TRAŽI

Bengalska noć / Maitreji Roman Mirča Elijade
S rumunskog prevela Daniela Popov
Godina izdanja: 2020
Format (cm): 20
Broj Strana: 197
Povez: Tvrd

ISBN: 978-86-6145-345-8

Cena: 1.100,00 din

Mirča Elijade (1907–1986), verovatno najpoznatiji poreklom rumunski, a po delu najznačajniji svetski izučavalac istorije religije, jednako čuven autor knjiga iz oblasti mitologije, alhemije, indijske filozofije – manje je znan po svojim beletrističkim radovima, iako je karijeru započeo objavljivanjem umetničke proze.

Roman Maitreji, objavljen 1933. u Rumuniji (kasnije na drugim jezicima naslovljen kao Bengalska noć), ostao je najpoznatije Elijadeovo književno delo koje spada u romane njegovog tzv. postindijskog perioda, dela nastala posle četvorogodišnjeg boravkau Indiji. Po tom romanu Elijade je u svojoj 26. godini zapravo postao naširoko poznat pisac. Radnja je zasnovana na iskustvu Elijadeovog života u Kalkuti, u kući njegovog indijskog mentora. Bengalska noć / Maitreji, roman je o ljubavi koja se rađa između njegovog protagoniste Alena i Maitreji, ćerke njegovog domaćina. Ova zabranjena ljubav povod je za priču o različitosti civilizacija, nadmenim predrasudama evropskog intelektualca prema "primitivnoj" pesnikinji (učenici R. Tagora), ali i o postepenom i neminovnom kontrauticaju i nesvesnoj promeni odnosa mladog evropocentričnog junaka prema drevnoj i bogatoj kulturi Indije.

"Boreci se" između fikcije i činjenica, Elijade je sa Maitreji / Bengalskom noći zapravo izmirio književnost i nauku; potvrdu za to dao je kasnijim stavom da je roman vrsta modernog mita.

Roman je 1988. dobio svoju filmsku verziju pod naslovom Bengalska noć, u režiji Nikolasa Kloca i uz Hjua Granta u glavnoj ulozi.

Geopoetika romanom Bengalska noć / Maitreji započinje kontinuirano objavljivanje serije Elijadeovih romana premijerno prevedenih na srpski jezik. - V. Bajac

Mirča Elijade (Bukurešt, 1907. – Čikago, 1986), jedan je od trojice – uz Emila Siorana i Ežena Joneska – generacijskih i duhovnih svetionika i verovatno svetski najpoznatijih Rumuna dvadesetog veka.

Elijade, istoričar religije, književnik i filozof, čuven je po svojim studijama Istorija verovanja i religijskih ideja, Joga: Besmrtnost i sloboda, Sveto i profano, Kovači i alhemičari, Okultizam, magija i pomodne kulture, Šamanizam i arhajske tehnike ekstaze, Slike i simboli: ogledi o magijsko-religijskoj simbolici, Mit i zbilja, i desetinama drugih dela svih žanrova.

Spremajući 1928. godine diplomski rad o filozofiji u doba renesanse na Filozofskom fakultetu u Bukureštu, naišao je na petotomno izdanje Istorije indijske filozofije Surendranata Dasgupte i, oduševljen delom i temom, potom konkurisao i, uz autorovu pomoć, dobio četvorogodišnju stipendiju za studije indijske filozofije u samoj Indiji. Tako godine od 1929. do 1931. provodi u Kalkuti u kući svog mentora, a potom u himalajskim manastirima, što je sve zajedno ostavilo dubok i definitivan trag u njegovom profesionalnom i privatnom životu. Uz to, ne samo da je izučavao rad i ideje Rabindranata Tagora i Mahatme Gandija, već je obojicu i lično poznavao. Naučio je sanskrit, pali i bengalski jezik (i uz njih je, pored maternjeg rumunskog jezika tečno govorio još i francuski, nemački, italijanski, engleski, hebrejski, farsi).

Za vreme Drugog svetskog rata bio je u diplomatskim misijama u Londonu i Lisabonu. Posle 1945. njegova domovina postaje komunistička država i članica Istočnog bloka, a on zbog svojih ranijih ideja iz kasnih 30-ih godina i pružanja kontroverzne podrške desničarskoj Gvozdenoj gardi, prelazi da živi u Pariz. Do 1958. predaje na Sorboni, a potom odlazi na Čikaški univerzitet. Tamo postaje šef Katedre za istoriju religije koja 1985. dobija njegovo ime. Na njoj je proučavao i predavao do smrti 1986. religiju primitivnih društava i plemena Australije, Polinezije i Afrike, kao i drevne kulture Indije, Egipta, antičke Grčke i Starog Rima.

