TRAŽI

Sneg Orhan Pamuk
Preveo s turskog Ivan Panović
Godina izdanja: 2007.
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 472
Povez: Meki

Cena: 1210,00 din

Ovo, sedmo po redu, delo turskog pisca Orhana Pamuka, nije tek napeto umetničko ostvarenje s pripovedačkim obrtima, već je i neophodno štivo za naše doba...

Kao i ostali Pamukovi romani, Sneg je putovanje u dubine podeljene, osamljene, zbunjene turske duše ispunjene nadom.

Margaret Atvud, The New York Times Book Review

Pamukova pripovedačka skromnost, njegovo odbijanje da piše kao da zna šta se događa, jedan je od njegovih najboljih kvaliteta. Ima epizoda u ovom romanu – kao što je razgovor u kafeu između direktora Pedagoške akademije i njegovog atentatora, o državnoj zabrani nošenja marama – koje rasvetljavaju sukob između svetovnog i ekstremnog islamskog sveta bolje nego ijedno neprozno delo koje poznajem.

Džulijan Evans, New Statesman

Pamukov savešću vođen roman, s brižljivo naglašenom otvorenošću i humorom, ne podstiče nas, čak ni u mašti, na uklanjanje postojećih uslova u Turskoj...

Bila je potrebna hrabrost, kojoj ne pribegavaju čak ni najnepristrasniji pisci, da se stvori ogromno delo tako iskrenih pobuda i tako provokativno zbunjujuće i, uprkos tragu autorovog uobičajenog osvrtanja na starinsko, potpuno savremeno po svojoj postavci i tematici.

Džon Apdajk, The New Yorker

U Snegu, Pamuk koristi svu moć da bi nam pokazao dileme moderne Turske. Koliko je evropska ta zemlja? Kako može da odgovori na izazove fundamentalističkog islama? I kako se sam umetnik može nositi sa ovim problemima?

Tom Pejn, Sunday Telegraph

Roman veoma živo slika okrutnost i netoleranciju i islamskih fundamentalista i predstavnika sekularne turske države. Ali ono što je važnije jeste da je Pamuk stvorio uverljive, saosećajne likove koji predstavljaju obe strane ove velike podele i udahnuo im rečite glasove njihovog gneva i frustracije. Oni nisu čudovišta već obični ljudi koji zapravo imaju mnogo više zajedničkog nego što to žele da priznaju.

Majkl Makga, The Los Angeles Times

Orhan Pamuk je rođen u Istanbulu 1952. godine. Odrastao je u istanbulskoj četvrti Nišantaš, u porodici nalik onima kakve opisuje u svojim romanima Dževdet-beg i njegovi sinovi Crna knjiga. Po završenoj gimnaziji studirao je arhitekturu, ali se potom opredelio za novinarstvo. Napustio je studije na Tehničkom fakultetu, upisao se na Institut za novinarstvo Istanbulskog univerziteta i diplomirao 1976. godine. Pamuk, koji za sebe kaže da je u detinjstvu i mladosti maštao o tome da postane slikar, aktivno se posvetio pisanju 1974. godine. Izdavačka kuća Milijet dodelila mu je 1979. godine nagradu za rukopis prvog romana Dževdet-beg i njegovi sinovi, koji je objavljen 1982, a godinu dana kasnije dobio je prestižnu nagradu koja nosi ime slavnog turskog pisca Orhana Kemala. Iste godine, 1983, iz štampe izlazi Tiha kuća, njegov drugi roman, koji opisuje tri generacije jedne istanbulske trgovačke porodice. Godine 1984. ovaj je roman, preveden na francuski, dobio nagradu Madarali, a 1991. i Nagradu za evropsko otkriće (Prix de la decouverte europeenne). Istorijski roman Bela tvrđava (1985), u kojem je opisana veza između mletačkog roba i njegovog turskog gospodara, proširio je popularnost i slavu Orhana Pamuka i izvan granica Turske. Ova knjiga, čiji je prevod na engleski Njujork tajms pozdravio rečima „Nova zvezda ukazala se na Istoku“, prevedena je na sve velike zapadne jezike. Njegov četvrti roman, Crna knjiga (1990), zahvaljujući svojoj složenosti, bogatstvu i punoći izraza, smatra se jednim od najkontroverznijih, ali i najpopularnijih romana savremene turske književnosti. Na osnovu ove knjige Pamuk je napisao scenario za film Tajno lice, koji je režirao čuveni turski reditelj Omer Kavur. Taj scenario objavljen je kao knjiga 1992. godine. Roman Novi život je za kratko vreme po objavljivanju (1994) postao jedan od najčitanijih savremenih turskih romana. Na izrazito veliko interesovanje, kako u Turskoj tako i u inostranstvu, naišao je njegov istorijski roman o životu i umetnosti osmanskih majstora minijature u kasnom šesnaestom veku, Zovem se crveno(1998), koji je 2003. godine dobio International IMPAC Dublin Literary Award i Prix Médicis étranger 2005. godine.

