TRAŽI

Pismo s kraja sveta Hose Manuel Fahardo
Preveo s španskog Vuk Šećerović
Godina izdanja: 2007.
Broj Strana: 124

ISBN: 978-86-7666-129-9

Cena: 451,00 din

Toliko sam se udubio u misli o Borhesu da mi se pričinilo da ga vidim kako stoji tu, preda mnom, te ga, zagledan u tajanstvenu tminu njegovih očiju, koje su umesto čudesa ovoga sveta radije gledale prizore koji se povinuju zakonima fikcije, upitah: „Recite, Borhese, je li moguće da pisac od tridesetak godina ponovo dođe do rukopisa koji se zagubio negde u lavirintu njegove imaginacije, pre gotovo pet vekova?“

„Da, moguće je. U književnosti je sve moguće. Samo treba poznavati mehanizme koji upravljaju slučajem“, odgovorio mi je hrapavim glasom čoveka kome su otkrovenja nešto sasvim uobičajeno.

Kada Domingo Peres, kao mogući autor ovoga rukopisa, piše: „Sada znam, brate, da mi sudbina beše zapečaćena i da to nije put što vodi u raj“, poput sažetka svih jada i nedaća što su zadesile grupu brodolomaca sa Santa Marije koje je Kristifor Kolumbo ostavio na La Espanjoli, možda svojim rečima pruža nagoveštaj – pukom igrom slučaja – buduće sudbine učesnika susreta dvaju svetova otpočetom 12. oktobra 1492. godine.

Mnogo je toga do danas napisano na ovu temu, mnogi istoričari i istraživači bavili su se prikazima prošlosti, bilo da bi razvili teorije kojima se opravdavaju ili osuđuju dela konkistadora, teorije na kojima je izrasla crna legenda, ali su prilično retki književnici koji su u žanru istorijske fikcije uspeli da nam učine bliskim ovaj događaj koji, bez obzira na naše lično stanovište, i dalje čini bitan deo naše kulture, deo nas samih.

Hose Manuel Fahardo se odvažio da nam ispripoveda odiseju grupice Evropljana u kojima su ovaploćene sve protivrečnosti Evrope iz doba Otkrića, i žitelja jednog nepoznatog sveta, koji je u to vreme predstavljao Kraj Sveta, a koji će kasnije biti nazvan Amerika, iz najupečatljivije, a time i najzanimljivije perspektive. Kroz avanturu.

U rukama nam je jedna nezaboravna knjiga.

Luis Sepulveda

Iz Predgovora

Hose Manuel Fahardo je rođen 1957. godine u Granadi. Odrastao je u Madridu. Studirao je pravo. Bio je kolumnista u rubrikama za kulturu u više španskih časopisa i listova, uključujući Cambio 16, El Pais, El Mundo.

Objavio je 2002. godine novinarski esej Les naves del tempo (Vremenski brodovi), za koji je nagrađen međunarodnom nagradom za žurnalizam Rey de España.

Objavio je sledeće romane:

Carta del fin del mundo (Pismo s kraja sveta), 1996; El converso (Preobraćenik), 1998; Una belleza convulsa (Lepota u grču), 2001; A pedir de boca (Ukus života), 2005.

Svi romani su mu prevođeni na više jezika. Objavio je još nekoliko knjiga različitih žanrova.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Evolucija svega Met Ridli

Ridli ruši mit o svetu kao unapred osmišljenom i isplaniranom mestu za život, gde velikim događajima i promenama današnjice neko upravlja "odozgo". Sasvim je suprotno, naša najveća dostignuća dolaze "odozdo", za šta nalazi brojne argumente u nauci, ekonomiji, istoriji, politici i filozofiji i uverljivo pokazuje da ljudsko društvo evoluira i da se veliki događaji i kretanja, ljudska dostignuća, navike i običaji – praktično celokupna ljudska kultura – menjaju  postepeno, spontano i neminovno, po istim principima koji vladaju evolucijom živog sveta. 

Više o knjizi
Bensalim Himiš dobitnik nagrade Šeik Zajed za 2019. godinu

Marokanski pisac ​​Bensalim Himiš dobitnik je prestižne Književne nagrade Šeik Zajed za 2019. godinu za svoju autobiografsku knjigu “Ja: Između postojanja i stvaranja”.

Geopoetika je pred Sajam knjiga 2018, kada je Maroko bio zemlja počasni gost, objavila roman ovog autora “Taj Andalužanin”, u prevodu s arapskog na srpski. Prevoditeljka Dragana Đorđević je upravo za prevod ove knjige bila u najužem izboru za Nagradu “Miloš Đurić”.

Dalje
Najčitanije

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Nespokojni Lin Ulman @Svet proze

Voz M Peti Smit @Notni spisi