Mirča Elijade je svojim naučnim radom stekao zasluženu svetsku slavu. Autor je pedesetak naučnih dela u obliku knjiga, a njegova kompletna bibliografija na svim jezicima sastoji se od oko tri hiljade jedinica.

Iako je postao i ostao čuven prevashodno po svojim naučnim delima, najpre iz opravdano stručnih razloga, njegovo književno stvaralaštvo je ostalo u njihovoj senci zbog još jedne lične, ali i nametnute i neobične odluke: naime, Elijade je naučne radove pisao i objavljivao uglavnom na francuskom i engleskom jeziku, a beletrističke isključivo na rumunskom. Time je uticao i na ritam, redosled i širinu (ne)rasprostranjenosti onoga što je napisao. Otud je njegovo prozno književno delo (koje čine desetine knjiga – romana i pripovedaka) u odnosu na akademsko, ostalo nedovoljno, nepravovremeno, pa i asimetrično prevođeno i istraživano.

Po povratku iz Indije u Rumuniju, početkom 30-tih godina 20. veka Elijade je napisao romane Svetlo koje se gasi i Izabel i đavolje vode. Godine 1933. objavljen je roman Maitreji (u kasnijim stranim izdanjima nazvan Bengalska noć), koji ostaje do danas njegovo najčuvenije književno delo. Sa ovim romanom postigao je izvanredan uspeh u Rumuniji; za njega je i nagrađen, te u svojoj 26. godini postaje jedan od najpoznatijih pisaca svog vremena.

Uz doktorsku disertaciju o Jogi, Elijade nastavlja da objavljuje romane: Povratak iz raja (1934), Svetlo koje se gasi (1934), Gradilište (1935), Huligani (1935), Gospođica Kristina (1936), Zmija (1937), Svadba na nebu (1938), Tajna doktora Honigbergera (1940).

Posle boravka u Parizu kao predavača na Sorboni (1945-1958) i odlaska u SAD 1958, gde ostaje profesor na Čikaškom univerzitetu do svoje smrti, napisaće još nekoliko novela i pripovedaka, između svojih najvažnjih naučnih dela. Još nekoliko će ih biti objavljeno posthumno. Među njima su romani Gaudeamus, Mladost bez mladosti, Dnevnik / Roman kratkovidog adolescenta.

Nosilac je velikog broja počasnih doktorata stečenih po celom svetu, kao i dobitnik  više ordenja i visokih priznanja.

 

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Nebulozni poslovi Dejvid Grejber

Oslanjajući se na argumente političkih mislilaca, filozofa i naučnika, Grejber objašnjava društvene i ekonomske posledice ovih poslova i predlaže kako da drugačije postavimo vrednosti, tako da više cenimo rad koji podrazumeva kreativnost i brigu o drugima.

"Smešno je, mada i poražavajuće, koliko pogrešno shvatamo rad i koliko vremena na njega trošimo." 

Više o knjizi
Uskoro nova knjiga Džulijana Barnsa u prevodu Zorana Paunovića

Uskoro će se u izdanju Geopoetike pojaviti nova knjiga Džulijana Barnsa Čovek u crvenom kaputu (preveo Zoran Paunović), potpuno drugačija od svih koje je Barns do sada napisao. Ovo je romansirana biografija francuskog lekara, estete i bonvivana Samuela Pozija, a zapravo sveži portret doba zvanog bel epok. U ovoj živopisnoj tapiseriji likova (Henri Džejms, Sara Bernar, Oskar Vajld, Gonkur …), mestâ i vremenâ, ne vidimo samo epohu glamura i užitka već, iznenađujuće, i doba nasilja, predrasuda i uskogrudosti – uz mnogo više paralela s našim dobom no što bismo mogli da zamislimo.

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Emocionalna inteligencija Danijel Goleman @Krug

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Pesme Bob Dilan @Notni spisi

Muškarci poput mene Per Petešun @Svet proze

Nebulozni poslovi Dejvid Grejber @Slobodni svet