Godine 1998. Pamuk je, praveći izbor iz napisa u svojim beleškama koje je vodio od rane mladosti, pod naslovom Druge boje: izabrani spisi i jedna pripovetka, zajedno sa do tada neobjavljenom dugom pripovetkom Gledanje kroz prozor, objavio svoje odabrane tekstove, eseje, novinske članke, kritike, reportaže i putopise. Godine 2002. objavio je roman Sneg, a 2003. knjigu tekstova posvećenu rodnom gradu − Istanbul: uspomene i grad. Dobitnik je Nagrade za mir knjižara Nemačke (Friedenspreis des Deutschen Buchhandels) za 2005. godinu. Godine 2006. dodeljena mu je Nobelova nagrada za književnost. Iste godine odlikovan je francuskim Ordenom viteza reda umetnosti i književnosti, a Univerzitet u Vašingtonu dodelio mu je medalju (Distinguished Humanist Medal), koja se bijenalno dodeljuje naučnicima i umetnicima za vrhunska dela i hrabrost.

Orhan Pamuk je počasni član Američke akademije umetnosti i književnosti, kao i Kineske akademije društvenih nauka. Godine 2010. uručena mu je Nagrada „Norman Majler“ za životno delo (2010 Norman Mailer Lifetime Achievement Award).

Knjige Orhana Pamuka prevedene su na više od četrdeset svetskih jezika i prodate u tiražu od više miliona primeraka.

 

Do sada objavljena dela Orhana Pamuka u izdanju Geopoetike:

1. Bela tvrđava, 2002.

2. Novi život, 2004.

3. Zovem se Crveno, 2006.

4. Istanbul, 2006.

5. Dževdet-beg i njegovi sinovi, 2007.

6. Sneg, 2007.

7. Crna knjiga, 2008.

8. Muzej nevinosti, 2008.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Hronosova žetva Mojca Kumerdej

Roman Hronosova žetva slovenačke spisateljice Mojce Kumerdej raskošna je freska kraja 16. veka na prostoru današnje Slovenije, a istovremeno pažljivo detaljno opisivanje svakog i svakojakog vremena... Vera, sumnja i vlast velike su teme ovog romana...

Više o knjizi
Mira Popović dobitnica nagrade "Žensko pero" za 2017. godinu

Dobitnica Bazarove književne nagrade Žensko pero za 2017. godinu je Mira Popović za zbirku priča "Buđenje" koja je u Geopoetici izašla prošle godine. Odlukom žirija u sastavu: Sanja Domazet, Aleksandar Jerkov, Aleksandar Gatalica, Dušanka Đogo Antonović (porovitelj nagrade) i Nataša Atanacković (ispred redakcije Bazara), "Buđenje" je najbolje prozno delo domaćeg ženskog autora objavljeno u prošloj godini. Mira Popović je tako postala 12. dobitnica ove nagrade, koju je magazin Bazar ustanovio 2000. godine sa idejom da se afirmiše žensko književno stvaralaštvo.

Svečana dodela Nagrade održaće se u sredu, 23. maja, u hotelu Radisson Blu.

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura Haruki Murakami @Svet proze

Destruktivne emocije Danijel Goleman @Krug

Gorgone Mira Otašević @Svet proze

Gospodin Ka Vesna Goldsvorti @Svet proze

Hronosova žetva Mojca Kumerdej @Svet proze

Manaraga Vladimir Sorokin @Svet proze

Prodana duša Pol Biti @Svet proze