TRAŽI

Slava Portugalije Roman Antonio Lobo Antuneš
S portugalskog preveli Jasmina Nešković i Jovan Tatić
Godina izdanja: 2019
Format (cm): 22
Broj Strana: 406
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-318-2

Cena: 1.155,00 din

Antuneš je jedan od retkih autora koji koriste radikalnu kritiku da raskrinkaju velike nacionalne mitove i analiziraju današnjicu opterećenu avetima istorije. Uz to, teme ovog romana – rat i njegove posledice, gubitak doma i domovine, razdvajanje i emigracija – vrlo su bliske srpskom čitaocu. To su ujedno i razlozi zašto Antunešova Slava Portugalije stiže u našu javnost posle njegove knjige Priručnik za inkvizitore.

U ovom romanu autor prati sudbinu jedne porodice raspolućene između prošlosti i nesigurne budućnosti. Njeni članovi uzalud pokušavaju da sakupe krhotine svojih promašenih života. Uz to, književni stil Antonija Lobo Antuneša, njegov osećaj za humor, ironiju i sarkazam, pravi su izazov i dodatna vrednost nasleđu srpskog književnog prevodilaštva. - Jasmina Nešković

"…naprosto, radi se o umetničkom delu. Sve što ovaj portugalski pisac (koji začudo još nije ovenčan Nobelovom nagradom) čini s književnošću (ili od književnosti) dostojno je da ga postavi na nivo najvećih svetskih pisaca, a ne treba biti vidovit da bi se znalo da će on s vremenom biti proglašen klasikom, jer Lobo Antuneš upravo piše klasičnu književnost: dela otporna na vreme i na smrt, dakle, besmrtna." - Esekijel Abdala, Revista OJO

"Antunešove knjige nisu lake za čitanje, ali nisu ni nedopustivo nepristupačne. Rezultat im je kao izučavanje slike izbliza, milimetar po milimetar, i to slikara kakvi su Rembrant ili Rotko, kojima reprodukcije na fotografi jama čine nepravdu." - Oliver Feri, The Millions

"Lobo Antuneš je jedan od najznačajnijih živih pisaca." - Harold Blum, književni kritičar, šekspirolog, Univerzitet Jejl

Antonio Lobo Antuneš rođen je 1942. godine u Lisabonu. Studirao je medicinu i specijalizovao psihijatriju. Mobilisan je 1970. godine da bi služio kao vojni lekar u ratu u Angoli. Ostavivši tada trudnu suprugu za sobom, provodi na frontu dvadeset i sedam meseci, od 1971. do 1973. godine. Tamo upoznaje Ernešta Mela Antuneša (1933–1999), jednog od arhitekata Revolucije karanfi la 1974, i autora nekih od najvažnijih političkih dokumenata Pokreta oružanih snaga koji je izveo revoluciju. 

Ovi događaji ostavili su trag na književnu putanju autora: užas i besmisao kolonijalnog rata, kao i izneverena revolucija, teme su kojima se često vraća. Prve romane objavio je na izmaku sedamdesetih godina dvadesetog veka, a sredinom osamdesetih napušta karijeru lekara i posvećuje se isključivo pisanju. Jedan od njegovih ranih romana, Iza Božjih leđa, dostupan je i u prevodu na srpski.

Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja, među kojima su najvažnije: Velika nagrada za roman i novelu Portugalskog društva pisaca 1985. godine, Austrijska državna nagrada za evropsku književnost 2000, Nagrada Latinske unije 2003, Nagrada "Jerusalim" 2005, Nagrada "Kamoiš" 2007, Nagrada "Huan Rulfo", 2008, Međunarodna nagrada "Nonino", 2014. Više puta je nominovan za Nobelovu nagradu.

Roman Priručnik za inkvizitore (Geopoetika, 2016) u Francuskoj je nagrađen Nagradom za najbolji strani roman (Prix du Meilleur livre étranger), čiji su prethodni dobitnici i Kaneti, Asturijas, Kazancakis, Muzil, Darel, Kavabata, Gras, Singer, Apdajk, Markes, Šulc, Sabato, Ljosa, Ruždi, Rot, Pamuk…

U Portugaliji Lobo Antuneš je proglašen vitezom Velikog krsta reda Svetog Jakova od mača, a u Francuskoj je odlikovan Ordenom komandanta reda umetnosti i književnosti.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Evolucija svega Met Ridli

Ridli ruši mit o svetu kao unapred osmišljenom i isplaniranom mestu za život, gde velikim događajima i promenama današnjice neko upravlja "odozgo". Sasvim je suprotno, naša najveća dostignuća dolaze "odozdo", za šta nalazi brojne argumente u nauci, ekonomiji, istoriji, politici i filozofiji i uverljivo pokazuje da ljudsko društvo evoluira i da se veliki događaji i kretanja, ljudska dostignuća, navike i običaji – praktično celokupna ljudska kultura – menjaju  postepeno, spontano i neminovno, po istim principima koji vladaju evolucijom živog sveta. 

Više o knjizi
Ivana Velimirac dobitnica nagrade "Branko Jelić"

Ivana Velimirac dobitnica je nagrade „Branko Jelić“ za 2018. za najbolji prevod sa francuskog na srpski u kategoriji „fikcija“ za roman „Nadleštvo za bašte i ribnjake“, Didjea Dekoana, u izdanju Geopoetike. Nagradu „Branko Jelić“ dodeljuju Francuski institut u Srbiji i Udruženje književnih prevodilaca Srbije.

Nagrada nosi ime našeg znamenitog prevodioca, koji je iza sebe ostavio celu biblioteku prevoda Siorana, Garodija, Sartra, Levi-Strosa, Brodela, Jankeleviča, biblioteku prevedenih najtežih tekstova iz oblasti antropologije, filozofije, teorije književnosti, istorije, ali i lepe književnosti

Dalje
Najčitanije

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

Evolucija svega Met Ridli @Slobodni svet

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze