TRAŽI

Zakon džungle Agresivnost kod biljaka, životinja i ljudi Žan-Mari Pelt
Preveo s francuskog: Robert Rakočević
Godina izdanja: 2005
Broj Strana: 192

Cena: RASPRODATO

Nasilje i agresivnost ne samo da su svuda oko nas već nam se svakodnevno nameću sa ekrana poput omiljenog proizvoda naše kulture. Proizvodeći anksioznost i strah, nasilje menja odnose među ljudima, širi nepoverenje, izaziva strepnju i netrpeljivost. Možda upravo ono na pravi način oslikava ova beznadežno hladna društva u kojima živimo.

Zakon džungle je nesvakidašnja knjiga koja otkriva kako u naizgled mirnom i nepokretnom biljnom svetu takođe postoji borba, zastrašujući ratnici koji osvajaju teritorije, hemijska oružja, ali i druželjubivost i kolegijalnost. Životinje se sukobljavaju oko hrane, teritorije, seksualnih partnera i zaštite mladunaca. Ipak, priroda je izumela vešte strategije kojima je cilj da regulišu agresivnost kod životinja. One se primenjuju i usavršavaju kod riba, ptica, pa čak i kod vukova, ali, nažalost, ne kod pacova i... ljudi.

Ljudi su oduvek pokušavali da ovladaju agresivnošću koja na tako dramatičan način preti našoj vrsti, dozivajući u pomoć filozofiju, religiju, psihologiju, sociologiju, ali nisu u tome uspeli. Agresivnost mora da se shvati da bi se savladala i kanalisala. Čovek je deo prirode i zato mora da se nadahnjuje primerima koje mu ona nudi.

Ova jedinstvena knjiga prezentuje takve primere na nov i zanimljiv način otvarajući brojna vrata za analizu i rešavanje jednog od najvećih problema savremenog čoveka.

Žan-Mari Pelt, rođen 1933. godine u Rofemaku, u Loreni, čuveni je francuski botaničar-ekolog, osnivač Evropskog instituta za ekologiju u Mecu i jedan od osnivača Komiteta za nezavisno istraživanje i obaveštavanje o genetskom inženjerstvu (Comite de recherche et d’information independantes sur le genie genetique – CRIIGEN).

Naučnu karijeru započeo je kao profesor biologije na Farmaceutskom fakultetu u nansiju i fiziologije biljaka na Prirodnjačkom fakultetu Univerziteta u Mecu, da bi se definitivno opredelio za farmakologiju. Posebno polje njegovog interesovanja je tradicionalna farmakologija zemalja u koje su ga vodile brojne naučne misije – Maroka, Togoa, Dahomeja, Obale Slonovače, avganistana...

U javnosti je poznat kao izuzetno kompetentan sagovornik u  pitanjima bezbednosti namirnica, posebno onih genetski modifikovanih, čiji je veliki protivnik. I danas su veoma popularne njegove radio emisije o prirodi na talasima Radija Frans-Inter (CO2 mon amour i Chasse croise), kao i njegove televizijske emisije i filmovi (L’Aventure des plantes 1 i L’Aventure des plantes 2, proglašen najboljim dokumentarcem 1987). Za mnogobrojne stručne publikacije piše tekstove o svetu biljaka i ekologiji.

Kod nas je prevedeno i objavljeno njegovo delo Zakon džungle (Geopoetika, 2005).   

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Život i pustolovine Džeka Engla Volt Vitman

U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč...

Više o knjizi
Geopoetici uručena nagrada za "Najčitaniju knjigu stranog autora 2017."

Na današnjoj svečanosti povodom 87. rođendana "Biblioteke grada Beograda", Geopoetici je uručena nagrada za "Najčitaniju knjigu stranog autora 2017.". Na osnovu podataka prikupljenih iz mreže Biblioteka grada Beograda, knjiga koja se prošle godine najviše čitala na teritoriji Opštine Beograd bio je roman turskog književnika i nobelovca Orhana Pamuka "Žena crvene kose". Prilikom svečanog uručenja, nagradu je primio direktor i glavni urednik izdavačke kuće Geopoetika, Vladislav Bajac. Ovom prilikom, nakon što ga je Geopoetika obavestila o nagradi, Orhan Pamuk je poručio srpskim bibliotekarima: “Veoma sam srećan zbog svojih čitalaca u Srbiji i nastaviti ću da pišem misleći na njih.”

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Gospodin Ka Vesna Goldsvorti @Svet proze

Tarantula Bob Dilan @Notni spisi

Destruktivne emocije Danijel Goleman @Krug

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Njujorška trilogija Pol Oster @Svet proze

Vreme Ridiger Zafranski @Krug