih književnih disciplina s virtuoznošću od koje vam staje dah. On je Montenj naših dana..." - Džon Saterlend, University College London

Alberto Mangel je rođen u Buenos Ajresu 1948. godine. Detinjstvo je proveo u Izraelu, gde mu je otac službovao kao argentinski ambasador, a potom je pohađao školu u Argentini. U Evropu odlazi 1968. i nekoliko narednih godina, sa izuzetkom jedne godine provedene ponovo u Buenos Ajresu kada je radio kao novinar za list Nasion, živeo je u Španiji, Francuskoj, Engleskoj i Italiji, zarađujući povremeno kao čitač tekstova za različite izdavačke kuće. Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka prihvatio je ponudu da radi kao pomoćnik urednika za "Les Editions du Pacifique", izdavačku kuću na Tahitiju. Po objavljivanju Rečnika izmišljenih mesta (The Dictionary of Imaginary Places, 1982) napisanog u saradnji sa Đanijem Gvadalupijem, preselio se u Kanadu. Priredio je više od deset antologija kratkih priča sa najrazličitijim temama, od fantastičnih do erotskih, i napisao nekoliko knjiga kako lepe književnosti tako i stručnih: među ostalim knjigu Istorija čitanja (A History of Reading), za koju je dobio francusku nagradu "Medisis" (Prix Médicis), prevedenu na trideset dva jezika i u Tajmsovom književnom dodatku (Times Literary Supplement) svrstanu među knjige godine, potom knjigu eseja U šumi iza ogledala: Eseji o rečima i svetu (Into the Looking-Glass Wood: Essays on Words and the World), Čitalačke slike (Reading Pictures), Sa Borhesom (With Borges, Geopoetika 2005), Biblioteku noću (The Library at Night, Geopoetika 2008), Grad reči (The City of Words) i romane Vesti iz inostranstva (News from A Foreign Country Came), Stivenson pod palmama (Stevenson Under The Palm Trees, Geopoetika, 2006), Svi su ljudi lažljivci (Todos los hombres son mentirosos, Geopoetika 2013).

Redovno piše za novine i časopise širom sveta. Predan je svetu književnosti u praktično svim njegovim fasetama – esejista, romanopisac, književni kritičar, antologičar, prevodilac i izdavač – što mu je donelo zavidan međunarodni ugled. Dobitnik je više značajnih nagrada i mnogobrojnih priznanja, među kojima su, pored već navedenih i Nagrada "Mark Kiterik"(Engleska) za roman Vesti iz inostranstva, Nagrada "Grincane Kavur" (Italija), nagrada Fondacije Herman Sančes Ruiperes (Španija), Nagrada "Rože Kaloa" (Francuska) za sveukupno delo, te Gugenhajmova stipendija. U Francuskoj mu je dodeljena titula Viteza umetnosti i književnosti (Ordre des Arts et des Lettres).

Od 2015. do 2018. bio je direktor Narodne biblioteke Argentine. 

Za sebe voli da kaže da je pre svega čitalac i zaljubljenik u knjige. 

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Evolucija svega Met Ridli

Ridli ruši mit o svetu kao unapred osmišljenom i isplaniranom mestu za život, gde velikim događajima i promenama današnjice neko upravlja "odozgo". Sasvim je suprotno, naša najveća dostignuća dolaze "odozdo", za šta nalazi brojne argumente u nauci, ekonomiji, istoriji, politici i filozofiji i uverljivo pokazuje da ljudsko društvo evoluira i da se veliki događaji i kretanja, ljudska dostignuća, navike i običaji – praktično celokupna ljudska kultura – menjaju  postepeno, spontano i neminovno, po istim principima koji vladaju evolucijom živog sveta. 

Više o knjizi
Ivana Velimirac dobitnica nagrade "Branko Jelić"

Ivana Velimirac dobitnica je nagrade „Branko Jelić“ za 2018. za najbolji prevod sa francuskog na srpski u kategoriji „fikcija“ za roman „Nadleštvo za bašte i ribnjake“, Didjea Dekoana, u izdanju Geopoetike. Nagradu „Branko Jelić“ dodeljuju Francuski institut u Srbiji i Udruženje književnih prevodilaca Srbije.

Nagrada nosi ime našeg znamenitog prevodioca, koji je iza sebe ostavio celu biblioteku prevoda Siorana, Garodija, Sartra, Levi-Strosa, Brodela, Jankeleviča, biblioteku prevedenih najtežih tekstova iz oblasti antropologije, filozofije, teorije književnosti, istorije, ali i lepe književnosti

Dalje
Najčitanije

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

Evolucija svega Met Ridli @Slobodni svet

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze